Da li je normalno, moralno i pravno održivo da proizvođači lekova pre puštanja leka u opticaj isti reklamiraju kao veoma efikasan i bezbedan a da ga nisu uopšte testirali, tako se desilo da su mnoge trudnice, zato što nisu mogle da tokom trudnoće pretrpe mučnine, uzimajući lek učestvovale u eksperimentalnom ispitivanju tog leka, da bi kasnije rađale decu sa raznim prilično neprijatnim deformitetima.
Za taj i mnoge slične zločine sa predumišljajem nikada niko nije krivično odgovarao.
Na putu do lake zarade i zabave bolesnih umova odnedavno je medicinsko-farmaceutska mafija iskoristila novi ideološki koncept, poznat pod imenom „vouk”. Radi se o ukidanju polova i rodova gde nije reč samo o mentalnom uverenju dece da mogu menjati pol i rod već se nameće pitanje menjanja fizičkih obeležja što je otvorilo jedno novo tržište nesagledivih potencijala.Samo u Americi tom vrstom biznisa trenutno se bavi preko 200 klinika.
Ima li mesta poruci iz ovgo teksta da je takav biznis, nazvan „džender-bender“ planiran kao jedna od mnogih poluga u onom depopulacijskom delu „agende velikog reseta”, jer je sasvim jasno da osakaćena deca više nikada neće biti sposobna da prave svoju decu.
Poruka Džordža Pitera iz Kenije: „Osoba koja se zalaže za istopolne brakove i promoviše istopolne seksualne odnose, je osoba koja se istovremeno zalaže i za eliminaciju čitavog čovečanstva sa lica planete Zemlje.”
Opštepoznato je da je farmaceutska industrija obavezna da, prilikom podnošenja zahteva nadležnim državnim organima za izdavanje dozvole za puštanje u promet bilo kojeg leka, predoči rezultate prethodne provere efikasnosti i bezbednosti tog leka.
Manje je poznato da za ta prethodna testiranja lekova pre upotrebe ne postoje nikakvi obavezujući protokoli sa kojima bi pomenuti nadležni organi propisali na koji način takva testiranja bi trebalo da se vrše i koje standarde da poštuju, da bi lek dobio dozvolu za korištenje. A još manje je poznato da, upravo zbog tog nedostatka u proceduri, farmaceutske kompanije ta prethodna testiranja obavljaju proizvoljno, na brzinu i na načine koji bi tek zadovoljili formu, ne obazirući se na rezultate, koje, ako im ne idu u prilog, i ne prijavljuju prilikom podnošenja zahteva. A najmanje je poznato da ih ponekad čak i mrzi da te testove uošte obave, te puste lek u upotrebu, testirajući ga na prvim korisnicima. Naravno, da je za tu verziju potrebno saučesništvo u zločinačkom poduhvatu onih državnih organa.
Thalidomid
Jedan takav poduhvat ostao je upamćen i zabeležen u onoj alternativnoj istoriji alopatske medicine i njene posestrime farmacije ili farmakomafije, kako joj tepaju oni kojima je jasna mračna pozadina delovanja tog smrtonosnog tamdema. Početkom šezdesetih prošlog veka jedan od pomenutih testova na prvim korisnicima jednog leka izvršen je u Autraliji, i to na trudnim ženama, ili trudnicama. Radi se o trudnicama kojima je od njihovih porodičnih lekara prepisivan lek po imenu thalidomid (thalidomide), za lečenje bolesti zvane „jutarnja bolest”, koja se manifestuje u povremenim povraćanjima tokom trudnoće. Rezultati tog prilično originalnog testiranja novih lekova bili su ne samo poražavajući, nego i zastrašujući.
