BAUK OPET KRUŽI EVROPOM, BAUK KOMUNIZMA: Za mesec dana levičari osvojili tri male, ali značajne pobede

Izvor:

“Bauk kruži Evropom – bauk komunizma”. Prva rečenica Komunističkog manifesta neočekivano je opet postala aktuelna nakon što je ovog meseca radikalna levica osvojila tri mala, ali veoma značajna pomaka na Starom kontinentu.

Čini se da je koliko juče glavna vest u Evropi bila nezaustavljivo jačanje desnih populističkih partija koje su snagu našle u neprijateljstvu prema mislimanskim migracijama i Evropskoj uniji. Populističke opcije su i dalje žive i zdrave, ali paradoks protekle decenije, koja je počela finansijskom krizom, a završila se zdravstvenom, doveo je do oživljavanja centralne levice, nekada političkog oslonca kontinenta.

Finansijski krah 2008. godine i njegove posledice (visoka nezaposlenost, nizak životni standard, štednja i smanjenje javne potrošnje) u kombinaciji sa dugoročnim trendovima globalizacije, automatizacija, imigracija, umanjili su tradicionalnu podršku levog centra, posebno za one stranke koje su se u tom trenutku, na njihovu žalost, zatekle na vladajućim pozicijama. Populističke krajnje desničarske stranke, u međuvremenu, igrale su upravo na te karte kako bi privukle podršku.

A onda se desila pandemija i više niko nije mogao da ignoriše nevolje radničke klase. Odjednom se pojavila žudnja za socijalnom sigurnošću, jakom državom i njenom većom ulogom u privredi, a privilegije bogatih dovedene su u pitanje.

Sledeći kancelar Nemačke najverovatnije će biti socijaldemokrata Olaf Šolc, što je za mnoge jasan vesnik renesanse levog centra i kraja ere liberalizma. Nedavno je Norveška laburistička stranka svrgnula vladu predvođenu desnim centrom, pa prvi put u poslednjih šest decenija celom normandijskom petorkom vladaju socijaldemokrate. Južnije u Evropi, socijalisti vode Španiju i Portugal. U Italiji je demokratska levica ključan deo tehnokratske vlade Marija Dragija.

Međutim, dok je neoliberalni poredak na izdisaju, čini se da na površinu isplivavaju i davno oslabljene tvrdokorne levičarske snage. One antikapitalističke, antiglobalističke i antiestablišment snage kojih se čuvari neoliberalizma i kapitalizma gnušaju više nego bilo koje radikalne desnice.

Nemačka

Nad nemačkim izborima bila je nadvijena senka – avet krajnje leve partije Levica, naslednice istočnonemačkih komunista koja je izmilela iz političke pustoši. Barem su tako konzervativni demohrišćani (CDU) odlazeće kancelarke Angele Merkel želeli da glasači misle. Pobeda Šolca, upozoravali su, značila bi opasnost da Levica uđe u vladajuću koaliciju, dok oni, CDU, ni u ludilu ne bi pristali na savez sa tom strankom koja traži oporezivanje milionera, ograničavanje cena stanarine, kao i da se Nemačka povuče iz NATO-a i međunarodnih vojnih intervencija.

Image by Dr. Horst-Dieter Donat from Pixabay

Levica bi na kraju sa 4,9 odsto glasova ostala ispod cenzusa da nije drugog pravila – stranka koja uzme barem tri direktna mandata u izbornim okruzima ipak ulazi u parlament. Levica je osvojila tačno tri takva mandata u Berlinu i Lajpcigu.

Levica ipak nije osvojila dovoljno glasova da postane jedan po potencijanih koalicionih partnera Šolcu, ali ona odavno nije dobila ovoliko pažnje. Dok su analitičari mesecima pre izbora nagađali mogući sastav buduće koalicije, Levica je bila nezaobilazna tema. A dok su Merkelova i Armin Lašet plašili Nemce Levicom, citirali su njen program i tako ga nehotice poslali do šire publike.

Sada, nakon izbora, glavni zaključak analitičara je da Nemačka sa pobedom socijaldemokrata definitivno “skreće ulevo”, a će Levica u budućnosti imati šansu da iskoristi ta društveno-politička strujanja.

Austrija

Dok je ceo svet pratio neizvesne izbore u Nemačkoj, u drugom po veličini gradu Austrije dešavao se pravi politički potres. Antivakseri koji su u toj zemlji dogurali do parlamenta nisu ni izbliza bili najveća senzacija, jer je Grac postao jedini evropski grad koji će imati komunističku vlast.

