Upozorenje iz Moskve: Gurajući Beograd u izdaju Kosova, Vašington izaziva veliki rat na Balkanu

„Čudni“ pregovori o Kosovu: tiha izdaja?

Gurajući zvanični Beograd ka stvarnom priznanju nezavisnosti Kosova, Vašington izaziva veliki rat na Balkanu sa ciljem da uništi Evropu kao svog glavnog ekonomskog rivala

Rezultati nedavnog sastanka u Briselu pod pokroviteljstvom EU predsednika Srbije Aleksandra Vučića i „premijera“ samoproglašenog Kosova Aljbina Kurtija o pitanju „normalizacije odnosa“ mogu se protumačiti kao da Beograd predaje svoje pozicije u korist zahteva Sjedinjenih Država i Evropske unije. Iako strane formalno nisu potpisale nijedan dokument, „prihvatile su” mirovni sporazum koji je predložio Zapad, kojim su se „složile da neće praviti nikakve ispravke”. To znači da je priznanje Kosova od strane Srbije samo pitanje vremena.

Sve je bilo “dogovoreno”

Na prvi pogled, rezultati „samita“ Srbija-Kosovo održanog u Briselu uz posredovanje šefa evropske diplomatije Žozepa Borela, deluju dvosmisleno. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić i „premijer“ samoproglašenog Kosova Aljbin Kurti, uprkos snažnom ubeđivanju birokratije EU, nisu potpisali nikakav sporazum. Ovo se može tumačiti kao posledica teške konfrontacije između Srbije, s jedne, i Kosova zajedno sa EU, s druge strane. Kurti je posle sastanka rekao da „Vučić nije bio spreman da pregovara“. A Vučić – da „Kurti nije bio spreman da vodi dijalog“.

Ali ma kako se Vučić i Kurti šepurili pred novinarima, to je izgledalo kao predstava u interesu imidža Vučića, koji nije hteo da se vrati u otadžbinu sa žigom izdajnika.

Napominjemo da je glavni rezultat „samita“ sumirao Borel, koji je sedeo na čelu stola tokom pregovora kao direktor škole, podučavajući đake koji su učili „kako se treba ponašati da ne bi osramotili školu.” On je slučaj izneo na način da su Srbija i Kosovo bili jednoglasni oko teksta sporazuma o „normalizaciji odnosa” koji su u ime Evropske unije pripremile Francuska i Nemačka, a podržale SAD. Borel je rekao da su se „predsednik Vučić i premijer Kurti složili da o evropskom sporazumu o načinu normalizacije odnosa Kosova i Srbije nije potrebna dalja diskusija”. Odnosno, svima je dstavljeno do znanja da strane nemaju primedbi na tekst sporazuma.

„Potreban je dodatni rad kako bi se ono što su strane danas dogovorile sprovelo. Važno je postići dogovor, ali je još važnije sprovesti ono što je dogovoreno“, rekao je Borel. Može se samo nagađati o kojim detaljima bi Vučić i Kurti tek trebalo da razgovaraju na novom sastanku, ako je sve već dogovoreno. Očekuje se da će se strane sastati 18. marta, verovatno na konačnom potpisivanju dokumenta.

A Zapad pere sve tragove

Da biste razumeli šta je suština ove halabuke Zapada oko „pomirenja“ Srba i kosovskih Albanaca, morate da znate ono glavno: zadatak kolektivnog Zapada je da na ovaj ili onaj način natera Srbiju da prizna Kosovo, koja je jednostrano proglasila nezavisnost 2008. a priznale su ga SAD i velika većina njihovih saveznika.

Srbija će priznanjem Kosova zapravo legitimisati zločin koji je počinio kolektivni Zapad krajem 90-ih da bi rasparčao Srbiju i odvojio Kosovo od nje. SAD i Brisel čekaju da Beograd svojim rukama legitimiše ratove koje je Zapad izazvao na teritoriji bivše Jugoslavije i rezultate tih ratova.

