Novinarka i od juče izvršna direktorka NDNV Ana Lalić Hegediš kaže da iako je predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavio izbore za 17. decembar, opozicija i dalje nije sigurna da li je u kampanji, njeni predstavnici već nekoliko nedelja govore na protestima, ali do sada se nije čuo nijedan njihov program ni platforma, dok je vladajući SNS, kao dobro uigrana mašinerija, “spremna da izađe na izbore prekosutra”.
„Sve je to poprilično neartikulisano. Opozicija se još bavi sobom, umesto nečim što bi podrazumevalo neku političku kampanju.
Pokušavaju da održe kontinuitet (protesta), i da iskoriste sve manje volje ljudi da izađu na ulicu i da ih čuju. Ne možemo da zaboravimo da se opozicija ne čuje u celoj Srbiji, pa im odgovara ova dobošarska varijanta – da izađu na ulicu i da govore narodu“, ocenjuje Lalić Hegediš u Novom danu na TV N1.
Komentarišući najnovije istraživanje javnog mnjenja Faktor plusa, po kojem SNS ima podršku 44,5 odsto glasova, a slede koalicija Dveri i Zavetnika koji imaju 11 procenata podrške, SPS 10,8 odsto, a SSP 8,1 odsto podrške, ona kaže da smo donekle svedoci da SNS gubi „izvesnu iskrenu popularnost, ali ne verujem da će SNS puno odstupiti od onog što je njihov maksimum – oko 40 odsto, to je jedna ogromna mašinerija, zadržaće glasače jer je to način da ti ljudi zadrže posao, upišu dete na fakultet, imaju zdravstveno osiguranje…“
„O političarima se, nažalost, u Srbiji ne odlučuje na osnovu programa političara, već na materijalnom, bazičnom nivou gde se meri da li ćete za doručak imati četiri ili dva jogurta“, poručuje Lalić.
Smatra da je kontrola izbora ključna, ali, takođe, da ne treba čekati dan izbora da bi se ukazalo i borilo protiv nepravilnosti, čiji smo svedoci bili na ranijim izborima.
„SNS je odlično organizovan sistem, koji funkcioniše kao fabrička traka, oni su spremni da izađu na izbore prekosutra.
Zna se ko šta tu radi tačno: ko obezbeđuje džipove, koje javno preduzeće obezbeđuje ovo, koje ono“, ukazuje ona i ističe da je SNS stalno u predizbornoj kampanji.
Kada se radi o opoziciji, koja je najavila da će na osnovu rezultata istraživanja sledeće sedmice odlučiti u koliko će kolona izaći na predstojeće izbore, kaže da bi po logici stvari trebalo da prevagnu cifre, da treba da se vode matematikom.
„Međutim, ono što slutim i što me plaši je da oni neće moći da prevaziđu sopstvene surevnjivosti, lični ego koji je prisutan, postoji volja da se ide ka jednoj koloni, ali kako se bližimo glavnoj tački u prvi plan izlaze njihova neslaganja“, upozorava.
Dodaje da je glasačko telo, odnosno oni koji ne glasaju za SNS, užasno zbunjeno i da veruje da su spremni na kompromis, odnosno da zaokruže tu jednu kolonu, bez obzira što nisu saglasni sa svim imenima.
Takođe, ocenjuje da će deo biračkog tela glasati za desnicu, odnosno Dveri i Zavetnike.
„Nije SNS krenuo u kampanju prekjuče ili juče otvaranjem autoputa. Ako dovedete društvo na minimum egzistencije, uništite obrazovni sistem, ukoliko medijski manipulišete njima, onda je sasvim logično da ih ubedite da žive u nekoj Šangri-La zemlji“, navodi.
Ističe da opozicija konstantno kasni, i da postoji način delovanja, ali ga opozicija još ne proepoznaje, bavi se sporednim stvarima, a ne svakodnevnim životom u Srbiji.
Komentarišući jučerašnje otvaranje deonice auto-puta Ruma-Šabac koje je prenosio direktno RTS, a na pitanje da li je to trebalo da prenosi javni servis, ona kaže da je „sasvim normalno da imamo autoput, voz, lekara, kasirku – to je podrazumevajuće, nema tu šta da se otvara i slavi, to je podrazumevajuća civilizacijska tekovina“.
„To uopšte nije vest, ni glavna ni sporedna“, ukazuje.
Govoreći o izmenama u medijskim zakonima koje je vlada uvela preko noći i sa čim nisu bili upoznati članovi radne grupe, a podrazumevaju da će operatori biti dužni da numerišu kanale kako je previđeno zakonom, uz obavezu da na prva tri mesta idu programi javnog servisa (RTS 1, 2 i 3), a potom televizije sa nacionalnom frekvencijom – Pink, Hepi, B92 i Prva, kao i to da ako operatori ne postignu dogovor o ceni sa navedenim televizijama, nju će odrediti REM, Lalić ističe da je to najava manipulacije.
„Donosimo faktički zakone, ali nećemo ih se pridržavati, već samo da ispoštujemo nešto što EU očekuje od nas“, ocenjuje ona.
Dodaje da građani često misle da se medijski zakoni ne tiču njih, i da je to pogrešno.
