Nisam član nijedne političke organizacije
Ne zato što sam izgubio veru u politiku. Ne zato što sam odustao od želje da Niš bude bolje mesto. Već zato što sam shvatio da politika, onakva kakva danas funkcioniše, više nema veze sa idejom javnog dobra, piše Oliver Paunović za portal Niške vesti.
Nekoliko puta sam pokušao da se politički aktiviram. Ne kao neko ko traži funkciju. Ne kao neko kome treba titula. Već kao ostvarena ličnost, čovek koji iza sebe ima rad, projekte, filmove, medij, tim ljudi. Pokušao sam da uđem u sistem da bih iznutra uradio nešto lepo za svoj grad.
Ali sistem ne funkcioniše baš tako.
Sve je postalo mutno. Ljigavo. Blatnjavo.
Umesto ideja – kalkulacije.
Umesto karaktera – interesi.
Umesto hrabrosti – trgovina.
U politici, kada doživiš da te prijatelji izdaju zarad svoje lične karijere, shvatiš da tu nema budućnosti. Kada vidiš da su odnosi privremeni, da se savezi prave i ruše preko noći, da su principi fleksibilni kao plastelin, postane ti jasno da to nije teren na kome želiš da gradiš svoju priču.
A ja svoju priču gradim 30 godina. I zato biram da budem van toga.
Ali da budem jasan: To što nisam deo političke organizacije ne znači da ću ćutati. Naprotiv. Niške Vesti i mene nećete moći da kontrolišete. Nikada.
Niške Vesti nisu ničiji bilten.
Nisu ničija produžena ruka.
Nisu ničiji politički projekat.Medijski pratitimo i vlast i opoziciju.
Pohvalimo ono što je dobro.
Kritikujemo ono što nije.
I tu nema kompromisa.
Jer medij koji pravi kompromis sa istinom – prestaje da bude medij. Postaje alat. A ja alat ne želim da budem.
Neka narod sam odluči. Neka građani Niša preseku na sledećim izborima kome veruju. Naša uloga nije da im kažemo za koga da glasaju. Naša uloga je da im damo informacije, kontekst i istinu, pa makar ona nekome bila neprijatna.
Zašto?
Zato što sloboda nema cenu.
Zato što dostojanstvo nema alternativu.
Zato što Niš zaslužuje medij koji nije na daljinskom upravljaču.
I zato što, kada jednom naučiš da stojiš uspravno, više nikada ne pristaješ da klečiš.
