Gospodarica života i smrti
Kosta Nikolić je u Istoriji Ravnogorskog pokreta ovako opisao vrhunac moći i uticaja Vere Pešić: „Ova žena, sposobna i drska, bila je sve opasnija i opasnija po interese srpskog naroda. Njen rad je doneo mnogobrojnim Srbima propast i smrt. Ona je bila ne samo na papiru, već i u suštini aktivan komunista. Kod Nemaca je služila sa dvostrukim ciljem: da zaštiti komuniste i partizane i da pojedine antikomuniste optuži i onemogući time što će ih Nemci streljati. Sa četnicima je održavala veze, da bi što lakše mogla razbiti srpske nacionalne odrede u šumi“.
U rukama Vere Pešić bile su hiljade srpskih života po raznim logorima, na Banjici, Jajincima, Starom Sajmištu i drugde po Srbiji. Tu je do izražaja dolazio njen pravi komunistički zadatak. Prema nekim tvrdnjama ona je intervenisala da hiljade komunista i njihovih saradnika budu puštane iz logora po nalogu šefa Gestapoa, a sa druge strane hiljade nacionalista, pripadnika JVuO i simpatizera četnika đenerala Mihailovića poslala je na večni počinak u razne logore i masovne grobnice širom Srbije. U proleće 1943. Vera Pešić je preko svojih veza izdejstvovala da Nemci iz zatvora u Leskovcu puste 120 komunista, za koje je ona tvrdila da su „oklevetani da su saradnici NOP‐a“. Protesta je bilo i od strane nemačke komande u Leskovcu i od strane Srpske državne straže, ali su Verine veze bile i suviše jake, a niko nije smeo da joj se ozbiljno supsrotstavi i dokazuje svoje sumnje da je ona zapravo komunistički špijun. Tako su na Verinu intervenciju iz Leskovačkog zatvora pušteni svi komunisti, dok je na stotine simpatizera Ravnogorskog pokreta odatle deportovano u Banjički logor, gde je većina streljana.
Vera Pešić se ponekad mešala i u političke odluke. Pod njenim uticajem i po njenom zahtevu, ministar unutrašnjih dela Tanasije Dinić, izdao je dva naređenja koja su implicitno uticala na ishod građanskog rata među Srbima.
U maju 1941. i sredinom 1942. on je izdao naredbu da se se sa svih važnijih funkcija u okupiranoj Srbiji uklone Crnogorci kao nepouzdani i da se na njihova mesta dovedu „čisti Srbi“ i naredbu da se sa svim Crnogorcima u Srbiji ima postupati kao sa Ciganima i Jevrejima. Đeneral Nedić je oba ova naređenja opozvao. Međutim Pešićkin cilj je delimično već bio postignut. Revolt među Crnogorcima zbog ovakvog odnosa, kao i stvaranje osećaja nesigurnosti, u velikoj meri su uticali da se Crnogrci opredeljuju za NOP.
Bilo je slučajeva kada je Vera Nemcima dostavljala informacije o nemačkim oficirima koji su kritikovali zvaničnu politiku Trećeg Rajha i Firera. Pošto su njene dojave uvek uvažavane, očigledno je koliki je uticaj Pešićeva imala kod nemačkih okupatora.
U septembru 1943. Vera je išla putem Sijarinske Banje ka Medveđi, prerušena u mušku arbanašku nošnju. U njenoj pratnji bila su trojica Arnauta, pripadnika SS jedinica. Četnici su joj na jednoj raskrsnici postavila zasedu i uhapsili je. Sprovedena je u Gorski štab 110 kojim je komandovao major Radoslav Đurić, među svojim saborcima tada poznat pod svojim šifrovanim imenom „Kaplar Mića“. Preki sud ju je osudio na smrt streljanjem „zbog saradnje sa komunistima i špijunaže u korist Gestapoa, zločin i izdaju počinjenu protiv Nj. V. Kralja Petra II i Otadžbine“.
Mnogi su se angažovali da preko ljudi koji su bili u kontaktu sa đeneralom Mihailovićem izdejstvuju oslobađanje Pešićeve: general Bader, Gestapo, SS, đeneral Nedić, ministar Dinić… Sama Vera Pešić neprestano je zahtevala da nasamo vidi majora Đurića. Kada je pristao na sastanak u četiri oka, njih dvoje su ostali nasamo čitavu noć. Ujutro je sve postalo drugačije. Major Đurić je suspendovao presudu prekog suda, pod izgovorom da bi svedočenje Vere Pešić posle rata moglo da doprinese razotkrivanju mnogih izdajnika i zločinaca.
Nema sumnje da je te noći koju je provela nasamo sa majorom Đurićem Vera iskoristila sve svoje čari ne bi li spasla svoj život. Međutim, na oslobađanje Vere Pešić uticala je i činjenica da se major Đurić već duže vreme pripremao da prebegne partizanima i vešto je sabotirao sva naređenja đenerala Mihailovića.
