Nemačka, zemlja kojoj je svet nekada zavidela, sada se suočava sa izazovima koji su je doveli u poziciju najnerazvijenije privrede u svetu. Ovaj dramatični pad naterao je mnoge da se zapitaju – šta se dogodilo?
Veći deo ovog veka Nemačka je uživala jedan ekonomski uspeh za drugim, dominirajući svetskim tržištima za vrhunske proizvode kao što su luksuzni automobili i industrijske mašine. Nemačka je prodajom ovih proizvoda širom sveta ostvarivala profit i punila državnu kasu, dok su se ostale evropske zemlje gušile u dugovima. O nemačkom ekonomskom modelu su napisane knjige, a druge zemlje su pokušavale da uče iz njihovog uspeha.
Međutim, stvari su se sada dramatično promenile. Nemačka se suočava sa ozbiljnim ekonomskim izazovima, a Međunarodni monetarni fond i Evropska unija očekuju da će se ove godine smanjiti. Kako je došlo do ovog dramatičnog pada?
Jedan od ključnih momenata koji je uticao na nemačku ekonomiju bio je ruski napad na Ukrajinu, koji je rezultirao gubitkom jeftinog prirodnog gasa iz Moskve. Ovo je bio veliki šok za nemačku energetski intenzivnu industriju, koja je dugi niz godina bila proizvodna snaga u Evropi, piše Associated Press, a prenosi zagrebački N1.
Gubitak jeftinog ruskog prirodnog gasa
Energetska kriza koja je usledila nakon prekida isporuke gasa Rusiji predstavljala je izazov za zemlju koja je 40 odsto svog goriva dobijala iz Moskve i primorala nemačku vladu da traži alternativne izvore energije.
Neki lideri u industriji, kao što je generalni direktor Evonik Industries AG, Kristijan Kulman, upozoravaju na moguću „deindustrijalizaciju“ Nemačke zbog visokih troškova energije i nespremnosti vlade da se suoči sa drugim dugoročnim problemima.
Drugi faktor koji je uticao na nemačku ekonomiju su spoljni šokovi, uključujući usporavanje kineske privrede, ključnog nemačkog trgovinskog partnera. Ovi šokovi su otkrili pukotine u temeljima nemačke privrede koje su bile zanemarene tokom godina uspeha, uključujući zaostajanje u upotrebi digitalne tehnologije i dugotrajne procese izdavanja dozvola za projekte obnovljive energije.
Takođe je evidentno da su neke političke odluke, poput zabrane frakinga prirodnog gasa i zavisnosti od ruskih gasovoda, doprinele trenutnom stanju nemačke energetske politike.
Kako se Nemačka može oporaviti?
Sada se postavlja pitanje – kako će se Nemačka oporaviti od ovih izazova? Postoji mnogo debata i neslaganja oko ovoga. Jedno rešenje koje se razmatra je ograničenje cena industrijske električne energije koje finansira vlada kako bi se olakšao prelazak na obnovljivu energiju.
Međutim, predlog vicekancelara Roberta Habeka iz Stranke zelenih naišao je na otpor socijaldemokratskog kancelara Olafa Šolca, socijaldemokrate i koalicionog partnera Slobodnih demokrata. Ekolozi, s druge strane, kažu da bi to samo produžilo oslanjanje na fosilna goriva.
Kulman to podržava: „Pogrešne političke odluke su prvenstveno uticale na ove visoke troškove energije. I ne sme da se desi da sada nemačka industrija i nemački radnici ostanu da snose ove troškove“.
Brojni drugi problemi
Takođe, jedan od ključnih problema sa kojima se Nemačka suočava je značajan zaostatak u investiranju u osnovnu infrastrukturu. Putevi, železnička mreža i brzi internet u ruralnim područjima nisu dovoljno razvijeni, što otežava ekonomski napredak zemlje. Odluka iz 2011. o gašenju preostalih nuklearki takođe je dovedena u pitanje zbog problema sa cenama struje i nestašica.
Ozbiljan problem postaje i nedostatak kvalifikovane radne snage, a broj otvorenih radnih mesta penje se na rekordnih skoro dva miliona.
Oslanjajući se na Rusiju da pouzdano isporučuje gas gasovodima Severni tok ispod Baltičkog mora – izgrađenim pod bivšom kancelarkom Angelom Merkel, a zatim zatvorenim i oštećenim tokom rata – vlada je sa zakašnjenjem priznala kao grešku. Ova zavisnost od gasa postala je jasna nakon ruske invazije na Ukrajinu i prekida isporuke gasa, što je dovelo do energetske krize u zemlji.
Sada su projekti čiste energije usporeni zbog opsežne birokratije i činjenice da niko ne želi da zadire u njeno neposredno okruženje. Ograničenja udaljenosti od domova drže godišnju izgradnju vetroturbina jednocifrenom u južnom bavarskom regionu.
Da li je Nemačka „bolesnik Evrope“?
Nemačka je postala samozadovoljna tokom „zlatne decenije“ privrednog rasta od 2010. do 2020. godine, koja se zasnivala na reformama koje je sproveo kancelar Gerhard Šreder od 2003. do 2005. godine, što je rezultiralo nižim troškovima rada i povećanom konkurentnošću, tvrdi Holger Šmiding, glavni ekonomista Berenberga. Banka.
„Percepcije o suštinskoj snazi Nemačke su takođe mogle da utiču na pogrešne odluke, kao što su napuštanje nuklearne energije, zabrana frakinga za prirodni gas i oslanjanje na obilne isporuke prirodnog gasa iz Rusije“, rekao je on. „Nemačka sada plaća cenu svoje energetske politike“, dodao je on.
Šmiding, koji je svojevremeno Nemačku nazvao „bolesnikom Evrope“ u uticajnoj analizi iz 1998. godine, smatra da bi takva etiketa danas bila preuveličana s obzirom na nisku nezaposlenost i jake državne finansije. Ovo Nemačkoj daje određeni manevarski prostor, ali u isto vreme smanjuje pritisak da izvrši ključne promene.
Prema rečima Šmidinga, najhitniji korak bio bi da se okonča neizvesnost oko cena energije, a to bi se postiglo kroz ograničenja cena kako bi se pomoglo ne samo velikim kompanijama već i manjim preduzećima.
Koja god politika da se izabere, „bilo bi od velike pomoći da se vlada brzo dogovori o tome kako bi kompanije znale šta mogu da očekuju i mogle da planiraju svoje investicione odluke bez odlaganja“, zaključuje Šmiding.