Zato je priznanje Kosova od strane EU postavljeno kao glavni i neizostavni uslov koji Evropa postavlja Srbiji za članstvo u Evropskoj uniji. Slikovito rečeno, članstvo u EU je „30 srebrnjaka“ za koje Srbija mora da proda Kosovo. Ali ovaj politički „multi potez“ se sastoji ne samo od prinudne razmene nezavisnosti Kosova za pristupanje Srbije EU. Vašington i Brisel takođe ciljaju na Rusiju. Srbija će nakon ulaska u Evropsku uniju automatski biti odsečena od Rusije, a Moskva će izgubiti svog glavnog saveznika na Balkanu, koji mi po inerciji još uvek smatramo zvaničnim Beogradom. A sva potonja priča da će Rusija dobiti „svog saveznika“ unutar EU, kako tvrde srpski političari proevropske orijentacije, biće samo apsurdan izgovor,

Sledeći korak u odvajanju Srbije od Rusije biće uvođenje sankcija Rusiji i njeno uvlačenje u NATO.

SAD i EU pripremile su Srbiji isti put kojim su Crnoj Gori nasilno navukle omču oko vrata. Ova mala republika je prvo sumnjivim referendumom otrgnuta od Srbije, a potom, bez ikakvog narodnog izjašnjavanja, protiv volje Crnogoraca, učlanjena u NATO i postala neprijatelj Rusije, iako je istorijski narod Crne Gore oduvek gajio bratska osećanja prema Rusima.

Osim toga, mora se shvatiti da su EU i NATO odavno postali jedinstven vojno-politički konglomerat, koji je zacementiran nizom sporazuma. Prema ovim dokumentima, NATO je „bezbednosni kišobran“ za sve zemlje EU, bez obzira da li su one istovremeno članice NATO-a ili ne. Jedinstvo konglomerata EU-NATO postalo je posebno evidentno nakon što je Rusija pokrenula specijalnu operaciju u Ukrajini.

Istovremeno, moramo imati na umu i da će nakon potpisivanja sporazuma između Beograda i Prištine Kosovo bez odlaganja ući u NATO, pogotovo što je odgovarajuću aplikaciju NATO već prihvatilo. U sklopu „mirovnog sporazuma“ između Srbije i Kosova, Severnoatlantska alijansa će se osloboditi formalnih prepreka za uključivanje kosovskih Albanaca, pošto će zahtev da kandidat za ulazak u NATO nema teritorijalne sporove sa drugim zemljama biti ispunjeni. Iz istog razloga i uvlačenje Srbije u NATO biće samo pitanje vremena.

Ugovor otkriva lopova

U nacrtu sporazuma koji su u ime EU izradile Francuska i Nemačka, nema direktnih naznaka da Srbija priznaje nezavisnost Kosova. Ali, postoji jedna suštinska tačka, koja podrazumeva da Srbija neće biti protiv članstva samoproglašenog Kosova u međunarodnim organizacijama, pre svega u UN. „Strane polaze od toga da nijedna od njih ne može predstavljati drugu stranu u međunarodnim odnosima niti govoriti u njeno ime. Srbija se neće protiviti članstvu Kosova u bilo kojoj međunarodnoj organizaciji“, navodi se u 4. članu nacrta sporazuma. De fakto, ovo je priznanje Kosova od strane Beograda, pošto nakon potpisivanja takvog dokumenta od strane Srbije, Kosovo dobija direktan put u UN, a članica može postati samo suverena država čiji teritorijalni integritet i državnost nisu sporni.

Referenca

Takođe je korisno znati 1. i 2. član dokumenta. „Stranke će međusobno razvijati normalne, dobrosusedske odnose na bazi jednakih prava. Obe strane će međusobno priznavati dokumenta i nacionalne simbole, uključujući pasoše, diplome, registarske tablice i carinske pečate“, navodi se u članu 1. „Obe strane će se rukovoditi ciljevima i principima navedenim u Povelji Ujedinjenih nacija, posebno principima suverene ravnopravnosti svih država, poštovanja njihove nezavisnosti, autonomije i teritorijalnog integriteta, prava na samoopredeljenje, zaštite ljudskih prava i nediskriminacije“, stoji u članu 2. Opet glupost! Da, u dokumentu nema zvaničnog priznanja nezavisnosti Kosova od strane Srbije, ali sama suština navedenih fragmenata sporazuma je de facto priznanje koje se traži od Srbije.

