Isak Davidov: Kosovo je Srbadiji tek „kletva prađedovska“ i ništa više

Izvor:

Šta je Kosovo Srbadiji?

Tačan odgovor na pitanje iz naslova glasi: tek „kletva prađedovska“ i ništa više.

Nikakav zavet, nikakva „vertikala“, nikakva svetinja i slične tričarije o kojima najradije razglabaju oni najmanje spremni na bilo kakvu žrtvu.

Od građevine koja se dizala do neba, zidane vekovima, ostao je jedan kamen i to onaj s kletvom čije otelotvorenje, na našu sramotu, možemo pratiti uživo.

Sve naše nevolje, a ima ih sila, generiše izdaja Kosova i Srba kojih tamo žive. Razvaljene institucije, kriminalizacija društva, ukidanje pravnog poretka, gušenje slobode govora, pretvaranje u koloniju i drugi gorki plodovi koje kusamo direktna su posledica naše propasti na Kosovu.

Nenormalnosti u svakodnevnom životu (npr. diskriminacija pri upisu dece u vrtić i slični primeri kojima nema kraja), na koje se žale pojedinci ili grupe, predestinirane su, sada se slobodno može reći, kolektivnom kosovskom izdajom. Nevolje su koliko neizbežne toliko i zaslužene. Osećanje usamljenosti u neprilikama i izostanak solidarnosti takođe su neizbežna i pravedna posledica. Nabrajanje primera mi je mrska stvar, pogotovo kad znam da postoje hroničari koji pedantno beleže devijacije u srpskom društvu. Zato ću pitanje litijuma i Rio Tinta spomenuti samo da bih podvukao sledeće: ostatak Srbijice je baš briga za Jadar i Rađevinu, i tako mora i treba bude. Čak i da celu Srbiju raskopaju, opet će to biti samo „leptirov efekat“ kosovskog posrnuća.

Nema posledice bez uzroka, podsećam Vas zajedno s Kandidom. Volterov junak smerno priznaje da to što su ga oterali od gospođice Kanigude, što je proteran kroz šibu, što je morao moliti za komad hleba – da sve to nije moglo biti drukčije. Za naš kontekst je jednako važna i govornikova reakcija na Kandidovo filozofiranje: „I ne zaslužuješ da ga jedeš!“

Izdajnik ovo zna i zato nam se ruga baljezganjem (sve što izlazi iz njegovih usta tako deluje) o Lajbnicovom dovoljnom razlogu.

Foto: Politički.rs

Ako vam je život koji živite najdraže što imate – seiri on – onda morate trpeti mene i sve što ide uz mene.

Izgleda mi da većina Srba smatra da podnošenje Izdajnikovog sadizma predstavlja prihvatljivu cenu. Ono jeste da se u banalnoj zbilji svakodnevnice susrećemo sa oblicima naprednjačkog iživljavanja koji nam na um nisu padali kao mogući, ali to nije ni izdaleka loše da bi se kao alternativa razmatralo ostavljanje glave na Kosovu polju.

Dopuštam da je takav račun ispravan. Ali u tom slučaju treba raspršiti svaku iluziju da je, u situaciji kada se sa Kosovom trguje kao na pijaci, moguće od ostatka Srbije napraviti uređeno društvo i državu. Princip predodređenosti isključuje takvu mogućnost.

Lako može biti da su ispisani redovi samo plod moje uobrazilje koja me napušta upravo u trenutku kad treba izneti zaključak. Ne marim i nastavljam da se molim zajedno s čitaocem:

„Zato mu kaži: evo dajem mu svoj zavjet mirni. I imaće on i sjeme njegovo nakon njega zavjet sveštenstva vječnoga, jer revnova za Boga svojega i očisti sinove Izrailjeve“ (4. Moj. 25,12) …

0 0 glasovi
Glasanje za članke

Ostavite komentar

0 Komentari
Ugrađene povratne informacije
Pogledaj sve komentare