25/09/2021

Politički.rs

JUČE DANAS SUTRA

Mađarska dobila podršku NATO da imenuje novog komandanta Kfora

Image by <a href="https://pixabay.com/users/hermann-130146/?utm_source=link-attribution&utm_medium=referral&utm_campaign=image&utm_content=632851">Hermann Traub</a> from <a href="https://pixabay.com/?utm_source=link-attribution&utm_medium=referral&utm_campaign=image&utm_content=632851">Pixabay</a>

Mađarska dobila podršku NATO da imenuje novog komandanta Kfora

Mađarska je dobila podršku NATO da imenuje novog komandata Kfora, izjavio je načelnik Generalštaba oružanih snaga te zemlje general Ferenc Korom i dodao da je međunarodna misija na Kosovu za Mađarsku “vojna operacija visokog prioriteta”.

„Već dugo smo među najvećim kontributorima u toj misiji. Proteklih godina dodatno smo povećali učešće u Kforu odgovarajući potrebama NATO da popuni praznine u sposobnostima koje su nastale zbog povlačenja više zemalja. Na taj način naglašavamo snažnu posvećenost ne samo bezbednosti Zapadnog Balkana već suštinski doprinosimo naporima NATO da promoviše međunarodnu bezbednost u evroatlantskom regionu i šire“, naveo je Korom u intervjuu za Balkansku bezbednosnu mrežu.

Korom je za taj portal podsetio da je Mađarska u proteklih pet godina imala dva puta funkciju zamenika komandanta Kfora a da je sada zvanično prihvaćeno i odobreno od NATO zvaničnika da preuzme i funkciju komandanta, pa oko toga više „nema pitanja“.

„Vrlo smo ponosni što će predstavnik oružanih snaga Mađarske biti u mogućnosti da bude zadužen za ovu važnu oblast. Konačnu odluku vrha NATO i podršku naših partnera iz regiona tokom tog procesa smatramo očiglednim priznanjem za sve ono što smo učinili do sada“, rekao je on.

Za Mađarsku stabilnost Zapadnog Balkana od najveće važnosti

Korom je naveo da je za Mađarsku stabilnost Zapadnog Balkana od najveće važnosti i da zato odvaja velike resurse za misije Kfor na Kosovu i Eufor u BiH i zbog čega je više od polovine vojnika te zemlje u mirovnim operacijama raspoređeno u tim misijama.

Mađarski general je dodao da je vojna saradnja sa Srbijom dobra i da je treba unaprediti novim zajedničkim učešćem u mirovnim misijama, kroz programe naoružanja, istraživanja, razvoja i saradnje vojnog saniteta.

Odgovarajući na pitanje kako Mađarska gleda na proces modernizacije naoružanja Vojske Srbije, Korom je rekao da su takvi koraci nužni da bi oružane snage bile spremne za buduće izazove i dodao da isto čini i Mađarska kroz projekat „Zrinski“ koji predviđa nabavku novih tenkova, oklopnih vozila, samohodnih haubica, jurišnih pušaka, radara, sistema PVO i drugih sredstava naoružanja i vojne opreme.

Govoreći o programu modernizacije mađarske vojske, Korom je rekao da je to program koji ima podršku Vlade bez presedana i u koji će u periodu od 2017. do 2026. godine biti uloženo oko 10 milijardi evra, što će omogućiti vojsci te zemlje da poveća odbrambene sposobnosti ali i pomoći nacionalnoj ekonomiji, jer će mnogo sistemi biti proizvedeni lokalno.

Korom je rekao da mađarska vojska trenutno ima oko 30.000 ljudi, ali će do 2026. godine brojno stanje biti povećano za trećinu, odnosno imaće oko 40.000 ljudi.

Bezbednosna situacija u regionu „stabilna, ali i krhka“

Bezbednosnu situaciju u regionu ocenjuje kao „stabilnu, ali i krhku“ a kao najveće izazove navodi migrantsku krizu, povratak stranih boraca terorista, radikalizaciju i hibridne pretnje trećih zemalja.

„Bilateralna saradnja sa Srbijom je dobra i napredovala je proteklih nekoliko godina. Imamo uravnoteženu vezu sa Vojskom Srbije na mnogim poljima, od zajedničkih vežbi do obuke i edukacije. Ipak, zbog pandemije smo morali da otkažemo ili odgodimo mnogobrojne vojne aktivnosti“, rekao je Korom i dodao da bi voleo da se nađe rešenje i nastavi sinhronizovani rad mađarske i srpske vojske u misiji UN na Kipru, gde su zajedno boravili do 2018. godine.

Korom je dodao da migrantski pritisak na Evropu raste, posebno na južne i jugoistične regione a da je „krhki region“ Zapadnog Balkana idealna meta za hibridne akcije, uz migracije kao još jedan od bezbednosnih rizika.

„Novi talas ilegalnih masovnih migracija ima potencijal da destabilizuje region… Ovaj region je i dalje jedan od najsloženijih delove Evrope. Moramo priznati da je veliki napredak postignut od sredine 90-tih godina. Ipak, etničke, verske i ekonomske tenzije i dalje su prisutne, i kao što sam već istakao, ilegalne masovne migracije imaju glavni negativni efekat na opštu situaciju“, rekao je on

Beta

POSLEDNJE OBJAVLJENO
%d bloggers like this: