Đorđević za “Regnum”: Vučić – glavni evropski borac protiv “MALIGNOG RUSKOG UTICAJA”

Mlađan Đorđević, predsednik pokreta Oslobođenje, u autorskom tekstu za rusku federalnu novinsku agenciju Regnum, osvrnuo se na dešavanja u Srbiji i odnos režima prema Ruskoj Federaciji. Tekst prenosimo u celosti.

Pre nekoliko dana, britanski mediji su objavili vesti o poseti Bena Valasa, sekretara za odbranu u vladi Ujedinjenog kraljevstva, Beogradu. Valas se sastao sa predsednikom Aleksandrom Vučićem i ministrom odbrane Nebojšom Stefanovićem, a sa potonjim je potpisao i sporazum o saradnji.

Piše: Mlađan Đorđević, Foto: Pokret Oslobođenje

Ništa neobično, da sam Valas potpisani sporazum nije nazvao „revolucionarnim dokumentom“ kojim se Srbija „stavlja na čelo otpora malignom ruskom uticaju i manipulaciji u regionu“. Valas je dodao i da je interes Velike Britanije da pomogne zemljama kao što je Srbija da se odbrane od malignih aktivnosti sa istoka.

Ovaj sporazum je tako došao kao vrhunac višegodišnjih izjava zapadnih predstavnika, uključujući i američkog ambasadora u Beogradu Entonija Godfrija, koji su upozoravali o negativnom ruskom uticaju.

U čemu se, po njima, ogleda taj uticaj?

Pre svega u ruskoj podršci suverenitetu i teritorijalnom integritetu Republike Srbije, izraženom kroz nepristajanje na davanje koncesija ilegalno otcepljenoj pokrajini Kosovo, i čvrstom ruskom pridržavanju Rezoluciji Saveta bezbednosti 1244, kojom se Kosovo i Metohija označavaju kao sastavni deo Srbije.

Drugi problem za zapadne sile je svakako prisustvo ruskih kompanija, pre svega energetskog giganta Gazproma, koji Srbiji obezbeđuje energetsku stabilnost po pristojnim cenama – ove zemlje bi rado zamenile Gazprom sa svojimm multinacionalnim koncernima.

Ništa od toga nije novo. Velike sile uvek su tražile način da ostvare svoje interese u ovom regionu. Ono što je novo, jeste saučesništvo režima u Beogradu u ovim planovima zapada.

Aleksandar Vučić svesno pokušava da uvede zapad geopolitički u Srbiju, iz čiste političke računice – zna da mu to osigurava što duži opstanak na vlasti. Zapadni sponzori, njihov novac, medijska i politička podrška za Vučića znače više od mišljenja njegovih glasača.

Glasači njegove Srpske napredne stranke uglavnom nisu pro-zapadno orijentisani, ali tu na scenu stupa širok dijapazon marketinških i medijskih taktika kojima se Vučić služi da bi zavarao svoje birače i naveo ih da veruju da je on i dalje pro-ruski političar koji uspešno održava Srbiju neutralnom zemljom u spoljnopolitičkom smislu, braneći Kosovo i Metohiju u sastavu Srbije pritom.

A istina ne može biti dalja od toga. Vučić sve čini da se reši Kosova. To je zadatak koji je dobio od svojih zapadnih sponzora. Da u što kraćem roku, a pretpostavlja se već tokom ove godine, sa tzv. kosovskim premijerom Aljbinom Kurtijem potpiše pravno-obavezujući sporazum kojim će Srbija praktično priznati nezavisno Kosovo i dopustiti mu članstvo u Ujedinjenim nacijama.

Tu naredbu je vrlo jasno izneo izaslanik američke administracije Metju Palmer, kada je početkom juna posetio Srbiju. On je, u maniru kolonijalnog upravnika, srpskim medijima jasno rekao da je „sporazum u toku ove godine izvestan“.

Vučić je u prethodnim godinama kosovskim Albancima već predao sve atribute državnosti: policiju, tužilaštvo, pravosuđe, srpsku lokalnu samoupravu koja je na severu Kosova do 2013. godine bila pod kontrolom Srbije, telekomunikacioni i energetski sistem. Zato je i doveden na vlast. U poslednjih 8 godina, Vučićeva vlada je potpisala 48 sporazuma sa ilegalnim institucijama u Prištini – sadržaji nekih od njih se i dalje kriju od javnosti.

