O protestu “Srbija pamti, brani, ne da”: Ovce su ostale ovce, dok su svi vukovi siti

Sinoć je u Beogradu održan protest pod nazivom “Srbija pamti, brani, ne da”. Protest su organizovali pokret Dveri, Novi DSS, Zavetnici i POKS (sve partije koje je Aleksandar Vučić formirao ili ih kontroliše), odnosno parlamentarne stranake koje sebe nazivaju ‘državotvornom opozicijom’. Prema nekim procenama, okupilo se nešto više od 5.000 ljudi.

Iz  više neformalnih razgovora sa nezavisnim političkim analitičarima koji su prisustvovali protestu, može se zaključiti da svrha protesta nije bila izdaja Kosova i Metohije, već da organizatori privuku nove birače za prelazak cenzusa na očekujućim parlamentarnim izborima, kao i kontrolisanje narodnog gneva i bunta do koga bi moglo eventualno da dođe na nekim protestima koji  ne bi bili održani pod kontrolom režima.

Jedan od naših sagovornika kaže da je bio sličan broj ljudi, kao i na prethodnim skupovima  podrške Rusiji, koje su prošle godine organizovale vanparlamentarne opozicione stranke i pokreti.

“Manje-više, reč je o istim ljudima koji se dele na više frakcija. Procenjuje se da oni pripadaju korpusu od 15-20 posto onih  koji izlaze na izbore, mada je ovaj broj sad sigurno nešto veći jer je Aleksandru Vučiću trenutno pao rejting, pa su njegovi ideoloski birači našli utehu u SPS-u i ovoj samoprozvanoj  ‘drzavotvoroj opoziciji'”, kaže naš sagovornik.

“Oni su juče skup napravili amaterski, a nije reč o amaterima” ističe naš sagovornik i dodaje:

“Ciljano su ‘ubili’ ljude koji su tamo došli sa čistim i neskrivenim namerama da se suprostave predaji Kosova i Metohije. Te ljude su ‘ubili’ i još jednom razočarali, ali  su oni, kao i Aleksandar Vučić, dobili neke stvari. Dobili su i formalni legitimitet od strane naroda i sad su se predstavili u narodu kao jedina relevantna, desna opozicija režimu, a koju će teško ko moći da istisne iz tog položaja. Aleksandar Vučić im je zdušno pomogao svojim potezima. Po običaju, on uvek bira ‘protivnika’ koji ne može da mu naškodi, pa je tako izabrao i njih. To se već naslutilo po fingiranju ‘tuče’ u Skupstini, pa onda ovim besmislenim plakatima i žvrljanjem po ulici, a sad im je evo dao i miting koji je kao pokušavao da spreči.”

Sledeći Vučićevi koraci se znaju. Izbor leve opozicije, a onda, počelo je to još tokom prethodnih izbora, sledi njegovo pozicioniranje između ‘dva ekstrema’ – levog i desnog. U međuvremenu će ovaj blok, ‘državotvorni’, podeliti na dva dela, a radi će i na demonizaciji grupacije Ponoš-DS-Ne davimo Beograd-Zajedno.

Naravno, neće da ih uništi, jer njemu treba i leva (evropska) i desna (ruska) opozicija. On će pomagati najviše što bude mogao, ali opet će neko ostati ispod cenzusa iz leve i desne opozicije, treba i Boris Tadić da pronađe sebi mesto, Đilasov SSP, kao i još neki drugi.

Sledi i pojačavanje kampanje nakon leta, trenutno mu ide loše i već umara ljude, ali on je uporan kao mazga. Nastojaće da usisa SPS, i naravno, krenuće hapšenja, koga i kad bude trebalo.

Sve u svemu, oni su dobili šta su hteli, a ovce su ostale ovce, dok su svi  vukovi siti”, zaključuje naš sagovornik.

Drugi naš sagovornik, takođe jedan od poznatih analitičara, sličnog je mišljenja. I on, u neformalnom razgovoru, kaže:

“Ovaj protest, kao i svi pre njega koji su ovi organizovali, a najavio sam mogućnost pravljenja istih pre Nove godine, tačnije kad se ‘zahuktala’ priča oko Kosova, ima dve svrhe:

Prva je da predstavi međunarodnoj javnosti Vučićevu ‘tešku situaciju’ i turbulencije u zemlji, a koje prouzrokuju ruski sentiment sa izraženim srpski nacionalizmom, odnosno – nemoj mnogo, Ameri, da me pritiskate inače će mi pući ‘politička leđa’, a šta će te bez mene, odličnog konobara?

Drugi je podjednako bitan kao i prvi. Aleksandar Vučić osluškuje i prati “talasanje” u javnom mnenju i instiktivno reaguje na sve promene, međutim, njemu je čudno što se “malo talasa” u javnosti, posebno posle izbora prošle godine. Pošto je tišina, a on zna da to nije dobro, primenio je i taktiku (pored pomenute prve) formiranja protesta –  čuvari vatre. Naime, Vučić formira male vatre koje se ogledaju u protestima studenata, desničara, tuče oko murala i slično, a ujedno stoji pored te vatre sa tri-četri hidranta da bi mogao da reaguje na vreme- ugasi (požar) proteste kad treba. On zna da uvek postoji mogućnost, ako vatra nije pod budnim okom (kontrolisana), da se neko zatrči sa kanisterom benzina, spolja ili iznutra, i da ode sve u majičinu”, kaže naš sagovornik.

Jedan od novinara beogradskog portala ukratko iznisi svoje viđenje protesta:

“Bilo je više od pet hiljada ljudi a sigurno mnogo manje od deset, po slobodnoj proceni… nisam imao dobru poziciju da vidim celinu, ali toliko otprilike. Mnogo mladih ljudi, i što raduje – ne huligana, već normalnih i pristojih. Atmosfera tokom šetnje je bila odlična, i svuda se osećalo pune velike energije.

Skup je dosta loše zamišljen jer je trajao oko tri sata sa šetnjom, koja bila na početku umesto na kraju… masa bila radikalnija od govornika koji su dugo i nepovezano pričali, prepuni fraza i opštih mesta, zaklinjanja i ‘pomaže Bog braćo Srbi’ poklika, i na kraju je to prepolovilo masu.

Ključno pitanje je šta dalje, da li nastavljaju, ili je ovo bio prvi i poslednji njihov miting samo da bi se predstavili da oni nisu Vučićeva konstruktivna opozicija, već ona prava.

Gnev protiv Vučića u narodu je velik, videćemo da li imamo deo opozicije koji je kadar to da iskoristi i da spreči sve ono što sledi. Danas to ne mogu da procenim”, zaključuje naš sagovornik.

Možda je odgovor na sve dao sam  Boško Obradović, jutros u svom prvom tvitu. Nije Boško pomenuo Kosovo i Metohiju, nije pomenuo francusko-nemački predlog, nije pomenuo  Aleksandra Vučića i naravno, ne pomenu, niti će pod najgorim mukama pomenuti reči kao što su izdaja i izdajnik.

Boško se samozadovoljno pohvalio brojem protestanata (k’o da su zbog njega došli) i potom zaridao zbog ćutanja medija (a skoro svi su manje ili više izveštavali). I na kraju, najtežu suzu Boško ne pusti zbog kapitulacije, zbog Kosova, zbog Metohije, zbog Lazareve kletve i Zaveta, već  što ga nema na naslovnim stranama dnevnih novina.

E to je Boško. I oni sa njim, i oni oko njega.