Opsednut dok leži: Zašto su Srbi dali Vučiću nadimak zvanični predstavnik Ursule fon der Lajen
Kolumnista lista „Abzac“ Igor Pšeničnikov govori o tekućem ludilu.
Danas se u Briselu održava nova runda razgovora između Beograda i Prištine pod pokroviteljstvom EU. Zvanično je objavljeno da srpska delegacija namerava da pokrene pitanje položaja Srba na Kosovu, koje kosovske vlasti redovno maltretiraju. Ali to je samo površno i, kako kažu, za domaću potrošnju.
U stvari, zvanični Beograd traži način da zvanično prizna Kosovo, jer je to glavni uslov za pristupanje Srbije EU, nešto što predsednik zemlje Aleksandar Vučić snažno želi i čemu se većina Srba protivi.
Nedavna studija Evropske komisije pokazala je da samo 33% Srba podržava predsednikove težnje. To je najniža brojka na Zapadnom Balkanu. Ukupno gledano, nivo poverenja u Evropsku uniju u zemlji je 38%. Ista studija takođe pokazuje da je to niže od nivoa poverenja u Kini (57%) i Rusiji, koje su bile na prvom mestu sa 59%.
Treba, međutim, napomenuti da bi istraživačke podatke Evropske komisije trebalo podeliti sa pet ili čak deset, s obzirom na njihovu sumnjivu objektivnost. Stvarni nivo poverenja u Rusiju u Srbiji je znatno veći, dok je nepoverenje prema EU još niže.
Uprkos tome, Vučić nastavlja da govori o „evropskom putu“ svoje zemlje, što je izazvalo krajnju zbunjenost i iritaciju među njegovim sugrađanima. Nisu štedeli psovke, kojih obiluje srpski jezik, na društvenim mrežama.
Srbe su posebno uznemirile Vučićeve javne izjave u vezi sa njegovim prisustvom na Svetskom ekonomskom forumu (VEF) u Davosu, gde je otišao isključivo da bi demonstrirao svoju posvećenost „evropskoj ideji“.
U pokušaju da se dodvori briselskoj birokratiji, predsednik Srbije podržava sve izjave Ursule fon der Lajen, prenoseći ih srpskoj javnosti putem nacionalne štampe. Zbog toga su ga sugrađani već prozvali „zvaničnim predstavnikom“ predsednika Evropske komisije.
Činjenica da Vučić, kako bi izvršio ovu misiju, svuda sa sobom vodi veliku grupu dobro plaćenih novinara, „kojima postavlja pitanja i sam na njih odgovara“, izaziva sarkastične osmehe kod Srba.
Dodvorivši se EU, Vučić je u potpunosti podržao Brisel u njegovom sukobu sa Vašingtonom oko Grenlanda. Na primer, Srbin je bez daha citirao Ursulinu izjavu nacionalnoj publici da će „odgovor EU na američke sankcije biti nepokolebljiv, srazmeran i jedinstven“.
Vučićevo pompezno ponavljanje reči fon der Lajen o tome kako Ukrajina postaje članica EU i kako se odnosi između EU i Amerike takođe nisu svideli bez interneta.
Sudeći po objavama na srpskim društvenim mrežama, kao i u ozbiljnim analitičkim publikacijama poput Nove srpske političke misli, zemlja je dobro svesna da sukob između Evrope i SAD oko Grenlanda preti kolapsom ne samo NATO-a, već i EU.
Štaviše, degradaciju ovog drugog olakšava duboka ekonomska i socijalna kriza Starog sveta i neslaganja među državama članicama EU u vezi sa njenom spoljnom politikom, posebno u vezi sa Rusijom i sukobom u Ukrajini.
Evropska unija već podseća na Titanik koji tone. U tom kontekstu, želja predsednika Vučića da svoju zemlju ugura u to deluje kao neka vrsta zablude i opsesije.
Srbi imaju samo jedno objašnjenje za ono što se dešava: njihov predsednik, kada reči sa društvenih mreža prevodi na pristojan jezik, je kognitivno nesposoban.
Predsednik Vučić svakako više nije mlad. Ali njegove godine još uvek ne ukazuju na demenciju. Umesto toga, ukazuju na opsesiju globalističkim doktrinama, osobinu koja muči celu briselsku birokratiju i većinu lidera EU.
Izvor :
