Predsednik pokreta Oslobođenje Mlađan Đorđević, tokom svog boravka u Moskvi, dao je intervju za ruski državni kanal Ukraina.ru u kom je komentarisao političku situaciju u Srbiji, kao i rusko-srpske odnose.
Na pitanje novinarke kanala Ukraina.ru Tatjane Stojanovič kako komentariše izjavu Aleksandra Vučića nemačkim medijima da nema ništa protiv toga da srpsko oružje kupi Evropa, a potom pošalje u Ukrajinu, i šta srpski narod misli o tome, Đorđević kaže:
– Aleksandar Vučić je sada, kroz taj intervju, potvrdio ono što celokupna srpska javnost zna a to je da se srpsko oružje već godinama izvozi u Ukrajinu. Tragično je to što se dešava da, po prvi put u istoriji, srpsko oružje ubija rusku decu, ruske vojnike…
Javnost reaguje negativno na to, mnogo je o tome pisano, pa je i sam Vučić, dok je bio u posetu Moskvi, obečao da će zaustaviti izvoz oružja u Ukrajinu. Inače, i Spoljna obaveštajna služba Rusije je zvanično dala podatak koliko je oružja izvezeno i kolika je vrednost toga. Ništa od toga nije u reađeno i zato je usledila reakcija Marije Zaharove koja je rekla ono što mi svi znamo: „Kada to Vučić govori istinu, ovde u Moskvi, kada obećava da neće izvoziti oružje, ili kad obećava Zapadu da će izvoziti?„.
Inače, što se tiče Specijalne vojne operacije (SVO), apsolutna podrška srpskog naroda je na strani Rusije, međutim, u medijima pod kontolom Aleksandra Vučića, sprovodi se jedna perfidna rusofobska politika, koja često prikazuje Rusiju kao agresora, a da ne govorimo o tome da su mnogobrojne posete Ukrajini, pre svega posete supruge Aleksandra Vučića, preko poslednje posete Ane Brnabić, osobe netradicionalne seksualne orijentacije, koja je na žalost tri puta premijer Srbije a sada je predsednik Skupštine, do toga da je sam Aleksandar Vučić obećao da će obnoviti nekoliko gradova u Ukrajini i obećao veliku materijalnu pomoć. Sam ministar spoljnih poslova Marko Đurić je izjavio da je Srbija među prvima u Evropi po iznosu kojim pomaže Ukrajinu. Od njih nikad nismo čuli da će u Donbasu, Luganjsku ili u nekom drugom delu Rusije oni pružiti neku pomoć ili obnoviti nešto.
Osim oružja, u rusko-srpskim odnosima pojavili su se u poslednje vreme i drugi sporni momenti. Sa čime je to povezano, i kako Vi vidite budućnost bileteralnih odnosa među našim zemljama?
– Ja hoću i ovde da naglasim da naši prijatelji u Rusiji treba da odvoje politiku srpskih vlasti od odnosa srpskog naroda prema Rusiji. U svim anketama koje su radile domaće i strane agencije, srpski narod je na strani Rusije. Srpko državno rukovodstvo vodi jednu politiku tzv. „šibicarenja“ – dodvoravanje svima i nuđenje svega – onima od kojih zavise, a to su pre svega Sjedinjene Američke Države i Zapad. Nude sve što je ovima potrebno, samo da bi opstali na vlasti. U tom smislu se ovih dana intenzivno u državnim medijima sprovodi kampanja protiv Marije Zaharove zbog njene pomenute izjave, koja je bila vrlo tačna i korektna, objavljuju se naručeni tekstovi u najstarijim dnevnim novinama Politici, u kojima se govori da Rusija nikada nije pomogla Srbiji, pa sve do toga da se objavljuje da u Rusiji ruska deca ne znaju šta je to čokolada jer je Rusija ekonomski uništena i ovde nema ničega.
Jednostavno pravi se atmosfera da se za ovu situaciju oko NIS-a i oko gasa ne optužuje Amerika ili EU koje uvode sankcije Srbiji, i potencijalno ostavljaju srpski narod bez grejanja i bez goriva tokom ove zime, nego se sprovodi kampanja o tome da su Rusi krivi jer neće da poklone NIS Aleksandru Vučiću, kao i da su Rusi krivi što Evropska unija zabranjuje uvoz ruskog gasa.
Eto, to je atmosfera jedne perfidne rusofobije koju vlast sprovodi, dok se u isto vreme kune u večno bratstvo i najbolje odnose Srbije i Rusije. Često i ambasador Rusije Bocan-Harčenko potencira i hvali te „najbolje“ odnose mada zna da u realnosti to nije tako.
U Rusiji se s pažnjom prate protesti koji se više od godinu dana dešavaju u Srbiji. Ovde niko ne bi hteo da se ponovi „Majdan“ koji se desio u Ukrajini, sa svim njegovim posledicama. Šta se zapravo dešava u Srbiji, kakav je to pokret?
Činjenica je da je prošlo više od godinu dana od tragedije u Novom Sadu kada je zbog korupcije i nestručnosti poginulo šesnaest ljudi usled pada nadstrešnice na železničkoj stanici i da niko za to još nije odgovarao. Faktički, još nije ni sproveden pravi istražni postupak, mnogi dokumenti o rekonstrukciji te železničke stanice su falsifikovani ili su nestali. Ta sama tragedija je izazvala bes kod naroda i ono što se dešava u Srbiji je to da je narod ustao protiv vlasti koja je ogrezla u korupciji i kriminalu i koja izdaje nacionalne interese.
Narod ni na koji način nije hteo niti izazivao nasilje na protestima, ovi protesti su bili nešto najveličanstvenije što se desilo u Srbiji u proteklih mnogo godina. Podsestiću Vas da je 15. marta najmanje 500.000 ljudi bilo na ulicama Beograda, bez ijednog incidenta a pre svega – to su mladi ljudi.
I sam predsednik Putin je izjavio da s tim mladim ljudima treba razgovarati. Na žalost, tamo se sa njima ne razgovara već se oni hapse, prebijaju, tretiraju se kao teroristi i opet se stvara jedna šizofrena situacija u kojoj deo državne vlasti govoro kako proteste organizuje Rusija, dok drugi deo iz vlasti govori da to organizuje Zapad, Britanija, Amerika…
Narod u Srbiji traži pravdu, pre svega da se pronađu krivci za tragediju u Novom Sadu i sprovede sudski postupak, pa do toga da se zaustavi rastakanje Srbije, počevši od Kosova koje je zahvaljujući ovoj vlasti faktički dobilo državnost pa do problema u Republici Srpskoj gde teče proces stvaranje unitarne Bosne i gašenja Srpske, i ono što je u poslednje vreme aktuelno a to je da se zaustavi antiruska propaganda koju sprovode mediji i mnogi srpski zvaničnici kako bi došlo do prekida odnosa između Srbije i Rusije i potom ulazak Srbije u NATO pakt.
To su procesi sa kojima se narod ne slaže i zato je narod na ulici, i nikakvog govora tu nema o nekakvom „Majdanu“ i „obojenoj revoluciji“. Toga u Srbiji apsolutno nema jer je Srbiji dosta ratova, dosta pogibija, dosta nesreća i niko normalan ne želi da se tako nešto dešava.
nepoznati ćikica