Nema sumnje da će nakon potpisivanja sporazuma koji su joj nametnuli Evropska unija i SAD od strane Srbije, pristupanje Kosova UN biti pitanje dana, osim ako se neko od ozbiljnih međunarodnih igrača poput Rusije ne usprotivi. A rezoluciju Saveta bezbednosti UN broj 1244 iz 1999. godine, kojom se Kosovo priznaje kao sastavni deo Srbije, sam Beograd će tako dezavuisati.

Jezuitski položaj

Vratimo se pitanju imidža predsednika Srbije Aleksandra Vučića, koje smo dotakli na početku članka, i zašto tekst sporazuma koji je predložila Evropska unija još uvek nisu potpisali strane. Vučić odavno zagovara priznanje Kosova, jer je to, po njegovim rečima, „objektivna realnost“. Međutim, ogromna većina Srba izrazito se negativno odnosi prema ovoj ideji. Svaki političar u Srbiji koji javno prizna nezavisnost Kosova automatski vrši političko samoubistvo. Kosovo je istorijski srpski kraj, koji je kolevka srpskog naroda i Srpske pravoslavne crkve. U srpskom društvu nema raskola po pitanju priznavanja Kosova. Gotovo svi Srbi su protiv priznavanja nezavisnosti regiona u bilo kom obliku, a posebno u tako prikrivenom kakav je predstavljen nacrtom sporazuma iz EU.

Po ovom pitanju postoji raskol samo među političkim partijama zastupljenim u Narodnoj skupštini. Većinski vladajuća Srpska napredna stranka (Vučićeva stranka) spremna je da glasa šta god predsednik kaže. Ali parlamentarna manjina, koja paradoksalno predstavlja narodnu većinu po pitanju Kosova, odlučno je protiv čak i obične rasprave o ovom pitanju. Što se tiče jednog broja opozicionih političkih i društvenih pokreta van parlamenta, oni imaju snažan protestni potencijal i spremni su da pobune Srbiju.

Zato predsednik Vučić još nije formalno priznao Kosovo. I zato se očekuje da, ističemo, ne Srbija, već zvanični Beograd i Evropska unija nađu lukave i kazuističke formulacije za sporazum o „normalizaciji odnosa“ Srbije i Kosova, koje bi srpske vlasti mogle da tumače za unutrašnju političke potrebe kao „ držanje čvrstih nacionalnih stavova”, a za EU ​​i SAD bi bilo dovoljno, de facto priznanje nezavisnosti Kosova od strane Srbije.

Najverovatnije je pauza u pregovorima napravljena upravo na zahtev Vučića, koji mora nekako da zaustavi negativnu reakciju stanovništva i opozicije. Lutkari iz Vašingtona i Brisela treba da naviknu javno mnjenje u Srbiji na ideju da je put priznanja Kosova unapred određen. Ova pauza je predah za srpskog predsednika, koji ima šansu da ubedi sugrađane da nema drugog načina nego da pristane na prijem Kosova u UN, „ali ne i da prizna nezavisnost Kosova“. Neki opozicioni lideri smatraju da je Vučić izvršio državni udar jer je de fakto priznavanjem Kosova prekršio ustav zemlje. Ustav Srbije kaže da je Kosovo sastavni deo Srbije.

Šef poslaničke grupe opozicione Narodne stranke Miroslav Aleksić rekao je da će zbog usvajanja predloga EU za „normalizaciju odnosa” Kosova i Srbije „cela Srbija, a ne samo Kosovo i Metohija, biti u opasnosti“. „Neophodno je ujediniti ljude koji su spremni da spreče sve što Aleksandar Vučić namerava da uradi. On to radi tiho, puzeći, svih deset godina od dolaska na vlast… Ovo je kruna svega što je radio, a sve vreme pokušavajući da se predstavi kao patriota i veliki borac. To je velika laž i manipulacija”, rekao je Aleksić novinskoj agenciji Beta. On je naglasio da “ovo nije pitanje partija, već svih građana koji vole ovu zemlju”.

