Potpredsednik Srpskog nacionalnog veća Kosova i Metohije Dejan Baljošević, odgovarao je na pitanje novinara časopisa „New Eastern Europe“ Kiana Seara
Dejan Baljošević, Foto: Između sna i jave
1. Možete li mi dati vaše mišljenje o trenutnoj situaciji na Kosovu za Srbe?
Trenutnu situaciju među Srbima na Kosovu i Metohiji karakteriše velika apatija i beznađe, zbog neizvesnosti kojom su konstantno izloženi. Prihvatanje tzv. Francusko-nemačkog plana za normalizaciju odnosa između Srbije i tzv. Kosova od strane predsednika svoje države, koji predviđa „de facto“ priznanje nezavisnosti tzv. Kosova, ih dodatno onespokojava i ubija zadnju nadu da će, nakon njegove eventualne primene, moći da žive u okviru granica svoje države. Zbog toga sa žaljenjem sve više uviđaju da je njihov 24-godišnji otpor separatističkim vlastima u Prištini i kolektivnom Zapadu, koji bezuslovno podržava albansku težnju za otcepljenjem, bio uzaludan. Bespomoćno posmatraju kako se svakim danom, sa svakim pregovaračkim ustupkom albanskoj strani, sve više udaljavaju od svoje matične države i sve više, protiv svoje volje, postaju građani neke nove improvizovane države.
Nedavno su Srbiji održani parlamentarni izbori na kojima je opet pobedila aktuelna vlast, koju Zapad podržava uprkos tome što je totalitaristička, samo zato što podanički sprovodi njegovu agendu o tihom priznavanju Kosova.
2. Pišem o glavnoj velikoj podršci UČK na Kosovi čak i među mladima. Ima mnogo spomenika i zastava u gradovima, itd. Kako vi to vidite?
Da vas potsetim da je tzv. UČK po osnivanju najpre od strane američke administracije bila proglašena za terorističku organizaciju a zatim se Zapad dosetio da mu borci tzv. UČK mogu poslužiti kao isturena pešadija koja će NATO-u pripremiti put za umarširanje na teritoriji pravoslavne Srbije, koju su videli kao neprijatelja svojih interesa u svom pohodu ka Istoku i proširenju prema granicama Rusije. Tako je došlo do poklapanja interesa NATO-a i albanskih seperatista, što je najpre pokrenulo sihronizovane propagantne a zatim i vojne akcije prema Srbima koje su dovele do sadašnjeg stanja na Kosovu i Metohiji. Međutim i pored sadašnje okupacije srpske pokrajine i Zapad i Albanci znaju da nisu do kraja završili svoj posao oko stvaranja nezavisne države Kosovo, sve dok Srbija ne prizna tu nezavisnost ili ne prestane da joj se protivi. Zbog toga vrše strahovit pritisak na državu Srbiju da to konačno učini i u sadašnjem predsedniku Srbije vide ličnost koja bi to mogla da im omogući, ucenjujući ga uskraćivanjem podrške njegovoj nedemokratskoj i totalitarističkoj vlasti.
Da Albanci i pored ogromne podrške Zapada nisu sigurni u svoju nezavisnost govore i brojne albanske zastave i spomenici podignuti postradalim borcima tzv. UČK pored glavnih puteva, kojima obeležavaju osvojene teritorije koje sada u potpunosti kontrolišu. Kad već ne mogu legalno i zakonito da u najvažnijim međunarodnim organizacijama ostvare svoju nezavisnost, onda pokušavaju da barem vizuelno pokažu da Kosovo sada pripada njima. Pored Albanskih i kosovskih zastava na pojedinim mestima se mogu videti i zastave zapadnih zemalja, koje bi trebalo da potsete Srbe ko su im saveznici, ne bi li, plašeći se njihove vojne moći, konačno odustali od Kosova.
3. Da li mislite da je pozitivno da vođe UČK-a mogu biti osuđeni na zatvorsku kaznu u Haškom sudu. Kako će (ili, kako bi) za vas izgledala prava pravda?
Kao što sam rekao Zapad i tzv. UČK su bili saveznici u projektu otcepljenja Kosova od Srbije i nije logično, niti realno da se saveznici međusobno optužuju za ratne zločine. Međutim, zbog apsolutne podrške albanskom seperatizmu oličenom u gerilskoj borbi tzv. UČK sa legalnim bezbednosnim snagama Republike Srbije, Zapad ima potrebu da se prikaže kao iole objektivna strana, pa je moguće da će pojedine vođe tzv. UČK u Hagu biti osuđeni nekim minimalnim kaznama, pri čemu će se voditi računa da se njihova, navodno, pravedna borba za nezavisnost, do kraja ne deskridituje. Srbi nisu navikli da se Zapad prema njima ophodi pravedno i zato u Hagu ne očekuju nikakvu pravdu. Zapravo Specijalni sud u Hagu je imao ulogu da opravda NATO agresiju na Srbiju, pa je za ratne zločine počinjene na prostoru bivše SR Jugoslavije, osudio najveći broj Srba i to maksimalnim kaznama zatvora, proglašavajući Srbe glavnim i jedinim krivcima za krvavi raspad SR Jugoslavije.
