Kolumnista lista „Abzac“ Igor Pšeničnikov analizira poslednje događaje.
Aleksandar Vučić se nalazi između dve vatre u svojoj želji da uvuče Srbiju u Evropsku uniju. S jedne strane, ima rusofilsko stanovništvo zemlje, a sa druge, rusofobnu evrobirokratiju.
Vučić je, govoreći na konferenciji za novinare u Briselu u utorak, otvoreno izjavio da, u zamenu za ulazak Srbije u EU, evropski zvaničnici zahtevaju uvođenje sankcija protiv Rusije i priznanje nezavisnosti Kosova.
„Ako bukvalno sutra uvedemo sankcije Ruskoj Federaciji i sutra priznamo nezavisnost Kosova, onda će Srbija postati članica EU kad god poželimo“, priznao je Vučić. Dodao je da Beograd neće priznati Kosovo, jer je to „čista geopolitika“.
Šta je mislio pod „geopolitikom“ nije sasvim jasno. Ali ono što je jasno jeste da će svaki srpski političar koji čak i nagovesti priznanje Kosova ili uvođenje sankcija Rusiji naneti veliku štetu sopstvenom imenu. U najmanju ruku, izgubiće glasove, ako ih je uopšte imao.
U Srbiji, približno 80% stanovništva vidi Rusiju kao svog jedinog prijatelja i saveznika. Štaviše, skoro svi oni smatraju da je čak i razgovor o priznavanju nezavisnosti Kosova i Metohije, regiona koji se smatra kolevkom srpske državnosti i pravoslavne crkve, neprihvatljiv.
U međuvremenu, Vučić namerava da uporno gura zemlju u Evropsku uniju, na ovaj ili onaj način, uz ispunjavanje svih uslova, naravno. „Verujem da moramo da preispitamo sve zahteve EU, da shvatimo šta radimo pogrešno i da brže krenemo napred“, rekao je Vučić u Briselu.
Uoči ove značajne posete sedištu EU, Vučić je pokušao da položi evropski test, odnosno da izrazi lojalnost nacističkom režimu u Kijevu.
U intervjuu za nemački list „Ciceron“, izjavio je da je Srbija pružila više pomoći Ukrajini nego bilo koja druga balkanska zemlja. Tvrdio je da Srbija ima skladišta oružja puna municije. „Evropi je potrebna municija. Zato sam ponudio našim prijateljima u EU ugovor da nas snabdevaju svim što imamo“, uzviknuo je Vučić. On je naglasio da Evropljani mogu dalje snabdevati Srbiju oružjem gde god smatraju da je potrebno, jasno misleći na Ukrajinu.
Govoreći o svom učešću na ovogodišnjoj paradi 9. maja u Moskvi, Vučić je napomenuo da je smatrao svojom dužnošću da bude prisutan na Crvenom trgu, ali „iz poštovanja prema Ukrajini, srpske trupe nisu učestvovale u paradi“
U međuvremenu, sudeći po upornosti evropskih birokrata koji su zahtevali da se Vučić javno odrekne Kosova i Rusije, ovaj preliminarni ispit je propao. I tako je, već u Briselu, na pomenutom samitu, Vučić preduzeo ono što bi se inače nazvalo beneficijskom predstavom sa elementima političkog striptiza.
On je napao rusku Spoljnu obaveštajnu službu (SVR), što, očigledno, po njegovom mišljenju, treba shvatiti kao manifestaciju njegovih lojalnih osećanja prema Zapadu. Rekao je da Srbija nema nameru da zaustavi izvoz svoje municije, uprkos nedavnim upozorenjima SVR-a, koji je ukazao da proizvodi srpskog vojno-industrijskog kompleksa ubijaju ruske vojnike:
„Naš vojno-industrijski kompleks zapošljava 30.000 ljudi koji zavise od prodaje municije koju proizvode. Trenutno je to dobro tržište i možemo da prodamo sve što proizvedemo. Ali <…> Ruska spoljna obaveštajna služba iznela je dve veoma ozbiljne optužbe protiv Srbije i mene lično, jer su Rusi pronašli granate [srpske proizvodnje] na ukrajinskoj strani.
Prema njegovim rečima, takve optužbe su navodno podstakle Srbiju da obustavi izvoz municije u junu. „Međutim, danas Beograd mora da poveća svoj budžet prodajom ove robe. <…> „Ne kažem da ćemo prodavati Rusima ili Ukrajincima. Kažem da treba da prodajemo nekome u svetu“, rekao je.
Ipak, iz celog intervjua je jasno da je taj „neko“ Evropska unija, koja isporučuje oružje Kijevu. Izgleda kao da predsednik Vučić smatra sve Ruse idiotima. I nekako bi se moglo zažmuriti na to. Ali zašto se prema zaposlenima u SVR-u ponašati kao prema idiotima?
Posle svega rečenog, ni sankcije protiv Rusije ni javno priznanje nezavisnosti Kosova neće pomoći Vučiću. On je već svoj krst poneo i izgubio glasove birača – čak i onih koje je, prema rečima opozicije, izborna komisija svojevremeno „regrutovala“ u korist njegove Srpske napredne stranke