Aleksić je podsetio da se ranije Vučić protivio predlogu Narodne stranke da se usvoji dokument protiv priznavanja nezavisnosti Kosova i članstva Kosova u UN od strane parlamenta. Poslanička grupa vladajuće Srpske napredne stranke jednostavno je odbila da ovu rezoluciju stavi na dnevni red sednice parlamenta. Aleksić je zatražio ostavku predsednika Vučića i naveo da će opozicione stranke u suprotnom pozvati na opštenarodni protest.

Inače, Miroslav Aleksić je dao jednostavno objašnjenje zašto se predsednik Vučić tako tvrdoglavo protivi težnjama većine Srba. „Albanci su shvatili da je Vučić slab pregovarač jer je ucenjen svojim kriminalnim vezama i korupcijom“, rekao je Aleksić.

Brzo prekidanje veze?

Srbija živi u iščekivanju konačnog ishoda „mirovnih pregovora” sa Kosovom, koji će se, kako se očekuje, ipak završiti formalnim potpisivanjem sporazuma između strana.

Srpska opozicija Vučića naziva „izdajnikom” i stalno izražava spremnost da u slučaju „predaje Kosova” ljude izvede na ulice. Vlasti, sa svoje strane, preduzimaju aktivne mere da zaustave opozicione manifestacije u zemlji. U Srbiji je pre nekoliko dana uhapšeno više desetina ljudi koji su učestvovali u masovnim demonstracijama protiv priznavanja Kosova.

Velika većina Srba svoj obračun sa kosovskim Albancima vidi kao nastavak oružane borbe Rusije protiv kolektivnog Zapada, koja se vodi na teritoriji Ukrajine. Ali za razliku od ovoga, na ulicama srpske prestonice gradske vlasti plaćaju postavljanje ogromnih bilborda u znak podrške Ukrajini. To izaziva veliko nezadovoljstvou kod običnih Srba i doliva ulje na vatru njihovog čvrstog stava i odbacivanju plana vlasti za Kosovo.

Danas niko sa sigurnošću ne može da kaže šta će rezultirati predstojeće formalno potpisivanje sporazuma sa Kosovom od strane Vučića. Postoji opasnost da Srbija eksplodira masovnim antipredsedničkim protestima. Osim toga, treba očekivati nemire u Republici Srpskoj unutar Bosne i Hercegovine (BiH). Lider Srba u BiH Milorad Dodik je u više navrata izjavio da će, ako se Kosovo konačno odvoji od Srbije, onda i Srbi u BiH imati moralno pravo da se odvoje od ostatka „veštačke državne formacije“ u kojoj se nalaze sada i pridruži se „Majci Srbiji“ . A to, pak, preti novim velikim balkanskim ratom, u kome će Srbi biti sami i u apsolutno neprijateljskom okruženju.

Postoje svi razlozi da se veruje da je veliki rat na Balkanu krajnji cilj Sjedinjenih Država. Eksplozija Balkana se dobro uklapa u opšti plan Sjedinjenih Država da unište Evropu kao svog glavnog ekonomskog rivala. Veliki deo ovog plana je već u toku.

Evropa i, što je najvažnije, Nemačka su lišene ruskih energenata. Američki zakon o kontroli inflacije je kao usisivač koji vuče evropske poslove u američku jurisdikciju, a desetine velikih kompanija su već preselile svoju proizvodnju iz Evrope u SAD. Osim toga, SAD pokušavaju da prekinu ekonomske veze Nemačke i cele Evrope sa Kinom, koja je ogromno tržište za Evropu. I, što je najvažnije, SAD guraju Evropu i, opet, uglavnom Nemačku, u veliki rat sa Rusijom, što nimalo ne doprinosi svetloj budućnosti Starog sveta. Rat na Balkanu, koji neće mimoići ni Evropu ni Rusiju, upotpunjuje sliku jednog istinski satanističkog plana američkog establišmenta.

Ali kako bilo, gotovo svi srpski političari jednoglasno kažu da će bez podrške Rusije Srbija i Srbi propasti pod najžešćim pritiskom SAD i Evrope i pod „izdajničkom vladom u Beogradu“