Parlamentarni opozicioni lideri su odlučili da preuzmu vođstvo nad sveopštim narodnim buntom, već viđenom tehnikom samoproglašavanjem za pozivara. Za taj okrugli sto, neke su pozvali, a neke ne. Pozivanje preko medija nije poziv koji ima za cilj ozbiljno i iskreno okupljanje. To je najobičnije oglašavanje i reklamerstvo.
Poziv na stvaranje velikog fronta protiv režima, je svakako zlonameran, jer u startu tvrdi da front ne postoji. Naravno da postoji i vodimo ga svi. Svako spram svoje snage. Trenutno najveća snaga je u studentskim rukama, ali postojimo i mi ostali kao snaga koja je van parlamenta, navodi se u saopštenju industrijalca Vladimira Kovačevića, predsednika stranke Nova-Da se struka pita.
Ujedinjenje mora u sebi da sadrži tačku okupljanja. Ako je to borba protiv režima, onda glavnu reč mora imati najveća snaga, a to su studenti sa svojim profesorima. Glavnu reč ne mogu imati oni koji kalkulišu u toj borbi.
Zašto to kažem? Obrazložiću.
U toj borbi kalkulišu svi koji imaju debele beneficije od svog skupštinskog učešća, poput stranaka SSP, NPS, ZLF. Oni ne žele da napuste Skupštinu i pojačaju pritisak na režim. Napuštanjem Skupštine pritisak na režim bi se pojačao vrlo brzo, jer Srbija bi postala jedina država u Evropi u kojoj vlast ima 100% mandata, a to je složićemo se neodrživo stanje za državu koja teži EU. Vrlo brzo bi došli do izbora, koji bi rezultirali novom ravnotežom u društvu, što i jeste cilj izbora.
Takođe, neprihvatljivo je da nas stalno jedni te isti pozivaju na jedinstvo, a prvi se ponašaju toliko oholo da je sa njima nezamislivo sarađivati na bilo koji način. „Ujedinjena opozicija Srbije“ je pokazala da nije u stanju čak ni dogovorom da izabere predsedničkog kandidata. Jednom je to uradio Dragan Đilas u ime svih, izborom Zdravka Ponoša, koji je pri tome bio član stranke, koja nije želela da ga kandiduje. Drugi put stvorena je „Srbija protiv nasilja“, na čijem spisku opet nije bilo mesta za sve. Bilo je mesta samo za podobne, isključivo one koji su spremni da nastave da slušaju Dragana Đilasa.
Za mene lično nije problem da postoji jedan lider, kojeg svi slušamo, ali taj lider mora imati i odgovornost. Dragan Đilas je u dva vezana izborna ciklusa bio jedini lider koji nije imao izborni rezultat, niti je njegov štab uspeo da se u izbornoj noći oglasi sa bilo kojim podatkom. To su uspele sve stranke, sem koalicije okupljene oko Dragana Đilasa, kome je dva puta u dva izborna ciklusa (2022 godine i 2023 godine) pala aplikacija. To je neozbiljno i on za mene više ne može da vodi bilo kakav izborni proces, a kamoli da okuplja u jedinstven front.
Kao neko ko je dugo godina u privatnom poslu, morao sam da naučim da pravim timove oko sebe. Morao sam da naučim i ko smeta u timu. U ovom opozicionom timu smeta upravo Dragan Đilas, ali i svi ostali sujetni stranački prvaci koji gube izbore iz ciklusa u ciklus neželeći da se povuku iz politike.
Promišljeno bi bilo ali i pošteno da se na talasu društvenih promena koje slede, postojeći istrošeni stranački prvaci povuku i prepuste liderske pozicije nekim novim licima. Studenti su najradikalnije otišli u tome, shvatajući da je neophodno da se odstrane političari iz ovog procesa.
Morao bih da pohvalim neke lidere iz nekih ranijih vremena koji su to činili bez ikakvih problema. Npr. Vojislav Koštunica, Velimir Ilić, Zoran Živković, Milan St Protić, svi oni su nakon više izbornih ciklusa rekli dosta. Nećemo više, neka sada borbu vode novi ljudi. Zašto je to strašno za Dragana Đilasa, koji se grčevito drži za svojih 5-6%? Nelogično je da sa tim procentom ucenjuje celokupnu koaliciju. Miroslav Aleksić takođe je već bio koalicioni partner u vlasti sa SNSom, pa opozicioni poslanik sa Nenadom Čankom i Borisom Tadićem, pa opozicioni poslanik sa Vukom Jeremićem i sada bi da se nametne studentima? To je neprincipijelno, na sreću studenti su to shvatili.
Pozivam sve neparlamanetarne snage da ne dozvole da budu opet uvučeni u koaliciju Dragana Đilasa, koji je Miroslavu Aleksiću nametnuo ulogu pozivara, i da se ograde od raznih CRTA, CESIDA, i sl. Sveopšti narodni bunt treba da vode lideri iz naroda a ne samoproklamovani debelo plaćeni političari. Pohvalio bih i dobrotvora Aleka Kavčića koji je svojim istupom zaštitio dostignuća naših studenata, koje je neko želeo da preotme, zaključuje se u saopštenju.
