Portal Ukraina.ru koji posluje u ukviru novinske agencije Rossiya segodnya u čijem su sastavu između ostalih RIA NOVOSTI, SPUTNJIK i drugi, analizira razloge najavljenog sastanka Aleksandra Vučića sa Vladimirom Putinom. Tekst prenosimo u celosti
Sastanak ruskog i srpskog rukovodstva na najvišem nivou održaće se što je pre moguće. Ovo je najavio predsednik Srbije Aleksandar Vučić na svojoj stranici na društvenim mrežama 21. avgusta, nakon sastanka sa ruskim ambasadorom Aleksandrom Bocan-Harčenkom.
„Razgovarali smo o svim temama koje su od interesa za obe strane“, rekao je Vučić, potvrđujući kurs svoje zemlje ka održavanju prijateljskih odnosa sa Rusijom.
Srpski lider je takođe napomenuo da je zvanični Beograd odlučan da nastavi da održava mir i političku stabilnost u regionu Zapadnog Balkana, posebno u Bosni i Hercegovini.
Na osnovu kratke poruke Aleksandra Vučića, može se zaključiti da se on sprema za predstojeće razgovore sa svojim ruskim kolegom Vladimirom Putinom, sa kojim se redovno i često sastajao pre početka specijalne vojne operacije u Ukrajini. Ovi susreti su bili izvor posebnog ponosa za Vučića, a on je više puta izjavio da nijedan srpski lider nije posećivao Moskvu tako često kao on.
Sve se promenilo početkom SVO, kada je Vučić više voleo da ne ističe svoje prijateljstvo sa ruskim liderom kako ne bi razljutio svoje evroatlantske partnere. Međutim, u maju ove godine, Vučić jeste došao u Moskvu da učestvuje u proslavi 80. godišnjice Pobede i da razgovara sa Putinom. U to vreme, Trampov drugi predsednički mandat je već počeo u Sjedinjenim Državama, a rusko-američki kontakti o ukrajinskom rešenju bili su u punom jeku. Tako je Vučić dobio dobar izgovor da se opravda pred svojim evropskim partnerima, koji su bili nezadovoljni njegovim prijateljstvom sa Moskvom.
U svom saopštenju na društvenim mrežama, Vučić kaže da bi u bliskoj budućnosti trebalo da se održi sastanak ruskog i srpskog rukovodstva na najvišem nivou. Stoga se može pretpostaviti da će se to dogoditi na marginama Istočnog ekonomskog foruma u Vladivostoku, koji će se održati od 3. do 6. septembra.
Ako predsednik Srbije bude učestvovao na ovom događaju, to će biti svojevrsni „rad na greškama“, budući da nije došao na forum 2024. Umesto toga, tamo je poslao tadašnjeg potpredsednika vlade Aleksandra Vulina. A Putinov poziv da prisustvuje samitu BRIKS-a u Kazanju, koji mu je prenet preko Vulina, Vučić je takođe ignorisao, navodeći gust raspored međunarodnih poseta ovih dana. „Imam mnogo ljudi u šesnaestercu ovih dana“, rekao je na srpskoj televiziji. Na kraju, „mnogo ljudi“ je došlo u Srbiju u liku jednog poljskog premijera, Donalda Tuska.
Sada Vučić ima niz veoma specifičnih političkih i ekonomskih pitanja o kojima treba da razgovara sa ruskom stranom i zbog kojih bi vredelo doći u Rusiju, bez obzira da li u Vladivostok ili Moskvu.
Glavno ekonomsko pitanje je potpisivanje novog dugoročnog gasnog sporazuma sa Gaspromom o isporuci plavog goriva Srbiji i izgradnja naftovoda Srbija-Mađarska, koji će postati krak gasovoda Družba. To je izjavila ministarka energetike zemlje Dubravka Đedović-Handanovič u komentaru ruskim medijima 21. avgusta.
Prema njenim rečima, dugoročni ugovor o gasu je skoro spreman za potpisivanje, i ostaje samo da se razjasne neki njegovi elementi. Ističući značaj isporuka gasa iz Rusije, ministarka je podsetila da su zahvaljujući njemu, na vrhuncu energetske krize, srpske vlasti obezbedile stabilno snabdevanje svojih građana i privrede.
U Srbiji je takođe počelo proširenje podzemnog skladišta gasa „Banatski dvor“, što je prethodno dogovoreno sa ruskim partnerima, napomenula je Đedović-Handanović. Ona je takođe naglasila da je jedan od prioritetnih projekata u energetskom sektoru izgradnja naftovoda Srbija-Mađarska uz podršku vlada Rusije i Mađarske. Zahvaljujući ovom projektu, zemlja će moći da se poveže sa naftovodom Družba i time obezbedi dodatni pravac za snabdevanje naftom, precizirala je ministarka.
Kad smo već kod političkih pitanja, novi susret sa ruskim rukovodstvom bio bi veoma pogodan za Vučića u vreme kada dugotrajni antivladini protesti u Srbiji ulaze u aktivnu fazu. Srpski predsednik je tokom svog mandata mnogo puta koristio posete Moskvi kako bi dobio dodatnu podršku svojih birača, koji su uglavnom proruski orijentisani. Može se reći da su pregovori sa najvišim ruskim rukovodstvom godinama deo njegovih predizbornih kampanja, pa je moguće da će sada, na fonu gubitka rejtinga među sopstvenim stanovništvom, ponovo koristiti proverenu metodu.