Ispunio je sve, sem poslednjeg koraka. Sada traži model po kome će da učini poslednji korak – međunarodni
suverenitet Kosova.

Tu ima dve prepreke. Prvi je srpska javnost, koja se i dalje u ogromnom procentu protivi bilo kakvom sporazumu sa Prištinom (prema nekoliko istraživanja, brojke idu i do 90% protiv sporazuma).

Pritisak na javnost se vrši preko okupiranih medija, preko parlamenta u kojem nema opozicije, preko spinova o tome kako Srbija ostaje bez saveznika (pre samo nekoliko nedelja, Vučić je počeo da najavljuje mogućnost da Grčka, koju Srbi smatraju prijateljskom zemljom, prizna nezavisno Kosovo).

Recimo, i američki izaslanik Metju Palmer je prilikom posete Beogradu održao sastanak sa srpskom opozicijom, kojoj je jasno preneo stav da od njih očekuje da pruže podršku dogovorenom rešenju za Kosovo, da ne mobilišu birače na tom pitanju, tj. ne prave probleme Vučiću pri izvršenju ovog otvorenog akta izdaje.

I upravo pre nekoliko dana, Vučić je održao sastanak sa tzv. desnim krilom opozicije upravo po pitanju Kosova. Prisustvovali su lideri stranaka Demokratska stranka Srbije, Dveri, Zavetnici, Zdrava Srbija i Srpska radikalna stranka. Sve nominalno opozicione i nacionalno orijentisane stranke, mnoge od njih sa jakom pro-ruskom retorikom. Na sastanku koji su nazvali „konstruktivnim“ svi su se složili sa Vučićem. Toliko o njihovom opozicionom delovanju.

Neposredno nakon toga, srpski parlament je usvojio Vučićev izveštaj o toku dijaloga sa Kosovom, ozbiljnom većinom glasova. Vučić je tom prilikom poručio da „Srbiji ne treba zamrznuti konflikt“ i da pitanje mora što pre da se reši, te ponovio uobičajene floskule da ne trebamo „problem da ostavljamo svojoj deci“. Siguran sam da ni Grci na Kipru ne žele da ostavljaju problem svojoj deci, ni Kinezi u vezi Tajvana, ni mnogi drugi narodi koji imaju teritorijalne sporove – ipak, niko od njih kao rešenje ne nudi priznanje otcepljenog dela svoje teritorije. Samo Vučić.

Druga prepreka priznanju Kosova, pored srpske javnosti, jeste stav Rusije i njeno protivljenje prijemu Prištine u UN. I to nas vraća na početak priče. Upravo zbog toga Vučić zateže odnose sa Rusijom, do momenta kada će ih potpuno prekinuti. Zato je i njegov ministar potpisao sporazum sa Britancima o „suprotstavljanju ruskom interesu u regionu“. Zato je premijerka Srbije, Ana Brnabić, sredinom juna u Antaliji potpisala deklaraciju kojom je podržana bliža saradnja regiona sa NATO paktom i evroatlantska integracija regiona. Zato se Srbija nedavno pridružila i evropskim sankcijama Belorusiji.

Rusija i srpski narod, dve su prepreke priznanju Kosova i istorijskoj izdaji, nezapamćenoj ne samo u istoriji Srbije, nego možda i cele Evrope. Da šef države radi protiv nacionalnih interesa svoje nacije, da pokušava da iznudi priznanje ilegalno otcepljenog dela svoje teritorije, nastalog na terorizmu i zločinima nad svojim narodom. Da sve to radi zarad malo tapšanja po leđima od strane zapadnih mentora i zarad par godina vlasti.

Te dve prepreke Vučić želi svojim spletkama da pridobije i namagarči. U tome ga moramo sprečiti. Zarad budućnosti Srbije, zarad budućnosti Kosova i Metohije, zarad budućnosti srpsko-ruskog prijateljstva.

POSLEDNJE OBJAVLJENO

Ostavite komentar