Dragana Trifković: Posledice antiruskih sankcija za evropske države

Napomena: Tekst je objavljen u januarskom broju časopisa Delovoy Grozny

U decembru prethodne godine, lideri Evropske unije su usvojili deveti paket sankcija protiv Rusije. U okviru ovog paketa sankcija, EU je zapravo proširila sankcioni spisak sa dodatnih 168 pojedinaca i entiteta po njihovim tvrdnjama povezanih sa vojnim i industrijskim kompleksom, i zamrzla sredstva još dve ruske banke. Osim toga pokrenut je proces za suspendovanje dozvola za emitovanje još četiri ruske televizije.

Potrebno je napomenuti da se kolektivni Zapad prethodnih decenija deklarativno zalagao za slobodu govora, odnosno slobodu medija i neprikosnoveno pravo privatne imovine fizičkih i pravnih lica. Dakle svi postupci koje Zapad preduzima protiv Rusije zapravo su protivni svim principima na kojima je Zapad bazirao svoju političku doktrinu prethodnih decenija i zbog kojih je kritikovao „diktatorske režime“. To nedvosmisleno ukazuje na činjenicu da Zapad određene stavove zastupa samo na rečima, dok je u praksi sasvim drugačije. Međutim od činjenice da EU gubi svoj ugled ali i značaj na međunarodnom nivou, za građane evropskih država mnogo su važniji ekonomsko-finasijski gubici.

Naime sankcije koje EU uvodi Rusiji, najviše pogađaju same građane evropskih država, posebno uz uzvratne mere iz Moskve. Brisel je do sada već iscrpeo praktično sva moguća ekonomska ograničenja u ekonomskom ratu koji vodi protiv Rusije, ali ona nisu ni približno dala očekivane rezultate. Mehanizam ekonomskih sankcija do sada je Zapadu najčešće omogućavao da duboko uzdrma države koje su joj na meti. Recimo u slučaju Jugoslavije, ekonomske sankcije Zapada su ubrzale proces raspada države koji je bio praćen ratovima na ovom području. S druge strane Iran već godinama uspeva da se odupre sankcijama, iako uz velike poteškoće i probleme sa kojima je suočen. Svi ovi i mnogobrojni drugi primeri očigledno su dobro poslužili Rusiji da se pripremi na ono što je bilo neizbežno, a to je višeslojni sukob sa Zapadom gde je ekonomski segment važan integrativni deo konfrontacije.

Rusija po svojoj velični, geografskom položaju i resursima koje poseduje jeste samoodrživa zemlja. Međutim u međunarodnim okolnostima kada je čitav svetski ekonomski sistem zapadnocentričan, to može da predstavlja veliki problem čak i za zemlje koje su samoodržive.

Najznačajniji faktori koji su omogućili Rusiji da amortizuje efekat zapadnih sankcija su postojanje alternativih međunarodnih ekonomskih platformi poput EAEU I BRIKS, političko savezništvo sa državama u razvoju poput Kine, Indije, latinoameričkih, bliskoistočnih i afričkih zemalja, kao i razvoj domaće privrede odnosno reindustrijalizacija Rusije.

Ali da se vratimo na evropske zemlje, čije ekonomije još uvek zauzimaju visoko mesto u rangiranju, posebno kada je reč o životnom standardu građana. Ono što je Evropi omogućilo blagostanje i visok životni standard poslednjih decenija, to su jeftini energenti iz Rusije i uvoz jeftine robe iz Kine.

Najveći udarac za evropsku privredu izazvan je rastom cena energenata koji se desio u prethodnoj godini, što se odrazilo i na sve druge ekonomske parametre tržišta. Ovaj uticaj je heterogen u različitim državama EU, jer su one različito zavisne od ruskih energenata, neke manje, a neke više. Kao protiv meru evropske države su usvojile politiku diversifikacije izvora snabdevanja energentima, ali problem je u tome što ne postoji adekvatna zamena za ruski gas. Evropa namerava i da se fokusira na „zelene energente“ odnosno uveća procenat korišćenja obnovljivih izvora energije, ali ni ova mera nema nikakvog izgleda da nadomesti sigurnost energetskog snabdevanja kakva je postojala korišćenjem jeftinih energenata iz Rusije.

Ipak najspornija ideja evropskih država, koja uz to krši sva pravila slobodnog tržišta tj. još jednog načela zapadne politike, da ograniči cenu ruskih energenata. Kao očekivani odgovor, Rusija je uvela zabranu izvoza kupcima koji ograničavaju cenu ove robe. Po svemu sudeći, evropske države će morati da se naviknu na činjenicu da jeftinih energenata iz Rusije više neće biti, a da ni adekvatne alternative za sada nema na vidiku. Mnogobrojne kompanije iz EU već traže alternativne mogućnosti gde da prebace svoje fabrike. U vezi sa tim pojavilo se povećano intresovanje i za srpskim tržištem, s obzirom na to da Srbija još uvek dobija jeftin gas jer nije uvela sankcije Rusiji. Međutim Brisel zahteva da Srbija uskladi svoju spoljnu i bezbednosnu politiku kao država kandidat za članstvo u EU. Ukoliko se tako nešto dogodi, srpska privreda će se suočiti sa istim problemima koje imaju i druge evropske države.