Gotovo trećina birača, 29 odsto, glasalo je 25. septembra na lokalnim izborima u Gracu za Komunističku partiju Austrije (KPO). Ova stranka je poverenje glasača na lokalu gradila godinama, ozbiljno se baveći socioekonomskim problemima građana i koncentrišući se na krizne proritete poput stanovanja. Javni službenici iz redova KPO odricali su se privilegija i dela plata u korist solidarnih fondova, u koje se tako slilo preko 2,5 miliona evra.

Image by Jürgen Sieber from Pixabay

Za uspeh komunista dobrim delom je zaslužna Elka Kar, buduća gradonačelnica Graca i prva komunistička gradonačelnica u Evropi još od pada Berlinskog zida. Liderka KPO-a dve trećine svoje plate daje siromašnima, svako može da je dobije na telefon (koji nije smartfon), u kancelariji puši i veruje u Marksove ideje.

Iako su nakon izbora društvene mreže preplavile igre rečima poput “Staljingrac”, Karova ističe da nema ništa zajedničko sa Staljinom, ali da joj je blizak marksizam.

– Postoji jedna pesma od Džona Lenona, “Heroj radničke klase”, to je meni bila glavna motivacija, da ljudi, nezavisno od toga odakle su i da li su muškarac ili žena imaju jednake mogućnosti. Postoje ljudi koji već od rođenja imaju ograničene šanse u životu, njihove šanse nisu jednake – objasnila je svoje stavove za hrvatske medije, koji su ovih dana pohrlili da urade reportaže iz Graca.

Svoje političke uzore, kako je istakla za hrvatski RTL, nalazi u Josipu Brozu Titu i jugoslovenskom socijalizmu.

– Ja ću ovih dana da napunim 60 godina i za Tita znam još od detinjstva, nekoliko sam puta još kao dete bila u Jugoslaviji. Za mene se ta država raspala na najtužniji mogući način. Jasno da nije bilo sve savršeno, ali Tito je bio okvir koji je sve to povezao. Meni se čini da za vreme Jugoslavije nije bilo toliko bitno da li si Bosanac, Crnogorac, Hrvat, Slovenac, Srbin, postojao je okvir koji je povezao različite kulture. Za mene je od svih bivših socijalističkih država u ovom delu Evrope, za mene je Jugoslavija bila najbliže tom mom idealu – rekla je.

I suprug Karove je komunista, a o politici je učila od veterana Ernesta Кaltenegera, stručnjaka za stambenu politiku koji je naglašavao važnost jeftinog krova nad glavom. Na sledećim se izborima se, kaže, neće kandidovati, jer smatra da je to mesto za nekog mlađeg.

Rusija

Čini se da bauk komunizama opet kruži i Rusijom. Кomunistička partija ove zemlje nije bila prava pretnja režimu još od izbora 1996. godine, jedine postsovjetske predsedničke trke koja je rezultirala drugim krugom. Više od dve decenije kako je Vladimir Putin preuzeo kormilo, komunisti su igrali ulogu popustljive opozicije koja je pomagala Кremlju da održi fasadu izborne demokratije. Genadij Zjuganov, 77-godišnji bivši sovjetski ideolog i lider te stranke, nije želeo da se upušta u radikalne avanture i bio je zadovoljan “dekorativnom” ulogom u ruskoj Dumi.

Pixabay

Tako je bilo sve do parlamentarnih izbora u septembru. Izgleda da su se komunisti odmetnuli od kontrole Kremlja i da su se u partiji pojavili novi, asertivni glasovi koji glasno govore o korupciji, socijalnoj (ne)pravdi i, u poslednje dve nedelje, o izbornim prevarama. Oni su tako uspeli da prošire biračko telo van penzionera koji mašu crvenim zastavama.

Komunisti su, uprkos izbornom sistemu u potpunosti skrojenom po merama vladajuće Jedinstvene Rusije, osvojili impresivnih 19 odsto glasova, što je veliki pomak u odnosu na 2016. godinu, kao i dodatnih 15 mesta u Dumi.

Dok je Zjuganov bio na sastanku sa Putinom i drugim partijskim liderima, pojedini komunistički zvaničnici su u Moskvi organizovali proteste tražeći da se ponište elektronski glasovi za koje tvrde da su pokradeni. To jasno oslikava podelu struja u partijskom rukovodstvu.

Iako ovi novi glasovi neće lako preuzeti kontrolu nad ultrahijerarhijskom Кomunističkom partijom, oni će svakako zadavati glavobolju Kremlju u godinama koje dolaze. Najveća snaga komunista leži u činjenici da zbog njihovih društvenih i istorijskih korena režim ne može da im dodeli žig “stranih plaćenika” i “stranog uticaja”.

POSLEDNJE OBJAVLJENO

Ostavite komentar