Komunisti na čelu četničkog štaba
Sutradan, ne samo da je Vera Pešić bila slobodna, već je počela da sprovodi svoj plan da u potpunosti ovlada majorom Đurićem i čitavim Gorskim štabom 110. Da bi se nametnula kao Đurićeva jedina ljubavnica, likvidirala je svoju prethodnicu, štapsku lekarku Mariolu Berđajevu, inače omiljenu među saborcima. Izdala ju je Gestapou, koji ju je na prevaru zarobio i kao Jevrejku i pripadnicu Ravnogorskog pokreta odmah streljao. Vera je čitav slučaj prikazala kao nesretan događaj.
Mržnja oficira i vojnika u štabu koju je Vera Pešić navukla na sebe ubistvom Berđajeve, povećavala se iz dana u dan. Neki su je smatrali nemačkom, neki komunističkom špijunkom, ali su je u svakom slučaju mrzeli. Vera se nije odvajala od majora Đurića. Danju su zajedno jahali i obilazili trupe i operativni teren, a noću bi se povlačili u svoje ratno ljubavno gnezdo. Đurić je sve više postajao puka figura, a pravi komandant Štaba 110 bila je Vera Pešić. Pod njenim uticajem, Đurić je po kratkom postupku smenjivao i postavljao komandante brigada i korpusa, što je sve više povećavalo revolt.
Vera je od tada u štapskim dokumentima vođena kao „štapski šifrant“. Major Đurić ju je predstavljao kao svoju suprugu, iako su mnogi poznavali njegovu zakonitu ženu, koja je i sama bila borac Ravnogorskog pokreta i povremeno obilazila muža u štabu.
Posle skoro dva meseca ovakve samovolje Pešićeve i Đurića u novembru 1943. reaguje i đeneral Mihailović. U svojoj depeši on opominje Đurića da „sredi“ stanje i da udalji Pešićevu iz štaba. Takođe, Mihailović ga obaveštava i da su Britanci naročito nezadovoljni uvažavanjem Pešićeve i da su izrazili zainteresovanost da je lično saslušaju kao osvedočenog agenta Gestapoa.
Đurić je konačno popustio pritiscima i Veru Pešić udaljio iz štaba. Ona u narednih 7 meseci za Đurićev račun obavlja različite obaveštajne zadatke na teritoriji Kosova i Metohije.
Povratak Vere Pešić u Đurićev štab, na proleće 1944, ponovo je probudio nezadovoljstvo oficirskog kora. U to vreme Đurić je već uveliko bio spreman da se sa Pešićevom i delom ljudstva priključi partizanima. Prema nekim izvorima on je od početka rata bio Titov Trojanski konj u Ravnogorskim redovima. Gotovo četiri godine je obaveštavao Tita o svim planovima i delatnostima Mihailovićevih četnika i sabotirao ravnogorske ratne napore na jugu Srbije.
Rasplet pred streljačkim strojem
Deo nezadovoljnih oficira i vojnika pod Đurićevom komandom napustio je štab i priključio se jedinicama na Ravnoj gori i okolini, odmah prenevši izveštaj o skandalozno lošoj situaciji u Štabu. Jedna grupa zaverenika iz Gnjilanske četničke brigade odlučili su početkom maja 1944. da izvrši puč i uklone Veru Pešić i majora Đurića. Nažalost, većina je otkrivena i pohapšena. Međutim, druga grupa uspešno je izvršila prevrat.
Prema jednoj verziji događaja četnici su prilikom prevrata u štabu zarobili Đurića, Veru Pešić i njenu majku Anđu. Veru i Anđu su navodno odmah streljali 18. maja 1944, dok je major Đurić uspeo da pobegne iz zatočeništva 9 dana kasnije (27. maja) i da se priključi partizanima.
Druga verzija veli da su osim majora Đurića iz zatočeništva uspele da pobegnu i Vera i njena majka, ali da su uhvaćene, nekoliko dana kasnije, nadomak svoje kuće u Sijarinskoj banji.
Treća priča tvrdi da je, u toku obračuna između pobunjenih oficira i Đurićevih ljudi, Vera uspela da omogući majoru Đuriću i velikom delu njegovih pristalica da zajedno prebegnu partizanima. Đurić i njegovi ljudi priključili su se NOP‐u, a Vera je nastavila sa svojim špijunskim aktivnostima u korist Gestapoa i komunista. Nekoliko meseci kasnije, u jesen 1944, jedna četnička patrola pod komandom potporučnika Petra Jankovića na putu u okolini Medveđe zarobila je dve srpkinje prerušene u muslimansku žensku odeću. Prema svedočenju Milke Baković‐Radosavljević, čuvene Milke Ravnogorke, četnici iz te patrole bili su oni isti koje je Đurić na prevaru sa sobom preveo partizanim, ali su odatle ubrzo uspeli da pobegnu. Utvrdilo se da su zarobljene žene zapravo Anđa i Vera Pešić. Istog dana, nedaleko od mesta gde su zarobljene, Janković ih je streljao.
