Pismo poverenika crkve Svetog Save u Londonu upućeno patrijarhu Porfiriju prenosimo u celosti. Pojašnjenje o razlozima zbog kojih je pismo napisano možete pročitati u fejsbuk objavi na kraju teksta
Vaša Svetosti,
Prilikom Vaše posete Londonu i ustoličenja Episkopa nove Londonsko-britansko- irske eparhije g. Nektarija obećali smo da ćemo Vas obaveštavati kako se proces odvija i preneti Vam naša zapažanja iz „prve ruke“. Mi Vam se za ovih proteklih šest meseci nismo javljali imajući u vidu obim Vaših obaveza i teških prilika za Crkvu i narod. Međutim smatramo za našu obavezu da Vam se makar i u najkraćim crtama obratimo sada, i ispunimo Vaš blagoslov, kako bi ste čuli naše stavove. Prošle godine pre zasedanja Svetog Sabora niste imali merodavne i tačne informacije. Preciznije rečeno, dobili ste netačne. Mi ne bi smo želeli da se to opet ponovi, pa nakon što je prošlo šest meseci, sasvim dovoljno da možemo sagledati situaciju, nudimo naše stavove i razmišljanja. Ovde govorimo o budućnosti naše parohije, a i svih drugih u Velikoj Britaniji.
1. Mi poverenici u UK smo pre osnivanja nove Eparhije bili mišljenja da je ona premala i finansijski neodrživa, ali smo bili uveravani da jedan skroman i smiren episkop može uspešho da ponese taj krst, kako bismo zajedno sačuvali sve što je teško stečeno od našeg skromnog emigrantskog naroda. Međutim to se sve sa episkopom Nektarijem pokazalo nerealno. Naravno, protekao je kratak period ali dovoljan da sagledamo kako će teći nastavak njegove službe u UK. Situacija naše parohijske Crkve, Sveti Sava u Londonu do njegovog dolazka je bila sledeća: Crkva svake nedelje puna srpskih vernika. Na velikim praznicima prepuno i dvorište. Finansijski sedamdeset godina stabilna. Međutim, videvši da je britanska porcija bivše britansko-skandinavske eparhije previše mršava za njegove prohteve, Vladika Nektarije se očito oseća prinuđen da krene u lov na rezurse naših parohija u VB, pokušavajući da preuzme kontrolu nad tim nezavisnim trastovima. U Londonu smo to najviše osetili na koži jer je boravio kod nas pa smo dobro uvideli njegovo ponašanje i namere, koje su nam ponekad bile prilično šokantne. Primera radi, njegovo konstantno upiranje prsta ka nekretnini nezavisnog fonda-trasta ‘Vladike Nikolaja’ (BNF) u želji da ga pripoji.
2. Vi ste episkopu Nektariju, pred nama svima, predlagali/zahtevali da godinu, dve ništa posebno ne preuzima. Tek kada dobro upozna prilike i ljude da bude spreman na konkretne promene. Međutim, odmah sutradan po ustoličenju je počeo sa smenom svega i svačega. Sve postojeće mu je smetalo. Nepotrebno premeštanje stvari po crkvi, menjanje tako reći svega, i u službi i u crkvenom inventaru. Konstantno je pokušavao da dokaže da ništa nije valjalo sedamdeset godina i da će on sve popraviti i dovesti u red. To je počelo jako da zbunjuje verujući narod. Mnogi su pokazali nezadovoljstvo. Ipak većina je strpljivo ćutala (kao i poverenici) ne želeći da se odmah na početku stvara razdor. Nažalost, jedan broj vernika je prestao dolaziti u našu crkvu, smatrajući novog vladiku tvorcem prisilnih promena. Gubitak vernika i manji prihod se može svake nedelje primetiti po broju prisutnih. Prošle godine za Vaskrs se nije ni blizu dvorišta moglo doći od ljudi. Ovoga Vaskrsa je i sama Crkva stajala polu-prazna.