Nemačka kao najjača ekonomija EU trpi i sama ogromne gubitke. Proizvodnja u hemijskoj industriji je krajem prošle godine naglo opala. Više od 25%. kompanija hemijske industrije u Nemačkoj smanjilo je proizvodnju u rasponu od plastike do đubriva. Mnoge kompanije su najavile da će trajno smanjiti proizvodnju zbog rastućih troškova energije i neizvesne regulacije. Među njima i vodeća fabrika BASF što je za Nemce prilično šokantno. Slični su trendovi i u hemijskoj industriji Rumunije i Slovačke. Potrošači u Nemačkoj se suočavaju sa uvećanim troškovima za energiju koji iznose od 30-80% u odnosu na ranije. Rukovodstvo države za sada izdvaja ograničena sredstva za pomoć, ali nemački ministar ekonomije Robert Habek je priznao da neće biti moguće da se apsorbuju sve posledice. Nemačka je pokrenula planove za vanredne situacije sa gasom, međutim problem je da postoji rizik od dugoročne nestašice gasa za koji nema rešenja. Sve ovo dolazi posle dvogodišnjih mera koja su se ticala pandemije i koje su takođe ozbiljno uzdrmale ekonomiju gotovo svih evropskih država. Francuska kao druga po snazi u EU, nema ništa manje problema od Nemačke. Kraj godine u Francuskoj obeležila je vest da je velika prehrambena kompanija Cofigeo obustavila rad u četiri fabrike u ovoj zemlji, zbog visokih troškova energije. Bez posla je ostalo oko 800 radnika. Kraj godine u Francuskoj obeležili su mnogobrojni štrajkovi radnika železnice i avio kompanije Aair France, koji su tražili veće zarade. U Italiji generalni štrajkovi Sindikata radnika organizovani su tokom decembra u svim regionima, zbog usvajanja budžeta za 2023. godinu i novog zakona koji po tvrdnjama sindikalaca ima za cilj da dekonstruiše redovno tržište rada u korist nesigurnih oblika ugovora koji su manje zaštićeni u pogledu prava. Postoji bojazan da bi to omogućilo lakše otpuštanje radnika.

Pored energetske krize, smanjenja proizvodnje i nezadovoljstva radnika, evropske države se suočavaju i sa slabim rastom istovremeno kombinovanim sa visokom inflacijom. Čak i bez novih poremećaja u snabdevanju energijom, inflacija bi mogla duže ostati viša. Veći deo dosadašnjeg skoka inflacije vođen je visokim cenama roba, pre svega energije, ali i hrane.

Ipak evropske ekonomije za sada još uvek deluju jako, što bi moglo da se promeni u 2023. godini. Naime za ovu zimu su evropske države imale obezbeđene određene zalihe gasa uoči grejne sezone, ali dalji poremećaji u snabdevanju energijom mogli bi da dovedu do još većeg ekonomskog bola.

Najveći problem u toj situaciji je što političke elite u EU ne žele da prihvate svoj deo odgovornosti za novonastalu situaciju izazvanu bumerang efektom sankcija koje su uveli Rusiji, već vide krivca za sopstvene probleme u državi kojoj su uveli sankcije.

Neophodno je dodati da i druge političke odluke evropskih lidera dodatno ugrožavaju interese građana evropskih zemalja.

Na istom samitu na kome su uveli dedveti paket sankcija Rusiji, oni su dogovorili dodatnu finansijsku pomoć Ukrajini u iznosu od 18 milijardi evra za 2023. godinu. Tokom zasedanja putem video linka se uključio Vladimir Zelenski koji je zatražio veću podršku evropskih država, pre svega u sredstvima protiv-vazdušne odbrane i energetske opreme.

Dakle osim što energetska kriza u EU zbog poremećenih odnosa sa Rusijom najviše pogađa privredu i građane, ti isti građani su dužni da izdvoje sredstva iz svog budžeta kako bi finansirali politički avanturizam (tragi)komičara u Kijevu. Uz to potrebno je imati u vidu da građani evropskih zemalja izdvajaju i velika sredstva za pomoć ukrajinskim izbeglicama koje su primili, za troškove njihovog smeštaja, lečenje, školovanje i brigu o deci i starima. Narastajući problemi i nezadovoljstvo u evropskim državama, prema upozorenjima mnogih analitičara, mogu da imaju efekat tempirane bombe. Da li o tome razmišljaju donosioci odluka u Briselu?

19. februar 2023.