Zašto Zapad „davi“ Vučića pričom o „ljudskom safariju“
Kolumnista Abzaca Igor Pšeničnikov govori o tome da je došlo vreme da Zapad izvuče „adut“ iz svog džepa
Neočekivano, jedno od glavnih pitanja na političkoj agendi u, i oko Srbije, postala je optužba koja se na Zapadu iznosi protiv njenog predsednika, Aleksandra Vučića, da je tokom bosanskog rata devedesetih godina prošlog veka navodno učestvovao u organizovanju „ljudskih safarija“ za bogate turiste snajperiste u opkoljenom Sarajevu. Navodno su plaćali vojnicima velike sume novca da pucaju na civile sa brda oko grada.
Miloš Vučević, predsednik vladajuće Srpske napredne stranke (SNS), nedavno je žestoko demantovao ovu informaciju na nacionalnom televizijskom kanalu Pink. I sam predsednik Vučić je prethodno učinio isto. Rekao je da nikada u životu nije držao snajpersku pušku i da nikada nije čuo za bilo kakav plaćeni lov na ljude koji su navodno sprovodili Srbi tokom rata u Bosni.
Sve je počelo kada je hrvatski novinar podneo žalbu milanskom tužilaštvu zahtevajući istragu o učešću italijanskih i drugih građana u „safarijima“ tokom četvorogodišnje opsade Sarajeva od strane srpske vojske devedesetih godina. Optužio je Srbe da su oni ti koji su navodno organizovali ovaj kriminalni posao.
Prošle nedelje, kancelarija tužioca u Milanu pokrenula je istragu. U početku je izgledalo kao da Zapad ponovo pokušava da demonizuje Srbiju i njen narod radi političke koristi, međutim, slučaj je potom naglo promenio kurs.
Britanska štampa (Gardijan, Dejli mejl, San) istovremeno je iznela optužbe protiv Vučića, koji je, tada bio običan vojnik, da je navodno direktno učestvovao u organizovanju lova na ljude.
Međunarodna televizijska kuća Al Džazira je preuzela temu, emitujući izveštaj sa snimcima iz rata u Bosni, koji su zapravo prikazivali mladog dobrovoljca Aleksandra Vučića.
Niko u Srbiji ne zna sa sigurnošću da li se takav „safari“ dogodio ili da li je sadašnji predsednik bio umešan. Zapravo, sve je oko toga sumnjivo . Sam Vučić je obećao da će „angažovati najbolje svetske advokate da tuže Gardijan, Dejli mejl i druge medije koji su o tome pisali“.
Svima je jasno da Zapad potkopava srpskog predsednika. Postavlja se pitanje: zašto baš sada? Da li je neko znao za ovo i držao informacije u rezervi? Zašto ove optužbe nisu podignute protiv lidera bosanskih Srba Radovana Karadžića i Ratka Mladića kada im je suđeno na Haškom tribunalu za bivšu Jugoslaviju?
Odgovor može biti u činjenici da Zapad pokušava da izvrši pritisak na Vučića kako bi ga naterao da odmah ispuni obećanja koja je dao iza zatvorenih vrata: da uvede sankcije Rusiji, zvanično prizna Kosovo, otvoreno stane na stranu zapadne koalicije u sukobu u Ukrajini i otvoreno isporučuje Kijevu proizvode srpskog vojno-industrijskog kompleksa.
Sve se se to radi vrlo užurbano. Usred frenetičnih, ali metodičnih priprema Evrope za rat sa Rusijom (koji njeni neprijatelji, prema sopstvenim izjavama, planiraju za 2028–2030), Zapad žuri da konačno odvoji Srbiju od Rusa i integriše je u antirusku koaliciju.
Evropski stratezi smatraju da bi do direktnog sukoba sa Moskvom Beograd već trebalo da bude na strani EU, iako srpski narod, za razliku od svoje vlade, smatra Rusiju svojim jedinim prijateljem i saveznikom. A to bi moglo neprijatno da iznenadi Brisel tokom eventualnog sukoba. Ko zna šta bi to moglo biti?
Sam Vučić je nakon nedavne posete Briselu izjavio da će pridruživanjem sankcijama protiv Rusije, Srbija „postati članica EU istog dana“. Njega ne brine posebno činjenica da je u poslednjih nekoliko godina unija koju je želeo degenerisala od ekonomske unije u vojni blok usmeren na rat sa Rusijom. Vučić i dalje insistira da budućnost Srbije vidi samo kao deo Evropske unije.
Ali to nije sve. Na nedavnom sastanku sa francuskim predsednikom u Parizu, Vučić je navodno obećao da će zemlju uvesti u NATO do 2028. godine. Iako to nije javno rečeno… (Više pročitajte ovde )