3. Možda je jedan deo ovoga nameran…Vladici Nektariju vidljivo smeta činjenica da svaka naša parohija stoji na ramenima truda naših emigrantskih očeva. Besede da Isus ,nije bio ni Srbin, niti je bio četnik’ neće Vladiku Nektarija ovde da popularišu. Po takvim rečima i delu se vidi njegova namera da smeni postojeće odane vernike koji su svake nedelje dragovoljno punili i podržavali crkvu. Forsira se zamena ovog našeg naroda sa ljudima koji neće imati tako jaku privženost našoj crkvi i zajednici. Vladika Nektarije očito smatra da mu takvi ljudi nebi bili prepreka kao što su mu postojeće parohijske strukture. Ali postojeći vernici sa korenima u srpskom identitetu su jedini pravi garant budućnosti ove parohije, koja je pre dolazka Vladike Nektarija funcionalisala i duhovno i administrativno daleko bolje nego sada kada Vladika Nektarije sistematski ruši sve što je dobro izgrađeno. Obezvređuje našu parohijsku prošlost. Stvara probleme a onda sebe predstavlja kao jedinog čoveka koji može da ih reši. Sebe je proglasio i starešinom, kako bi se direktno upleo u svakodnevni rad parohije, na uštrb stabilnosti iste.
4. Vladika Nektarije nipodaštava rad naših zaposlenika, i traži od njih ono što je izvan njihovih radnih obaveza i radnog vremena. Poverenici su pod legalnom obavezom da obezbede implementaciju državnih zakona oko zapošljenja.
5. Vladika Nektarije je upozoren da ne može priuštiti sebi eparhijskog đakona na račun ove parohije. Onda je krenuo da ga dovodi povremeno i to bez dogovora, pa bi onda naknadno tražio da kao parohija finansijski nagradimo njegov dolazak. Ako bi odbili, bili bismo dovedeni u nezgodnu situaciju. Niti jedan poziv koji je uputio đakonu Filipu i ipođakonu Stefanu nije predhodno dogovorio sa Crkvenim odborom ili poverenicima. Nismo znali ni ko, ni kada, ni zašto dolazi, ali je traženo od nas da im damo honorar. Saradnje radi smo ipak ovim zahtevima što više izlazili u susret. (Kao poverenici smo pod legalnom obavezom da savesno i unapred razmotrimo, odredimo i usaglasimo potrošnju i da je možemo knjigovođstvu opravdati.)
6. Vladika Nektarije se do sada nije trudio da upozna našu zajednicu već se odmah okružio malom grupicom ljudi koji mu laskaju i bezpogovorno pružaju podršku za sve što kaže i radi. Njih javno u besedama veliča i njima poklanja visoko poverenje. Istovremeno izrugava doprinos ostalih, prema kojima se odnosi kao da su nedonoščad i kod njih izaziva žal i tugu zbog ovog podvajanja. Ovim čini veliku nepravdu kojom gubimo dugogodišnje prave vernike. Mi ovde u Engleskoj na to nismo naučili i predstavlja nam pravo iznanađenje i sablazan.
7. Vladika Nektarije je kako smo Vas mi shvatili u novembru trebao da gradi mostove i veze među crkvama i ljudima ali nažalost to je izostalo.
– Sa grčkim arhiepiskopom Nikitom skoro da je u zavadi
– Zaoštrio je odnose sa ljudima koji vode restoran u Domu episkopa Nikolaja, naravno sasvim bespotrebno.
– U jednoj propovedi u crkvi težeći da napadne nacionaliste u crkvi (u stvari one koji ne podržavaju njega) dosta rogobatno je govorio o „Isusu četniku“ što je mnogima zasmetalo pogotovo pripadnicima pokreta Ravna Gora
– Sklonio je iz crkve zastave koje su u crkvi stajale decenijama, što je uznemirilo mnoge naše čiji su preci bili osnivači londonske crkve.
Naš narod u crkvi Sv Save je sve više podeljen, na one koji ga poštuju zbog samog čina i one koji vide njegove lične osobine, tj. na one koji ga podržavaju i one koji bi da dignu glas protiv. Za sada sveštenici pokušavaju da smire tenzije i ublaže nemir u narodu ali koliko će uspeti to ne zna niko.
