Ekonomista Borislav Borović objavio je na Tviteru analizu šta Srbija gubi na Kosovu i Metohiji prihvatanjem francusko-nemačkog plana, kao i kakve bi eventualne posledice bile u slučaju neprihvatanja
Magazin „Ekonomist“ je svojevremeno ocenio da Srbija odvajanjem Kosmeta gubi 15 milijardi tona uglja ili 75% svih svojih rezervi uglja, što je oko 85 milijardi evra u ukupno procenjenoj vrednosti uglja od neverovatnih 220 milijardi rudnog i mineralnog bogatstva Kosmeta!
Srbija se odriče kompletne imovine na Kosovu, od distributivno-elektro enegetskog sistema na Severu Kosova, Trepče, turističkih centara u svojini države ili srpskih preduzeća itd. Gradimo auto put ka Prištini koji je po izjavi Zorane Mihailović, na početku izgradnje, trebalo da košta 1 milijardu sa pristupnim saobraćajnicama (a sada će bar 30% više.) Tzv. “kosovski dug” koji Srbija otplaćuje je (ne računajući ranije otplate) 2005. iznosio oko 1,2 milijarde evra, a otplaćivaće se do 2041.
Ono što bi mogli izgubiti zbog prekida EU integracija su donacije iz EU.
Prema podacima Delegacije EU, u periodu 2007-2020. godine, EU je uložila oko 2,8 milijardi evra u bespovratnoj pomoći, što je nešto više od 200 miliona evra godišnje.
Kroz IPARD 2 (deo IPA programa za ruralni razvoj) 2014-2020 program Srbija je dobila oko 175 miliona evra ili oko 26 miliona evra godišnje. U Srbiji se od 2023. godine realizuje IPARD 3 2021-2027 program sa EU podrškom od 288 miliona EUR, ili 36 miliona godišnje.
Tu su i mnogo manje pomoći kroz programe “Erasmus Mundus“ ili Fondacije „Tempus“, fondove za programe podrške civilnom društvu i izbeglicama, u okviru Regionalnog stambenog programa i slično. EU je „uložila“ još oko 6,5 milijardi evra u KREDITIMA Srbiji.
Šta bi mogla biti cena, ako Srbija (ipak) odbije da prihvati francusko-nemački plan?
Svakako bi ih bilo, ali ni približno onome čime nas plaše. Osim predpristupnih fondova kojih verovatno ne bi bilo, da li bi kompanije iz EU napustile Srbiju? Teško… ili ne najkrupnije koji su uložili novac.
Recimo, da li bi Vinci (aerodrom) otišao, ako je već uplatio 500 miliona evra za koncesiju i uložio još oko 150 miliona evra (od 780 miliona obaveza investicionog ulaganja)? Ostale subvencionisane strane kompanije? Teško da negde imaju slične uslove koje dobijaju od Srbije.
Većina subvencionisanih kompanija deluju kao privredna “ostrva” bez dodira sa srpskom privredom, sa dobavljačima i distribucija iz inostranstva. Napuštanjem Srbije bi “povukli” (ostavili bez posla) i svoje snadbevače i distributere. Teško je očekivati tako nešto.
Većina onih, uslovno rečeno “motača kablova”, tek nemaju nikakav motiv da odu. A i ne bi bila velika šteta.
Što se tiče banaka, oko 85% je u stranim rukama, a rade (uglavnom) novcem privrede i stanovništa Srbije. Povlačenje bi nanelo štetu Srbiji… ali i njima. Sve imaju (bar) korektne profite. Prepreka odlaska je i oko 3 milijarde evra u obaveznim rezervama kod NBS (bez kojih bi ostali u slučaju napuštanja Srbije) i kreditnih plasmana od preko 30 milijardi privredi i stanovništvu (ne računajući državu u širem smislu). To ipak prevazilazi deviznu štednju građana od oko 12 milijardi evra.
To je u scenariju tako oštrih sankcija, sličnim onima koji je SRJ jugoslavija bila podvrgnuta, a to je čista utopija i nemoguća misija. I zbog procedure glasanja bilo kakvih sankcija unutar EU.
U Rusiji, koja je podvrgnuta sankcijama neuporedivim kojim bi u najpesimističkijim prognozama mogle biti primenjene prema Srbiji, prema Institutu za svetsku privredu, i dalje posluju manja i srednja preduzeća jer bi prilikom napuštanja Rusije morale da pretrpe znatne gubitke.
Istraživanje Univerziteta Sankt Galen i Visoke ekonomske škole IMD (januar 2023.) pokazuje da se od 1404 firme iz grupe zemalja G7 i Evropske unije njih 8,5% zaista povuklo iz Rusije. Istina, neke su smanjile aktivnosti i investicije, ali su i dalje prisutne na ruskom tržištu.
1/1 Magazin „Ekonomist“ je svojevremeno ocenio da Srbija odvajanjem Kosmeta gubi 15 milijardi tona uglja ili 75% svih svojih rezervi uglja, što je oko 85 milijardi evra u ukupno procenjenoj vrednosti uglja od neverovatnih 220 milijardi rudnog i mineralnog bogatstva Kosmeta
— borislav borovic (@bborovic3) April 7, 2023
