Dok je Aleksandar Vučić protivustavno i protivzakonito potpisivao i obećavao kule i gradove, vijetnamski radnici i dalje su belo roblje u Srbiji, radnici Jure ne jure u toalet, jer robuju pelenama, a Stelantis bi da u strano ropstvo iz Srbije iznese više od 2.000 radnika. Nečuveno! Socijalistički „zaštitnici“ radničkih prava, SPS i PS, imali su preča posla. Gledaju kako da odobrovolje Hila.
Pošto ga je iz nabreklog pancira parapredsednik popreko pogledao preko leđa, Dačić je vidno nevoljno morao poslednji u sali da ustane i svede se na nivo Marka Đurića. I da vidiš, dobro mu stoji! U ranijim epizodama, kamere na Andrićevom vencu zabeležile su kako se dobri vojnik Švejk krsti pre nego što uđe kod „predsednika“. Valja se zaštititi od Sotone, makar u Boga ne verovao.
A ispred skupštine – već viđeno. Neki lik koji je od službenih dokumenata imao samo Motorolu, predstavio se kao Ivan Cvijović iz policije, a dobio nadimak na licu mesta – „Belivuk“, privremeno je ograničio slobodu kretanja bivšem radikalu, Nemanji Šaroviću, čime je prekršio Zakon o policiji, član 65/5 i 66/1. Od ostalih pedeset, šezdeset prisutnih „policajaca“ koji su okružili Šarovića, samo jedan je na sekund pokazao nekakvu legitimaciju, dok su ostali neodoljivo ličili na Belivukovo obezbeđenje iz prethodne inauguracije. Mnogi od njih hitro su se okretali, ili spuštali glave u susretu sa kamerama i naravno niko nije pokazao policijsku legitimaciju. To je ono što su nam izbori doneli i za čim je Vučić čeznuo – nastavak ozakonjenog bezakonja. Slom pravne države, bahatost, osionost i divljaštvo koje poražavaju vladavinu prava i unose strah u svakog građanina. Legat Dijane Hrkalović. Nacizam u svom izvornom obliku.
Šarović je nosio banere sa imenima onih koje je od ropstva spasla smrt, ali su zato istrage o smrti ostale u ropstvu duboke države. U državnom ropstvu ostalo je dva minuta sa naplatne rampe u Doljevcu, dva minuta sa kamere u Kosovskoj Mitrovici i ceo jedan spomenik „Vladimir“ na Lešću. U državnom ropstvu Srbije nalazi se i podatak o tome „gde je bila glava osobi kad je nastradala jedna osoba“ i kako je Šarić komunicirao sa robije. U istom ropstvu nalazi se podatak o identitetu „97 ubica koji su krenuli na braću Vučić“, a utamničeni su podaci o ostalih dvadesetak pokušaja atentata na te iste Vučiće. U državnom ropstvu nalaze se i podaci o pesmi koju su Belivuk i Šarić propevali, a zatočeni su i snimci sa Skaja, naročito oni pikantni koji naprednu piramidu vode u Zabelu.
U državnom ropstvu nalaze se i „diplome“. Mali, Jorgovanka, Slina, Bizon, Keramičar, Minpuki, Toma i još na hiljade njih u „državnoj“ službi. Ovaj poslednji, na trenutak je bio pušten na uslovnu slobodu iz svog rajskog zatvora na Dedinju koji svi mi debelo plaćamo. Pojavio se tu i Lilić, mada je njegovo „ropstvo“ do skora bilo u sunčanom Portorožu. Onemoćali Milutinović hteo je da izjavi „izbalansirano je“, ali jedva da je i sam mogao da održi balans. Svi bivši fikusi i jedan sadašnji, zarobljeni u parapredsedničkom hiperegu propalih država.
Za to vreme, Narodne patrole radile su treću smenu. Posle samo 90. minuta potrage, obavili su posao koji Vulinova policija nije mogla punih 18. dana. Nije to ništa, policija nije pronašla ni bombe, ni „bombaše“, iako je u prethodnoj dojavi momentalno našla dve babe iz sela Jasika, koje su zapretile da kad se dokopaju brezovaka Vučiću ni pancir neće pomoći. Kad već spominjemo „bombaše“ i „anonimuse“, botovi su dobili naređenje da malo „olade“ pred inauguraciju, pa posle Jovo-nanovo.
Treba narod što više držati u strahom okovanom ropstvu. Od danas je na redu Republika Srpska. Botovi, napred, sendviči su spremni!
Od Vučića drugo nismo očekivali, on cepa po naređenju. Ali, najodgovorniji za ropstvo Srbije i u Srbiji nalaze se u paraopoziciji. To su oni koji su izašli na aprilske izbore da bi abolirali zločine nad Oliverom, Vladimirom, Stanikom i mnogim drugima, pa se potom istalili sa Vučićem. Prihvatili su da našu slobodu trampe za svoje buduće drpanje iz skupštinskih klupa. Na kanabetu je cementiran dil. Ja tebi – ti meni, a sve u slavu Hilu.
To je bila poenta – nastaviti spiralu pljačke, izdaje, bahatosti i širenja vaskolikog smrada i sveopšteg straha. Učesnici svi poznati, od dvehiljadite naovamo.
„Izbore“ vam nećemo oprostiti. Zakonsko je pravo i ustavna dužnost – samoodbrana do oslobođenja!
Prof. Davor Kalajžić
