Regula Catoniana (Katonovo pravilo u starom Rimu) jasno govori da „ono što je nevaljano od početka ne može se osnažiti protokom vremena“. Ovaj fundamentalni pravni princip prvi put na našim prostorima upotrebljen je u Opštem imovinskom zakoniku za Crnu Goru iz 1888. Valtazar (Baltazar) Bogišić, srpski istoričar prava, ministar pravde Crne Gore, profesor i pravnik, preveo je: „što se grbo rodi ni vrijeme ne ispravi“.
RIK je objavio da na predsedničkim i parlamentarnim izborima aprila 2022. u Srbiji ima ukupno 8.255 biračkih mesta i 6.501.689. glasača. Pre toga je Republički zavod za statistiku 01.07.2021. PROCENIO broj stanovnika u Republici Srbiji u 2021. godini na 6.899.126. sa posebnom naznakom – „od 1999. bez podataka za AP KiM“. Dakle, ne znamo koliko glasača Srbija ima na AP KiM!
[the_ad id=“804″]
Na izborima 2008. godine na AP KiM bilo je 287 biračkih mesta, da bi u maju 2012. taj broj bio smanjen na 90. a konačno u 2022. u Republici Srbiji na AP KiM bilo je NULA biračkih mesta. Fantastično postignuće politike mira i stabilnosti Aleksandra Vučića i njegove borbe za očuvanjem Kosova i Metohije i nezavisnosti Srbije!
Zakon o izboru narodnih poslanika u poglavlju „Jednako izborno pravo i proporcionalni izborni sistem“, u članu 5/3 kaže: „narodni poslanici biraju se u Republici Srbiji kao jednoj izbornoj jedinici“. Dakle, jasno je da je neodržavanjem izbora na AP KiM prekršen navedeni zakon, pa su izbori za narodne poslanike bili nelegalni i neligitimni! O tome da je veći deo „opozicije“ na to pristao već sam pisao.
Zakon o predsedniku Republike, u poglavlju „mandat predsednika Republike“, član 10/3 nalaže da: „ako Narodna skupština nije u redovnom zasedanju ili ako joj je prestao mandat, sastaje se da bi predsednik Republike pred njom položio zakletvu“. Međutim, u Zakonu o Narodnoj skupštini, poglavlje „nadležnost“, u pobrojanih ukupno 26. nadležnosti, ne postoji gore pomenuti scenario.
Zakon o izboru predsednika Republike, u poglavlju „shodna primena drugih zakona“, članom 8/1. predviđa da: „odredbe zakona kojim se uređuje izbor narodnih poslanika shodno se primenjuju i na izbor predsednika Republike u pitanjima koja ovim zakonom nisu posebno uređena“. To znači da je izbor za predsednika morao biti održan u Republici Srbiji kao jednoj izbornoj jedinici i u skladu sa nadležnostima Narodne skupštine, što nije bio slučaj. Dakle i izbor predsednika republike bio je nelegalan i nelegitiman, jer je iz glasačkog procesa izostavljeno AP KiM! I na to je veći deo „opozicije“ pristao.
Krunski pravni dokument Republike Srbije, Ustav, u poglavlju „raspuštanje Narodne skupštine“, članom 109/5 predviđa da: „predsednik Republike dužan je da ukazom raspusti Narodnu skupštinu u slučajevima određenim Ustavom“, a to su u principu tri slučaja – po isteku mandata narodnim poslanicima od četiri godine, na obrazloženi predlog Vlade i ako u roku od 90 dana od dana konstituisanja skupština ne izabere novu Vladu. Poznato nam je da je skupština protivzakonito raspuštena pre isteka poslaničkih mandata od četiri godine, dok je „obrazloženi“ predlog Vlade zapravo bio zakonski neobrazložen. Drugim rečima, Narodna skupština raspuštena je suprotno Ustavu, suprotno Zakonu o Narodnoj skupštini i suprotno Zakonu o izboru narodnih poslanika.
Posle ova tri kršenja zakonskih odredbi, krenulo se u dalje rušenje Ustavnog poretka i teritorijalne celovitosti Republike Srbije, pa izbori nisu organizovani na teritoriji AP KiM. Ne treba naglasiti da su svi
nivoi izbora, tamo gde ih je bilo, protekli u atmosferi eksplozije izbornih krađa i neregularnosti koje su zacementirale njihovu nezakonitost.
Foto: Printscreen TV Pink
Aleksandar Vučić „položio je zakletvu“ pred raspuštenom Narodnom skupštinom i poslanicima u tehničkom mandatu, suprotno Ustavu i zakonima. Ovo diktatorsko divljaštvo i lažni legalitet i lažni legitimitet, podržaće budući paraopozicioni „poslanici“, koji su iznikli iz neustavnih i protivzakonitih izbora. Lažni legalitet i legitimitet svih njih, jedva će dočekati i pojedini strani gaulajteri, koji će potom skrojiti srpsku „Vladu“ i tako nastaviti da nam cepaju, truju i pljačkaju državu.
Ulazimo u fazu sveopšte pravne ništavosti i rasula vladavine prava. Idealan razvoj događaja za izdajnike i lopove! Srbija je došla na ivicu ambisa. Parapredsednik, paravlada, paraskupština, paraministri, paraopozicija, parapolicija, paravojska, parapravosuđe – sve je para, jer „što se grbo rodi ni vrijeme ne ispravi“.
U paradržavi svaki građanin ima zakonsko pravo na samoodbranu do oslobođenja.