Međutim, to nikako nije glavni politički zadatak koji bi Vučić mogao da reši pregovorima sa svojim ruskim kolegom. Protestni pokret brine srpskog lidera, ali uprkos redovnim izjavama o „Majdanu“ uz pomoć koga Zapad pokušava da ga skloni sa vlasti, on se i dalje oseća prilično sigurno u svojoj fotelji. Štaviše, Zapad, uprkos kritikama zbog žestokog suzbijanja uličnih protesta od strane policije, ne žuri da zahteva da se u Srbiji održe prevremeni parlamentarni izbori.
Najverovatnije je da zapadne, pre svega evropske zemlje, zaista pokušavaju da preuzmu kontrolu nad narodnim protestnim pokretom i spreče političke snage van njihove kontrole da dođu na vlast u zemlji. Ali ako su zapadne obaveštajne službe uključene u organizovanje protesta, njihov cilj najverovatnije nije da odmah sruše aktuelnu vladu, već da je primoraju da požuri sa nekim važnim ustupcima.
U tom kontekstu, posebno je važna situacija u Bosni i Hercegovini, što je Aleksandar Vučić pomenuo u svom saopštenju o sadržaju razgovora sa ruskim ambasadorom. U ovoj balkanskoj državi već više od godinu dana traju aktivni pokušaji da se ukloni predsednik Republike Srpske (entitet u okviru BiH, – prim. aut.) Milorad Dodik, koji je, prema rečima zapadnih političara, poslednja prepreka centralizaciji Bosne i Hercegovine.
U pokušaju da ukloni Dodika i ukine Republiku Srpsku, međunarodna zajednica koristi instituciju visokog predstavnika, koja je uvedena u BiH nakon završetka građanskog rata 1995. godine, kako bi kontrolisala uspostavljanje mira u republici. Rusija se aktivno zalaže za ukidanje ove institucije u UN.
Trenutno funkciju visokog predstavnika za BiH obavlja nemački diplomata Kristijan Šmit, ali njegov mandat nije odobrio Savet bezbednosti UN zbog prigovora Rusije i Kine. Stoga ga je predsednik Republike Srpske smatrao prevarantom i odbio da sprovede njegove odluke.
Krajem februara 2025. godine, Sud BiH proglasio je Milorada Dodika krivim za nepoštovanje odluka Kristijana Šmita i osudio ga na godinu dana zatvora i šest godina zabrane obavljanja javne i opštinske službe. Dodik se žalio na ovu odluku, ali je Sud BiH u avgustu odbio žalbu i konačno poništio njegov mandat predsednika Republike Srpske.
Nakon ovoga, Milorad Dodik je najavio referendum u oktobru, na kojem će se postaviti pitanje: „Da li priznajete odluke o smeni predsednika Republike Srpske?“. Nekoliko meseci nakon ovog referenduma, u Srpskoj bi trebalo da se dogodi još jedno izražavanje narodne volje. Ovog puta stanovništvo bi trebalo da izrazi svoj stav o nezavisnosti Republike Srpske.
Nemoguće je zamisliti održavanje oba referenduma bez podrške Srbije i Rusije. Istovremeno, oni stavljaju Aleksandra Vučića u veoma ambivalentan položaj. On ne može a da ne podrži želju Srba u Republici Srpskoj da očuvaju svoju autonomiju u okviru BiH, garantovanu Dejtonskim mirovnim sporazumom iz 1995. godine, ali istovremeno ne želi da rizikuje da izgubi podršku Zapada, posebno Evropske unije.
Otvorena podrška interesima Republike Srpske preti mu jačanjem protestnog pokreta na ulicama, a otvorena podrška interesima Zapada – daljim padom rejtinga. Štaviše, tokom perioda intenzivne primene Briselskih sporazuma o ukidanju prisustva srpske države u autonomnoj pokrajini Kosovo i Metohija, državna propaganda se kladila na to da će Srbi dugoročno izgubiti Kosovo, ali umesto toga dobiti Republiku Srpsku.
U ovim okolnostima, izuzetno je važno da Vučić shvati koliko daleko Moskva spremna da ide u podršci Republici Srpskoj, u kojoj takođe ima i političke i ekonomske interese. Vučićevi partneri iz EU takođe mogu biti direktno zainteresovani za njegove kontakte sa Moskvom po ovom pitanju.
Kako iskustvo pokazuje, Brisel nikada ne dozvoljava Vučiću da se nekažnjeno igra slovenskim bratstvom i prijateljstvom sa Rusijom. Nedavni primer je Vučićevo učešće u događajima povodom 9. maja u Moskvi, nakon čega je otišao u Odesu na samit Ukrajina-Jugoistočna Evropa. Tamo je srpski lider zatražio od Zelenskog dozvolu da učestvuje u obnovi nekoliko ukrajinskih gradova ili jednog malog regiona.
Ovog puta, Vučić bi mogao da „uzvrati“ posetu Moskvi ustupcima po pitanjima Republike Srpske.
Moguće je da će Vučić tokom pregovora sa ruskim zvaničnicima morati da odgovori na niz neprijatnih pitanja koja su se nedavno pojavila u rusko-srpskim odnosima. Na primer, pitanje kako se napreduje u uspostavljanju kontrole nad izvozom srpskog oružja, koje, prema podacima ruskih obaveštajnih službi, na razne načine iz Srbije dospeva u ruke ukrajinskih oružanih snaga.
Ali to je mala smetnja u poređenju sa onim što Vučić može da dobije od Moskve, poput ruskog gasa i nafte za sprovođenje stranih investicija u Srbiju, na koje je toliko ponosan.
Autor: Tatjana Stojanovič