Kasnije, nakon završetka testiranja, mnoge od trudnica koje su uzimale taj lek tokom trudnoće rađale su decu sa raznim vrstama, za pogledati, prilično neprijatnim deformitetima. Bila su bez ruku ili nogu, sa patrljcima na mestima ekstremiteta i ko zna kakvim još sitnijim ili krupnijim telesnim, pa i mentalnim, nedostacima. Da li je njihovim majkama taj čudesni lek thalidomid pomogao da ne povraćaju tokom trudnoće nije poznato. Ali je poznato da je lek pre puštanja u opticaj od strane proizvođača reklamiran kao veoma efikasan i, naravno, bezbedan. Može se naslutiti da su se majke te jadne unakažene i osakaćene dece sigurno pokajale što su dobrovoljno pristale, to jest bile prevarene, da učestvuju u tom eksperimentu, umesto da su pretrpele onih nekoliko povraćanja, koja ionako sama od sebe prođu i ne ostavljaju nikakve posledice na fetus.
Može se sa prilično velikom sigurnošću pretpostaviti da su narednih decenija takvi eksperimenti nastavili da se vrše, a što i ne bi, kada ionako niko nikada krivično ne odgovara za počinjene zločine sa predumišljajem. A ako se nekom detetu omakne da se rodi unakaženo, tu je sud da pravedno, kako bi drugačije, presudi i dodeli mu koju desetinu hiljada dolara kompenzacije. Jer, ruku na srce, odgovorne kompanije su, kada se radi o odštetama prilično velikodušne, a što i ne bi bile, pošto na takvim svojim opasnim i veoma profitabilnim proizvodima, koje nazivaju lekovima, itekako dobro zarađuju. A kako i ne bi zarađivali kada je mušterija, to jest bolesnika, što uobraženih, što onih pravih, sve više, tako da jedva stižu da proizvedu dovoljno tih proizvoda, koje ponekad moraju na brzinu da isprobaju, te se pokrade poneka greška, što im se možda može i oprostiti.
Džender-bender sakaćenje
Kao što je rečeno, rađanje dece sa raznim vrstama deformiteta je samo jedna od skoro bezbroj mogućih posledica inventivnosti farmaceutskog genija. A toj inventivnosti svakako ide na ruku i bezbroj raznih supstanci, kako onih iz otpada sve brojnijih industrijskih procesa, tako i onih smućkanih u laboratorijama, od kojih, kada se malo dublje razmisli, i nije naročito teško uz pomoć raskošne mašte komponovati različite kombinacije, kojima će se davati egzotična imena i prodavati ih kao lekove. Svakako da je najuzbudljiviji deo tog kreativnog procesa ono iščekivanje da se vidi kakvu vrstu posledica su na ljudske stvorove, pretvorene u zamorce, ostavili ti frankenštajnski proizvodi njihovog inovatorskog genija.
Za razbuktavanje mašte u toku izmišljanja novih proizvoda i usluga ti genijalci ponekad koriste kao inspiraciju i pojedine detalje iz ideoloških trendova, koji se, kao što je poznato, stalno menjaju, a u kojima se uvek može naći neka korisna ideja da se na njoj dobro zaradi a usput bolesni um i zabavi. Tako je odnedavno medicinsko-farmaceutska mafija iskoristila novi ideološki koncept, poznat pod imenom „vouk”, i to onaj njegov deo koji se bavi polovima, da osmisli čitav spektar usluga i sa njima povezanih medikamenata, nudeći ih u paketu, a koje su donedavno bile nezamislive. Radi se o ukidanju, ili bolje rečeno, relativizaciji i prekomponovanju polova i rodova, što je otvorilo prostor za promenu prirodnih polova.
Poznato je da su polovi sa kojima se ljudsko biće rađalo hiljadama godina bili nepromenljivi, tako da se uglavnom, uz retke izuzetke, umiralo sa onim polom sa kojim se rađalo. Danas, kao što je poznato, nije više tako. Uz dobro osmišljenu ideološku promociju sve više se prihvata matrica da polovi, a sa njima i rodovi, nisu više bogom dani, nego predstavljaju stvar izbora svakog pojedinca. Shodno tome, kada se prihvati da se opredelenje ili mentalno uverenje o polu i rodu može menjati, onda se kao sledeći korak samo od sebe, uz malu pomoć one nezamenjive mašte, nameće da se i ona fizička obeležja polova ne samo mogu, već i trebaju menjati. Nakon što su se obavile temeljne edukativne i kognitivne pripreme, širom se otvorilo jedno novo tržište nestagledivih potencijala.
