Moskva: Ukrajinci UBIJAJU srpskom municijom, američki trgovci u Srbiji kupuju oružje za Ukrajinu

Sukob u Ukrajini dao je snažan podsticaj srpskoj vojnoj industriji, posebno proizvodnji municije.

Ovo je izjavio predsednik Aleksandar Vučić 21. februara tokom posete Abu Dabiju.

Prema Vučićevim rečima, Fabrika municije Sloboda iz Čačka, „može da proda sve što proizvede – granate, mine, rakete“, piše novinska agencija IA REKS, u tekstu pod naslovom Vučićeva Srbija protiv Rusije: Kako Ukrajina ratuje sa srpskom municijom

„Oni kupuju sve što mi proizvodimo, ne znam kako do sada sve ovo nije završilo u zoni sukoba u Ukrajini“, rekao je Aleksandar Vučić, a prenosi RTS.

Njegova izjava je zbunila široku publiku, s obzirom da su još 2015. godine srpski dobrovoljci koji su se borili na strani ruskih milicija u Donbasu izvestili da Oružane snage Ukrajine koriste municiju proizvedenu u Srbiji.

Tako je dobrovoljac iz Srbije Dejan Berić u novembru 2015. prijavio da je privedena ukrajinska diverzantska grupa prilikom pokušaja da uđe na teritoriju DNR. Pronađene su kutije sa srpskim patronama.

„Obratite pažnju na fotografiju: obične kutije sa patronama, a na njoj piše „Made in Serbia“. Veoma je loše, uznemiren sam!“, rekao je Berić za portal Russian People’s Line.

Prema Berićevim rečima, ili su se „ukrajinski fašisti toliko zaljubili u srpske proizvođače da su odlučili da kupe municiju od njih“, ili su ove sanduke municije u Kijev poslali „srpski političari, izdajnici koji žele da zadobiju naklonost Zapada“.

Bugarski portal Vatch Arms objavio je 2019. godine članak u kome se pominje da Oružane snage Ukrajine u borbenim dejstvima koriste minobacačke mine proizvedene u Srbiji. Tekst je ilustrovan fotografijama Ministarstva odbrane DNR, na kojima je, između ostalog, prikazana neeksplodirana srpska mina M73 NE KV kalibra 60 mm, koja je ispaljena iz minobacača sa ukrajinske strane. Bugarski portal je nabavku srpskog oružja proizvedenog u fabrici Krušik u Valjevu povezao sa imenom bivšeg ministra odbrane Srbije Nebojše Stefanovića – njegov otac Branko Stefanović je u to vreme predstavljao privatnu izvoznu kompaniju za oružje. Kasnije opoziciona političarka Marinka Tepić objavila je na Tviteru dokument iz kojeg proizilazi da je Beograd dao dozvolu za prodaju mina kompaniji Natan, registrovanoj u Poljskoj, ali je u njeno ime kupovinom oružja bio angažovan ukrajinski državljanin Vitalij Dementjev.

Komentarišući ovaj skandal, Aleksandar Vučić je rekao da je krajnji kupac srpskih mina poljska kompanija, kojoj je Krušik prodao 23,5 hiljada mina u vrednosti od 1,833 miliona dolara, a posao je, prema Vučićevim rečima, bio “kristalno jasan”. Međutim, srpska strana je „obavestila ruske obaveštajne službe da krajnja destinacija za snabdevanje oružjem možda nije Poljska“, dodao je on.

Godine 2021. srpskim minama je granatirano selo Jelenovka u Donjeckoj Narodnoj Republici.

Da srpsko naoružanje završava u Ukrajini predsednik Srbije može da se informiše iz pisanja “Njujork Tajmsa” od 23. februara. Novinari “Tajmsa” izvestili su da je Britanija angažovana na kupovini municije sovjetskog tipa kao deo podrške Ukrajini. Američki trgovci u Srbiji, Rumuniji i drugim zemljama traže rakete. Tajna grupa, koja je stvorena za relevantne događaje, ima veliku količinu novca dodeljenu na inicijativu Velike Britanije.

Koje mogućnosti Srbija ima da kontroliše put oružja proizvedenog u svojim fabrikama, REKS je pitao penzionisanog general-majora Vojske Srbije, jednog od osnivača udruženja Evroazijski bezbednosni forum Mitra Kovača.

„Nažalost, danas se putevi oružja i municije sve manje kontrolišu. Zapad kupuje municiju u državama Jugoistočne Evrope. Vodeće države NATO-a koje kupuju ovu municiju ne poštuju odredbe da se takvi proizvodi ne smeju slati u zone sukoba… Municija iz američkih skladišta se zatim šalje u Ukrajinu, ali su podaci o tome poverljivi. Voleo bih da verujem da Srbija nije umešana u ove šeme, ali to se ne može u potpunosti isključiti“, rekao je Mitar Kovač.