Ko BAŠ SAD podgreva stare priče o Darku Šariću, i kakva je uloga Francuza: KRIK, CIA, BIA, MUP i Skaj

Izvor:
Gledaj.rs, Foto: Ministarstvo odbrane, Printscreen, Krik, Pixabay

Portal “Krik” ponovo je aktivirao optužbe koja su bile aktuelne još pre dve godine. Ko je meta, ako se zna da se Nebojša Stefanović pozivao na FBI kao garanta svoje nevinosti dok je Marka Parezanovića svojevremeno Milo Đukanović “optužio” da je “ruski čovek”

Portal “Krik” objavio je tekst kojim se podgreva stara priča, koju je srpska javnost i ranije čula – u međuvremenu proverena i odbačena – a u čijem su centru bivši ministar policije Nebojša Stefanović i visoki funkcioner BIA Marko Parezanović. Oni su optuženi da su, navodno, “dva moćna predstavnika države koji su pomagali narko-bosu Darku Šariću”.

Kao osnov za otvaranje ove priče novinarima “Krika” je poslužila policijska krivična prijava podneta Tužilaštvu za organizovani kriminal još pre skoro dve godine (15. aprila 2022. godine) a o kojoj su pojedini mediji i ranije izveštavali. “Krik” tvrdi, i to na osnovu “policijskog dokumenta iz predmeta Šarić”, kako tužilac Parezanovića i Stefanovića nije procesuirao.

Parezanović u saopštenju koji je portal objavio uz ovu priču navodi suprotno.

Svi nadležni organi, uključujući Tužilaštvo za organizovani kriminal, nadležni sektor za unutrašnju kontrolu BIA i SBPOK MUP-a Republike Srbije, u predistražnom postupku sproveli su sve zakonom propisane i potrebne aktivnosti, pri čemu nije ustanovljen nikakav oblik nezakonitosti u mom postupanju“, ističe visoki službenik BIA, piše RT Balkan.

Foto: Ministarstvo odbrane

On podvlači da se nikada nije sreo ili razgovarao sa Darkom i Duškom Šarićem niti je na bilo koji način bio povezan sa klanom Šarić. Dodaje i da nikada nije koristio Skaj aplikaciju niti koristio bilo koji uređaj na kome je ona bila instalirana.

Javno tužilaštvo za organizovani kriminal je u svojoj reakciji navelo da je sprovedena istraga o ovom pitanju, te da “policija u prilogu krivične prijave nije dostavila nijedan materijalni dokaz da se nadimak ‘Edo’ i ‘Marku’ odnose na Nebojšu Stefanovića i Marka Parezanovića”, kao što se tvrdi u tekstu portala “Krik”.

Imajući u vidu da je “Krik” sad objavio “bajatu” i pritom već opovrgnutu priču, koja je uprkos tome dobila značajan publicitet u delu medija na srpskom jeziku, nemoguće je izbeći tri značajna pitanja: 1) zašto je tekst baš sada objavljen, 2) ko pokreće tu temu i 3) šta je njen cilj, odnosno ko je meta – pitanje utoliko opravdanije što bivši ministar policije Nebojša Stefanović više nije politički relevantan jer nema ni državne ni stranačke funkcije.

Ako se pozabavimo odgovorom na prvo pitanje (“zašto u ovom trenutku”) nemoguće je ne primetiti interesantan tajming – iako je reč o prijavi podnetoj pre skoro dve godine, u fokus javnosti ona dolazi u periodu formiranja vlade u kome se različite struje bore za pozicije i uticaje.

Na sve to, priča se uklapa i u predizbornu kampanju pred predstojeće izbore u Beogradu – tako da je “Krik” praktično, objavljivanjem ovog teksta u ovom periodu (prozapadnoj) opoziciji dao municiju.

Mediji “Junajted grupe” naklonjeni tom delu srpske političke scene uveliko eksploatišu temu, a već je jasno da će pokušati da se okoristi i prozapadna koalicija Srbija protiv nasilja.

Naime, ključni deo te koalicije, Stranka slobode i pravde Dragana Đilasa, momentalno je iskoristila tekst “Krika” ne bi li predsednika Srbije Aleksandra Vučića optužila da je baš on “Oskar” iz (tobožnje) šifrovane prepiske na Skaju, od koga su Parezanović i Stefanović, navodno, primali naređenja.

“Nema druge osobe od koje su Stefanović i Parezanović dobili nalog da urade sve što su uradili osim Aleksandra Vučića. Oskar je čovek koga mafija naziva ‘svemoćnim zvaničnikom’, i za koga kaže da ‘samo jedan čovek koji može da reši njihov problem’”, tvrde iz SSP-a Dragana Đilasa.

Pri analizi objavljenih optužbi, tim pre kad su politički upotrebljive, mora se postaviti i pitanje i njihovog izvora, a time njihove kredibilnosti. Ko, dakle, (baš) sad eksploatiše ovu temu?