Naravno, da je Amerika, kao viševekovni stegonoša takozvane zapadne civilizacije, čijoj dekadenciji i samodestrukciji kao da se ne vidi, niti kraj, niti dno, na čelu i tog najnovojeg ideološkog izuma, berući prve obilne plodove, koji stižu sa pomenutog tržišta nestagledivih potencijala. To tržište se odnosi, kao što se moglo i naslutiti, na promene fizičkih obeležja polova operativnim putem, uz pomoć odgovarajućih medikamenata. Procedura nije nimalo jednostavna, jer zahteva nekoliko hirurških zahvata uz istovremenu hormonsku terapiju. Međutim, za vešte hirurge, pogotovu kada se radi u velikom serijama, jer je potražnja velika i uvećava se po eksponencijalnoj krivulju, takve procedure se već smatraju rutinskim. A to govori i podatak da se samo u Americi tom vrstom biznisa trenutno bavi preko 200 klinika.
Da bi se znalo o čemu se radi, te klinike su dobile naziv džender-bender (gender-bender) klinike. Pošto je taj novokomponovani ideološki trend u svoju globalnu ekspanziju krenuo iz Amerike sasvim je prirodno da se sva potrebna terminologija uglavnom preuzima iz engleskog jezika i prilagođava lokalnom izgovoru. Pomenuti izraz džender-bender bi mogao bukvalno označavati osobu koja se oblači i predstavlja suprotno od onoga što bi se moglo očekivati, s obzirom na njen ili njegov pol. Međutim, taj izraz se koristi u daleko širem značenju i odnosi se na sve ono što predstavlja izvrgavanje ruglu polova kao prirodno determinisanog određenja, pogotovu kada se veže za lični identitet, uključujući i promenu pola uz pomoć operativnog zahvata, to jest fizičkog kasapljenja.
Treba napomenuti da se taj ideološki pokret začeo prvo među odraslima, ali kada je posao dobro krenuo težište je prebačeno na decu, jer se naslućivao veliki komercijalni potencijal zbog toga što je decu kroz obrazovni sistem, koji je uglavnom centralizovan i kontrolisan odozgo, bilo veoma lako pretvoriti džender-bendere, i to čitave generacije. A kada se to ostvari, tek se onda shvata veličina onog komercijalnog potencijala. Da bi se od dece što lakše i efikasnije stvorili pacijenti za one džender-bender klinike izmišljen je psihički poremećaj stručno i medicinski klasifikovan kao džender ili rodna disforija (gender dysphoria). Taj se poremećaj naravno ne dešava slučajno kod ponekog deteta, nego se kroz, na stručan način oblikovan i osmišljen školski program, deca ubede da njihov pol nije onaj koji im je od boga dat, nego upravo suprotan, što upravo predstavlja suštinu tog psihičkog poremećaja.
Kada se deca postepeno u njihovim glavicama polno transformišu onda roditeljima ne ostaje ništa drugo nego da dečacima kupuju haljinice, a devojčicama muške pantalone i majice, te da gledaju kako da skupe pare, ukoliko osiguranje ne snosi sve troškove, za one džender-bender operacije u džender-bender klinikama. A klinike će ih sa svojim timovima specijalista i eksperata jedva dočekati, spremni da im ponude sve ono što je potrebno da njihovu decu oslobode teškog psihičkog bremena džender disforije, te ih ponovo vrate u srećno detinjstvo. Ponudiće im čitav arsenal hirurških kastracija i sakaćenja, medikamenata za kastraciju, hormonskih pilula i blokera puberteta. A kako sve to izgleda može se videti na donjim fotkama.
Možda bi neko u svemu tome što je prezentirano i objašnjeno mogao primetiti i neke nelogičnosti, pošto bi mu se moglo učiniti da čitav taj novi i revolucionarni medicinsko-farmaceutski biznis stoji na klimavim nogama. Jer, ako pomoću te opisane operacije promenu polove, to jest rodno preoblikuju svu decu, kako će posle toga nastaviti biznis, pošto više neće imati odakle da dovode nove pacijente u džender-bender klinike. Takvi ne bi trebalo da se zbog toga brinu, jer je sve to bilo unapred ukalkulisano i zamišljeno da se završi upravo tako, pošto je taj džender-bender biznis planiran kao jedna od mnogih poluga u onom depopulacijskom delu „agende velikog reseta”, jer je sasvim jasno da onako osakaćena deca više nikada neće biti sposobna da prave svoju decu.
