Jesu li Priština i Tirana stvorili prvih 60 kilometara „Velike Albanije“

Izvor:
Sputnjik, Foto: Wikipedia, Instagram, Printscreen

Dok Priština sve više zaoštrava slobodu kretanja između Kosova i Metohije i centralne Srbije, na drugoj strani otvara granicu sa Albanijom. To pokazuje da „metodom kuvane žabe“ Priština i Tirana pokušavaju da status nezavisnosti južne srpske pokrajine učine konačnim, smatraju analitičari. Sve liči na krajnji cilj – stvaranje „Velike Albanije“.

Nepriznato Kosovo ne mora uz grmljavinu topova i rat da se učini nezavisnim. To može da se uradi i u miru, kroz postepeno potpisivanje pravnih akata i sporazuma, komentariše general Mitar Kovač, direktor Evroazijskog strateškog foruma najavu da će parlamenti takozvanog Kosova i Albanije uskoro ratifikovati „Sporazum o pravilima režima lokalnog pograničnog saobraćaja“. Ovaj postupak on naziva „metodom kuvane žabe“.

„Metod kuvane žabe“ — Priština se zatvara prema Beogradu, a otvara prema Tirani

Ovim sporazumom predviđeno je stvaranje jedinstvene teritorijalno-administrativne celine, 30 kilometara unutar Albanije i 30 kilometara unutar Kosova, pišu mediji na Kosovu i Metohiji na albanskom jeziku.

Kovač pak ističe jednu anomaliju koja govori u prilog činjenici da iza krinke o potpisivanju sporazuma koji bi, navodno, trebalo da olakša život građanima sa obe strane granice, stoji nešto mnogo ozbiljnije.

„Vidimo kolika je arogancija prištinskih vlasti prema Srbiji u pogledu slobode kretanja ili ulaska na teritoriju KiM. Ona se sve više zaoštrava, a ovde se otvaraju granice i formira pojas od 30 kilometara sa obe strane, a u narednim godinama možemo očekivati da se taj sporazum odnosi na sve građane, i Albanije i lažne države Kosovo“, ističe on.

Prof.dr Mitar Kovač, EVROAZIJSKI BEZBEDNOSNI FORUM

U prilog njegovoj tvrdnji ide i činjenica da građani sa obe strane granice imaju ista prava kao da se radi o jednoj državi.

Prosto rečeno, sporazum između Prištine i Tirane svojevrstan je način izigravanja međunarodnih propisa i pokušaj i formalne integracije Albanije i lažne države Kosovo.

„Nažalost, o tome nedovoljno govore i analitičari, a i političari iz regiona, niti se to dovoljno problematizuje u međunarodnim organizacijama i institucijama. To nisu prvi pokušaji. Znamo da su u više navrata održavane zajedničke sednice vlada Albanije i lažne države Kosovo, koje su suprotne međunarodnom pravu i koje su direktno na štetu suverenosti i teritorijalnog integriteta Srbije“, podseća Kovač.

Sporazum je, dodaje on, suprotan međunarodnom pravu i bilo bi logično i opravdano da Srbija u sklopu pregovora sa Prištinom, kao i kroz međunarodne institucije govori o pojavama kojima se ugrožavaju stabilnost i mir u regionu. Priključivanje i postepena integracija dela tuđe teritorije, kao što je ovde slučaj, izraz je neprijateljstva, zaključuje Kovač.

Mali korak ka stvaranju „Velike Albanije“

S obzirom da se ne radi o razvijenim ekonomskim zonama sa jedne i sa druge strane granice, potpisivanje sporazuma nije očigledno vođeno ekonomskim interesom, objašnjava profesor Pravnog fakulteta u Kosovskoj Mitrovici Dušan Čelić. Najverovatnije je, kaže on, reč o provokaciji.

„Reč je o političkoj igri, jednoj vrsti probe za ono što se godinama unazad najavljuje, pre svega iz Tirane, a otkad je Aljbin Kurti došao na vlast iz Prištine. Ta igra se zove ’Velika Albanija‘. Nije slučajan ni tajming u vezi sa svim tim, a on je usmeren na napore, pre svega SAD, da izvrše dodatan pritisak na Beograd da postigne sporazum na bazi, kako kažu, uzajamnog priznanja između Beograda i Prištine“, kaže Čelić.

Uz to, da se ne radi o „običnom“ sporazumu o malograničnom prometu govori i činjenica da je predviđena zona jedinstvene „teritorijalno-administrativne celine“ široka po 30 kilometara sa obe strane granice. Prema Čelićevim rečima, širina zone je krajnje neuobičajena.

Ako se figurativno može opisati o kakvom se sporazumu radi, može se reći da će ratifikacija sporazuma značiti mali korak ka „Velikoj Albaniji“ i biće interesantno videti reakciju kolektivnog Zapada na ovaj potez, navodi on.

Sve u svemu, reč je o kršenju Rezolucije 1244, a sam sporazum se ne može smatrati međudržavnim jer su ga potpisali entiteti od kojih je jedan secesionistička teritorija, zaključuje on.

Ministar unutrašnjih poslova Albanije Bledi Čuči potpisivanje sporazuma pravda navodnom činjenicom da će direktne koristi od njega imati oko 300.000 ljudi.

„To znači da mogu slobodno pohađati školu od osnovne do srednje škole, u zavisnosti od lokacije obrazovnih institucija sa obe strane granice. Oni mogu da idu na posao sa obe strane granice, bez potrebe za bilo kakvim dokumentom, za bilo kakvu dozvolu, dakle uz potpuno slobodan promet“, rekao je on.

Sa druge strane granice, ministar unutrašnjih poslova u privremenim prištinskim institucijama Dželjaj Svečlja ocenio je da će sporazum da dâ novi podsticaj privredi i lokalnim tržištima.

POSLEDNJE OBJAVLJENO

Ostavite komentar