“Krik” je policijski dokument koji “ekskluzivno” objavljuje mogao da dobije iz MUP-a ili iz Tužilaštva. Budući da se Tužilaštvo u ovom slučaju optužuje da nije radilo svoj posao, logična je pretpostavka da je priča procurila, odnosno puštena upravo iz Ministarstva unutrašnjih poslova.

Problematičan je i drugi izvor “Krikovih” informacija. Srpski državni organi, naime, ni u jednom trenutku ne mogu da vide sirov, neobrađen materijal koji je (tobože) skinut sa Skaj aplikacije, već “Krik” svoj “slučaj” protiv Parezanovića i Stefanovića bazira na prepričanim porukama sa aplikacije “Skaj” koje je “uspela da dešifruje” francuska policija.

Francuzi su, naime, srpskom tužilaštvu dostavili “poruke koje se tiču Šarićeve grupe, uključujući i one koje se odnose na funkcionere koji su opsluživali narko-kartel”. “Istina” kojom barataju istraživački novinari, dakle zavisi samo od interpretacije francuskih policajaca, a nama ostaje da je uzmemo zdravo na gotovo i verujemo na reč – bez obzira na to što uopšte nemamo uvid u to šta su oni analizirali.

Stvar je utoliko problematičnija što Pariz na ovim prostorima ima svoje interese i (geo)političku agendu. Pa samim tim ne može da se smatra za nepristrasnog asistenta u ovoj istrazi – upravo usled sumnje da bi istragu mogao da “spinuje” u pravcu koji odgovara interesima francuske politike na Balkanu. Uključujući, na primer, i kriminalizovanje nekih nepodobnih aktera ovdašnje politike i bezbednosne scene.

S tim u vezi, interesantan je i pedigre samog “Krika”.

Nešto o njihovom zaleđu moglo se saznati i na jednom od brifinga za štampu američkog Saveta za nacionalnu bezbednost iz 2001. godine.

Tema je bila korupcija, a novinarima su visoki zvaničnici Saveta za nacionalnu bezbednost SAD tada rekli da sa nevladinim organizacijama i istraživačkim novinarima koji se bave korupcijom u svetu – sarađuje ni manje ni više nego CIA. U tom kontekstu, izričito se spominje jedino OCCRP (Organized Crime and Corruption Reporting Project), odnosno mreža koja je podržala osnivanje i razvoj “Krika”.

“Aktivisti za borbu protiv korupcije povremeno podstiču američku vladu da koristi svoja različita sredstva i mogućnosti, uključujući obaveštajnu zajednicu, da razotkrije konkretne slučajeve korupcije u inostranstvu… Američka vlada u nekim slučajevima pruža podršku ovim akterima. Postoje linije pomoći koje su pokrenule istraživačke novinarske organizacije. Ono što mi odmah pada na pamet je OCCRP, kao i strana pomoć koja ide nevladinim organizacijama, u krajnjoj liniji, koje se bave i istražnim radom o borbi protiv korupcije”, rekao je tada jedan od američkih zvaničnika.

Tako da su, uz Francuze, u čitavu priču izgleda umešani i Amerikanci – i to njihove obaveštajne službe.

Ključno je i pitanje “zašto” – odnosno, s kojim ciljem ovaj istraživački portal u ovom trenutku aktuelizuje inače ni najmanje aktuelnu priču o navodno sumnjivim vezama dva čoveka, koji inače mogu da se sumnjiče za simpatije za sasvim suprotne strane geopolitičkog spektra. Te se njihovo stavljanje u isti okvir čini poprilično nategnutim.

S jedne strane, naime, Marka Parezanovića lično je Milo Đukanović svojevremeno optužio da stoji iza organizovanja litija u Crnoj Gori – ali i da je “najeksponiraniji ruski agent u Srbiji!”. A ruske “agente”, voleli bi to i pomenuti Francuzi i Amerikanci, treba neutralisati.

Nasuprot tome, Nebojša Stefanović se svojevremeno pozivao na američki FBI kao garanta svoje nevinosti, demantujući da ima veze sa klanom Veljka Belivuka. Kako Stefanović već duže vreme nije na jednoj funkciji, očigledno je da cilj podgrevanja ovih optužbi ne može da bude kompromitovanje njegovog položaja.

Parezanović je, nasuprot tome, zbog uticaja i značaja svoje funkcije “idealna meta” kojoj je potrebno naći “adekvatnu zamenu”. Pogotovo kad mu se na teret stavlja neoprostiva “rusofilija”. A ako istovremeno još i prozapadna opozicija u predizbornom momentu dobije priliku da zabeleži politički poen, situacija je takoreći “idealna”…

0 0 glasovi
Glasanje za članke

Ostavite komentar

0 Komentari
Ugrađene povratne informacije
Pogledaj sve komentare