A zahvaljujući onom kapitalističkom geniju ideja za pravljenje para nikada nije falilo. Prve velike pare će napraviti odmah nakon uspešnog završetka džender-bender poduhvata. Jer, toj jadnoj deci se nikada neće vratiti ono obećano srećno detinjstvo, već će onako fizički unakažena doživotno ostati i mentalno i psihički onesposobljena za normalan život, sa duševnim poremećajima, te tako postati doživotni pacijenti one manufakture za fabrikovanje lekova za fabrikovane bolesti, koja već ima za njih unapred pripremljen, podrazumeva se, efikasan i bezbedan lek, na kome će, kao što je red, dobro zarađivati. A kada ta i takva deca odrastu savrešeno će se uklopiti u savršeno projektovanu zombi sutrašnjicu.
Ipak ima spasa
Na kraju biće svakako i onih koji bi se mogli upitati, a šta će biti sa roditeljima te unakažene dece, ali i one koja tek traba da se unakaze. Oni neće imati baš mnogo izbora, već da se uklope u tu sutrašnjicu, o kojoj su u stvari i sanjali, jer, to je onaj evro-američki put koji se decenijama glasno promoviše kao najviši ideal. Da se ne bi razlikovali od svoje dece neće im biti previše teško, kada su im se ispunili ideali, da se i oni podvrgnu džender-bender preobražaju. A to ih, u onoj prvoj fazi, neće previše koštati, barem što se garderobe tiče, jer neće morati kupovati novu, pošto će moći da koriste onu postojeću, muž ženinu, a žena muževu.
A oni roditelji kojima se takve stvari nisu nikada sviđale, a kojih su se čak i zgražavali, mogli bi pomisliti da su to sve gluposti, koje samo ludim Amerikancima mogu pasti na pamet. Oni bi ipak trebali da uzmu u obzir da ta džender-bender ideologija i ideja ukidanja polova nisu od jučer. Još je daleke 1995. na Četvrtom kongresu žena u Pekingu usvojena takozvana Pekinška deklaracija u kojij su se prvi puta pojavile, poput sunca na jutarnjem nebu, te džender perspektive. Osnovne postulate Pekinške deklaracije, koji su se mogli za početak smatrati samo preporukom, su iste te 1995. usvojile Ujedinjene nacije kao obavezujuće klauzule, koje moraju biti ugrađene u odgovarajuća zakonodavstva svih država članica.
Narednih decenija se o tome neće previše glasno govoriti, dok građani država članica Ujedinjenih nacija, preokupirani raznim fabrikovanim krizama, operacijama pod lažnim zastavama i pandemijama, neće ni slutiti šta im se sprema. A ovo što se danas dešava moglo bi se shvatiti kao finale onoga što je začeto 1995. u Pekingu.
Ti roditelji koji su skloni da ismejavaju lude Amerikance treba da malo bolje obrate pažnju na način na koji se u današnjim državama zapadne hemisfere formiraju vlade i biraju ministri, među kojima je sve više džender-bendera i ostalih devijantnih osoba. Neće proći dugo, pre nego što to postanu i obavezni uslovi za ministarski položaj u vladi, pa čak i za mesto poslanika u parlamentu. U tim državama su obrazovni sistemi u potpunosti prilagođeni odredbama Pekinške deklaracije, a programi se itekako ozbiljno sprovode u svim osnovnim i srednjim školama. Počinje sa onim pomalo luckastim „gender-switch-day“, to jest obavezom da određenim danima u nedelji deca moraju u školu dolaziti obučena u odeću suprotnog pola od onoga koji im se čini da jesu, a završava u džender-bender klinikama.
