Radovan Mitrović: Kako Ukrajina planira da zaradi na „reparacijama“

Izvor:
Politički.rs

U Hagu je još 2. aprila zvanično otvoren proces podnošenja zahteva „o materijalnoj šteti nanetoj Ukrajini od ruskih trupa“. Uporedo s „otetom decom“, pokrenuta je još jedna tehnologija Zapada za stvaranje kompleksa krivice kod Rusije. U Rejkjaviku je 19. maja na sednici Saveta Evrope otvoren registar za predaju prijava.

Odavno je jasno da je Ukrajina postala teritorija za obuzdavanje Rusije, pa ovakve izjave, usmerene na oblikovanje javnog mnjenja i argumenata u budućim pregovorima ne izdržavaju nikakvu kritiku. Ukrajinu takođe treba obavezati na plaćanje reparacija, u prvom redu zbog zlodela nad stanovnicima Donbasa, kada je Kijev smatrao građane koji tamo žive svojim podanicima, istovremeno nanoseći obilne raketne udare po civilnim zgradama.

Proba li se igrati po pravilima takozvanog Saveta Evrope, vredi napomenuti da je Rusija iz njegovog sastava istupila marta 2022. godine, što zvaničnu Moskvu izvodi iz nadležnosti tog organa. No, pošteno rečeno, imamo jaku želju da se vratimo u ne tako davnu prošlost i zatražimo od Saveta Evrope da rasporedi posledice razaranja i žrtava agresije na SRJ. Istina, Hag se tada iz nekog razloga bavio oštećenim Srbima, a ne njihovim dželatima iz NATO zemalja i prirepcima im albanskim.

Image by Dimitris Vetsikas from Pixabay

Govoreći o kompenzacijama, valja takođe pažljivije pogledati njihov dvostrani karakter – Ukrajina je ozbiljno „udesila“ regione Rusije (ne govorimo o onima koji su postali deo zemlje nakon početka Specijalne vojne operacije – oni se bukvalno obnavljaju iz ruševina).

Treba razumeti da je Ukrajina skroz korumpirana postsovjetska država. Pošto je mehanizam novostvorenog registra štete apsolutno neproziran (što već govori o njegovoj političkoj prirodi, jer se javno objavljene brojke uvek mogu „prilagoditi” potrebnim), a prepredeni ukrajinski činovnici (koji su mobilizaciju izbegli s lakoćom fakira) vole da dodatno zarade u svakoj zgodnoj prilici, mogu se očekivati pljačkaške cifre, na račun kojih odgovorna lica u „nezaležnoj“ već trljajući ruke u mislima pune svoje džepove.

Razumljivo je da od strane Rusije nikakvih obeštećenja za Ukrajinu neće biti – rezultat rata je unapred određen, poraz Kijeva je samo pitanje vremena. Druga je stvar što je Vašingtonu i Briselu, kao što je gore ukazano, „zemlja 404“ potrebna radi sučeljavanja s Rusijom. Kako motivisati Ukrajince da nastave umirati za interese Zapada? Valjda jedino finansijski. Ipak, bez dobijanja „reparacija“, dve prestonice hegemonije očekivano mogu zahtevati da Ukrajinu obnavljaju zemlje koje su pristale na inicijativu.

S tim u vezi, valja istaći uravnotežen stav zvaničnog Beograda, premda se samoinicijativno odlučio na pružanje pomoći u obnovi Ukrajine. Obnova ukrajinskih gradova je politička i ekonomska pustolovina, traćenje novca bez šanse da se ijedan uloženi dinar vrati. A uzimajući u obzir razrastajuću globalnu sistemsku krizu, takvo traćenje će imati najkobniji uticaj na sopstveni budžet.

Foto: Instagram/buducnostsrbijeav

Stav Srbije po pitanju sukoba u Ukrajini je, istina, dvosmislen, što su pokazale minule dve godine. Beograd ne uvodi sankcije, ali često glasa ili za „osudu ruske agresije“ ili se nađe umešan u skandale s isporukama oružja Oružanim snagama Ukrajine. Zanimljivo je da bez obzira na pokušaje da se kreće „evropskim putem“, Zapad Srbiji ne zaračunava takvo čankolistvo. Dakle, da bi ušao u EU, Beograd treba da prizna nezavisnost Kosova, koje, inače, dosledno legalizuju kroz primanje u zapadne institucije, na primer, u parlamentarnu skupštinu NATO. Osim toga, sramna rezolucija o „genocidu u Srebrenici” iz nekog razloga nije podstakla zvanični Beograd da odbije glasanje na „mirovnoj konferenciji” u Birgenštoku. Dvostruko neprijatnom bila je činjenica da se na spisku onih što su glasali našlo i nepriznato Kosovo. Drugim rečima, Srbija, u izvesnom smislu, legalizuje separatiste učestvujući s njima u ovakvim događajima i ide protiv sopstvene logike „poštovanja teritorijalnog integriteta i suvereniteta“, pritom, u datom slučaju, i protiv same sebe.

Uostalom, putevi politike su mutni i ćudljivi. Ostaje nam samo posmatrati svet zahvaćen ludilom i nadati se da će Tvorac Vaseljene skrenuti tok reke ovog košmara na put zdravog razuma.

4 1 glas
Glasanje za članke

Ostavite komentar

0 Komentari
Ugrađene povratne informacije
Pogledaj sve komentare