„Tamo će plaćati manje poreze. Biće sretniji i slobodniji. Manje je verovatno da će se naći usred totalnog rata. Životni će im standard biti znatno veći“
Vreme je za oplakivanje stare Ebrope. Trulež se više ne da ukloniti, predaleko je pala. Dekadencija, pacifizam i samopriezir preduboko su u nju usađeni. Spirala negativnosti postala je nezaustavljiva. Nekad najbogatiji i najrazvijeniji kontinent na svetu, Evropa je gotova, a njenog je sramotnog pada ostatak sveta itekako svestan. Svesni su ga i neki zabludeli Evropljani. Patologije koje je muče, a za koje je sama kriva – katastrofalni ekonomski kraj, gotovo pa potpuna geopolitička irelevantnost, migrantska i integracijska kriza te zjapeći demokratski deficit – metastazirale su i postale prekompleksne.
Trećerazredne evropske elite, a pogotovo sebični i demagogiji skloni političari koji su je indiferentno promatrali dok se društveno-vojno-demografski raspadala, nisu u stanju uhvatiti se u koštac s tim metastaziranim patologijama. Nemačka, Francuska, Holandija i druge zemlje na rubu su društvenih eksplozija, a poljoprivrednici su postali najnoviji segment evropskog društva koji se odao radikalizmu. Mladim bi i ambicioznim Evropljanima bilo bolje da se presele u Sjedinjene američke države, pogotovo u Floridu ili Teksas, savezne države koje se aktivno bore protiv woke ideologije. Tamo će plaćati manje poreze. Životi će biti bolji, biće sretniji i slobodniji. Manje je verovatno da će se naći usred totalnog rata. Životni će im standard biti znatno veći.
Ovako glase prva tri poglavlja kolumne britanskog novinara i urednika The Sunday Telegrapha Allistera Heatha, zagovornika Brexita i slobodnog tržišta. Heath je 2018. konstatovao da Evropom i Amerikom divlja ono što krajnja desnica i alternativna desnica nazivaju „kulturnim marksizmom“. One veruju da akademski građani i intelektualci rade na rušenju zapadnog društva te da hrišćanske vrednosti i tradicionalistički konzervativizam žele zameniti liberalnim vrednostima. Desničari koji u njega veruju drže ga odgovornim za identitetske politike, političku korektnost i moderne progresivne pokrete. „Kulturalni marksizam“ neki drže teorijom zavere koja je potekla iz antisemitskih krugova.
Heath je u svojoj kolumni ustvrdio da je 248-godišnjem takmičenju između Evrope i Amerike pobedu odnijela potonja, ali i da i je i ona „bolesna“. Tu tezu brani tvrdnjama da je u SAD-u woke ideologija u usponu te da je apsurdno da će se na ovogodišnjim predsedničkim izborima u SAD-u suočiti 78-godišnji bivši predsednik Donald Trump i 81-godišnji aktualni predsednik Joe Biden. „Međutim, za razliku od Pariza, Berlina, Rima i Bruxellesa, Amerika još uvijek ima dovoljno kapitalističkog duha, dinamizma i poduzetništva te ljubavi prema nauci, meritokratiji i tehnologiji da prebrodi trenutne probleme“, tvrdi Heath.
Ono što je Evropa dala svietu – kapitalizam, lične slobode, vladavinu prava te zapadne, edukovane, industrijalizovane, bogate i demokratske vrednosti – nastaviće živeti u Americi. Evropa je, piše Heath, prigrlila nihilizam, posthrišćanski paganizam, iliberalizam i politiku zavisti, politiku koja veruje da se planeta ne može spasiti bez gašenja uspešnih industrija i guranja naroda u siromaštvo, koja se ne može suočiti s islamizmom i antisemitizmom te koja ne želi reformisati svoju socijalnu državu. „Ništa se nije promenilo ni nakon Brexita. Evropske su elite odlazak Britanije iz Unije okarakterizovale kao aberaciju, autogol ekscentričnih Britanaca sklonih samoozleđivanju, te nastavile provoditi svoje propale politike. Evropa nije slušala svoje glasače i nije ni čudo da je postala zapaljiva, nedovršena i nefokusirana“, smatra Heath.
Pozivajući se na predviđanje Eurostata da će broj stanovnika u Evropi s 453,3 miliona, koliko bi ih u njoj trebalo biti 2026., do 2100. pasti na 419,5 miliona, britanski kolumnist tvrdi da će Stari kontinent ostariti, socijalne države implodirati, a porezi koje će mladi plaćati značajno porasti kako bi se imalo za zdravstvo i penzije. Heath tvrdi da će evropske elite na to odgovoriti s još više migracija te da će one potencijalno opasnim ekstremistima dati još više snage. Situacije u Francuskoj, Nemačkoj i Belgiji, zemljama u kojima se, prema Heathu, migranti nisu na pravi način integrirali u društvo, vode do kataklizme. „Uspon AfD-a u Nemačkoj trebao bi nas sve zabrinuti. Populisti će dobro proći na evropskim izborima“, ustvrdio je britanski kolumnist.
Heath smatra da se jaz između životnog standarda u Americi i Evropi produbljuje. Priznaje da je rat u Ukrajini naštetio evrozoni, ali tvrdi da se Evropa nije trebala toliko osloniti na ruski plin. Britanski kolumnist drži da visoki porezi i brojni propisi guše evropsku ekonomiju. Francuzi gase delove svoje poljoprivrede kako bi smanjili emisije stakleničkih gasova, Nemci uništavaju svoju automobilsku industriju, a Evropa će uvoziti kineske električne automobile umesto da proizvodi vlastite. „Višedecenijske industrijske strategije nisu stvorile robusni evropski tehnološki sektor. Ekonomski suicid Europe već je doveo do odliva mozgova“, smatra britanski kolumnist.
„Geopolitička irelevantnost Evrope podjednako je šokantna“, navodi Heath te dodaje da evropska odbrana zavisi od novaca američkih poreznih obveznika. Francuzi, kaže kolumnist, ne sudeluju u sukobu Zapada i hutista. „Poljaci se trude, kao i još neki. Nemačka je vojska šala. Obećanja da će se evropske vojske revitalizirati koja su dana 2022. godine sad više ne znače ništa. Kontinent je gotovo pa potpuno demilitariziran, nedostaje mu ljudi i opreme, nema fabrika kako bi proizveo još, nema dugoročni odgovor za Putina i ništa nije napravio kako bi se pripremio za pobedu Donalda Trumpa. To je sramota“, ustvrdio je kolumnist.
Heath drži da oni Britanci koji se žele vratiti u Uniju ne znaju koliko je u njoj loše. „Kako nam može pomoći to što ćemo se vezati s kontinentom koji ne raste ili nemačkom ekonomijom koja se smanjuje? To nam ne može pomoći. Kako će britanska levica odgovoriti na uspon evropske krajnje desnice? Hoćemo li još uvijek voleti Nemačku ako AfD bude u njenoj vladi? Hoćemo voleti statičnu Francusku ako Marine Le Pen uđe u Jelisejsku palatu?“, pita se kolumnist. „Britanija je u lošem stanju, kao i Evropa. Problem je što se nakon Brexita nije raskinulo s briselskom filozofijom i britansku ekonomiju udaljilo od stagnirajućih evropskih tržišta. Britanija počinje obolevati od istih bolesti koje muče Evropu i suočava se istim padom. Ovo nije argument za više EU već za još manje, a i za radikalne promene. Evropski se postepeni pad ubrzava. Bilo bi apsurdno za bilo koju britansku vladu da razmisli o ponovnom povezivanju s njom“, zaključio je Heath.