A za kontrolu sprovođenja tog dela agende zadužene su specijalne službe u američkim ambasadama svih država one zapadne hemisfere, koje, kao što je već i vrapcima jasno, drže stvarnu vlast u njima, dok vlade, predsednici i parlamenti služe prvenstveno da izvršavaju njihove izvršne naredbe, umotane u „preporuke”, a usput i kao savršena fasada uz pomoć kojih se za građane tih država, pretvorene u ovce, održava privid da žive u nezavisnim i suverenim državama.
Svi oni kojima se sve to ne dopada i koji su oduvek gajili rezervu prema onom evro-američkom putu, kada shvate da je đavo odneo šalu, imaju poslednju mogućnost da se spasu bekstvom u Ugandu, čiji je predsednik Joveri Museveni 26 marta ove godine javno izjavio da su homoseksualci odvratni i da predstavljaju sramotu za čovečanstvo. Prethodno je 21. marta u parlamentarnoj proceduri te zemlje usvojen zakon kojim će se ti isti homoseksualci kažnjavati sa 10 godina robije, ukoliko javno ispoljavaju te sklonosti, doživotnom robijom za javno promovisanje tih i sličnih ideja, a u najtežim slučajevima čekala bi ih i smrtna kazna.
Nakon nekoliko dana, 2. aprila 2023. godine Museveni se obratio parlamentarnim predstavnicima 22 afričke zemlje, koji su se okupili u glavnom gradu Entebeu na skupu posvećenom „porodičnim vrednostima i suverenitetu”. On je tom prilikom pozvao Afriku da povede svet u borbu za spas čovečanstva od degeneracije i degradacije, izražavajući istovremeno zabrinutost za opstanak ljudske rase ukoliko se ukinu polovi. Opširniji izveštaj sa tog skupa može se pročitati na engleskom jeziku iz članka koji je objavio londonski Gardijan.
Iz tog prilično korektnog i nepristrasnog izveštaja može se saznati da su i ostale zemlje učesnice skupa krenule u sličnu parlamentarnu proceduru, među prvima Kenija, Gana i Maldivi. A kakva je atmosfera vladala na tom skupu može se na najslikovitiji način videti iz izjave jednog od učesnika, člana parlamenta Kenije, Džordža Pitera Kalume, koji je u svom obraćanju skupu rekao da: „osoba koja se zalaže za istopolne brakove i promoviše istopolne seksualne odnose, je osoba koja se istovremeno zalaže i za eliminaciju čitavog čovečanstva sa lica planete Zemlje.” (wipe out the entire humanity out of the face of this Earth).
( Prva ikada održana međuparlamentarna konferencija o porodičnim vrednostima i suverenitetu, u Entebeu 31. marta i 1. aprila 2023.)
Zbog toga bi svi oni koji dele tu zabrinutost za sudbinu čovečanstava sa predsednikom Musevenijem, a osećaju se nesigurnim u svojim zemljama, koje polako preuzimaju pod potpunu kontrolu najveći ludaci u istoriji čovečanstva, trebali da što pre, dok nije kasno, podnesu zahtev za vizu u najbližoj ambasadi Ugande, ili neke od 22 države koje su učestvovale na toj, može se reći, istorijskoj konferenciji.
Jer, kako se za sada čini, ukoliko se uskoro ne pojave varvari, spas od evro-američkog puta se jedino nazire u Africi. A ima u svemu tome i neke čudne simbolike. Ako se ozbiljno uzmu u obzir rezultati prevođenja sumerskih glinenih tablica, koje je obavio čuveni arheolog Zeharija Sićin, preteče današnjeg modernog Homo sapiensa stvorili su genetskim kombinacijama Anunaki sa planete Nibiru, i to baš u Africi, u gradu Abzuu, na teritoriji današnjeg Zimbabvea, pre oko 450,000 godina. Kako je ispalo, na tom istom kontinentu će se voditi ogorčena borba za opstanak tog istog Homo sapiensa, koji je u međuvremenu preživeo ko zna koliko katastrofa, kataklizmi i potopa. A da li će preživeti ovu pošast, možda i najveće iskušenje u čitavoj svojoj povesti, ostaje da se sa zebnjom prati.