8. Sa odborima i poverenicima razgovara s visine i preti kakav će tek biti kad mu se formalizuje status. Bez ustezanja najavljuje da će smeniti odbore i dovesti nove ljude, naravno njemu podložne i poslušne; čak pominje i imena konkretnih ljudi koji su van crkve međusobno povezani a koji su ga za vrlo kratko vreme uverili da su dobri kandidati za visoke crkvene pozicije. Takav pristup nas s razlogom zabrinjava. Ispituje na svaki način kako bi stekao i nad poverenstvima dominaciju tj. preuzeo sve kontrole upravljanja, i najavljuje smenu poverenstava. Naravno da ne znamo kako to sve uopšte zamišlja ali opasnost je da stvarno počne u tome smeru da nešto radi, jer tada kod britanske ‘Charity’ komisije za dobrotvorne organizacije naša zajednica može puno da izgubi.
9. A u isto vreme za ovih šest meseci nije ništa učinjeno na popunjavanju upražnjenih parohija u Engelskoj što je bilo naše goruće pitanje i prioritet.
10. Eparhija još uvek nije formalno registrovana pa se nažalost ta agonija nastavlja sa njegovim zahtevom koje nam je poslao 4. maja iz Beograda gde traži saglasnost od postojećih trastova za osnivanje novog eparhijskog trasta. Samim time pitanje njegovog sponzorisanja, boravišne dozvole, radne dozvole itd. još nisu ni na vidiku.
Mi kao poverenici se ovde nalazimo u nezavidnoj situaciji: naime, ne možemo dati Vladici Nektariju da direktno kontroliše nekretnine i finansijsko-administrativno poslovanje naših parohija, i to iz dva razloga:
(1) Potrebe Vladike Nektarija kako ih on definiše su veće nego naša mogućnost da za njih platimo
(2) Ako bi Vladika bio na čelu finansijsko-administrativne strukture britanskih parohija, onda bi UK parohije postale ranjive na legalne postupke pokrenute protiv njih u VB zbog navodnog seksualnog ponašanja pojedinih članova SPC van britanskih granica. Kao što je već pokušano, ali odbijeno ovde od Višeg suda kad smo dokazali da su u parohijama UK lokalci nosioci svoje finansijsko-administrativne situacije. Zato ne možemo da predamo kontrolu svojih ovde parohija Vladici Nektariju. Međutim, shvatamo da je važno sabrati sve nekretnine koje su u posedu naših SPC parohija ovde u UK, i stojimo na raspolaganju da sarađujemo po tom pitanju
Ostali smo zatečeni da poverenici (i uprave) parohija u Velikoj Britaniji nisu ni jednom konsultovani prilikom izrade statuta nove eparhije. Tražili su naše potpise sa objašnjenjem da je to potrebno britanskoj ‘Charity’ komisiji i to samo da bi se dokazalo da su parohije u duhovnom jedinstvu sa eparhijom. Tek na naše insistiranje da ne možemo ništa potpisati dok ne vidimo šta potpisujemo, smo dobili statut na uvid. Odmah smo videli da u statutu novo-osmišljene eparhije stoji da eparhija ima svu vlast nad pokretnom i nepokretnom imovinom koje poseduje. Zatražili smo dodatnu dokumentaciju, na nju čekamo i zato nismo u prilici da bilo šta za sada potpisujemo. Ostali poverenici u UK s kojim smo pričali imaju sličan stav uz bojazan da slučajno ne otpišu nekretnine svojih teško-stvorenih parohija.
Dalje, mi poverenici u Londonu, radeći u interesu trastova koja su naša obaveza da zaštitimo, nismo u situaciji da finansiramo pokušaj Vladike Nektarija da permanentno izbriše tradicionalni identitet naše parohije, niti da dozvolimo znatno ugrožavanje njenog finansijskog opstanka.
Vaša Svetosti, odani smo Vama, našoj Svetoj crkvi i parohiji i nemamo prema našem episkopu Nektariju nikakve loše namere, ali želimo da Vi znate situaciju radi dobrobiti naše Srpske crkve u Britaniji i napredak naše crkve i parohije.
Bićemo slobodni da sa sadržajem ovog pisma upoznamo našeg episkopa Nektarija i sveštenike oca Gorana i oca Dragana.
Vašoj Svetosti, u poslušnosti i ljubavi
Poverenici crkve Svetog Save i Fonda Vladike Nikolaja:
Nikola Babić
Marko Gašić
Milan Dedić
Nikola Kašić
