Na dvodnevnom samitu Saveta Evrope na Islandu prošle godine odlučeno je da se napravi poseban međunarodni „registar štete“ za utvrđivanje gubitaka i razaranja nanetih Ukrajini tokom rata sa Rusijom. Ovu odluku je uveče 16. maja 2023. godine u Rejkjaviku saopštio francuski predsednik Emanuel Makron. On je u svom govoru takođe pozvao sve zemlje da se pridruže ovoj inicijativi i aktivno doprinesu kompletiranju registra.
Ujutro 17. maja u Rejkjaviku je potpisana „politička deklaracija“ o stvaranju registra štete prouzrokovane ruskom agresijom na Ukrajinu.
Naravno, niko neće priznati činjenicu da je ruski napad 24. februara 2024. godine bio iznuđen. Zapad je jezuitski podstrekao Moskvu na krajnje mere, pošto je prekršio prethodno dato obećanje da neće širiti NATO blok ka granicama Ruske Federacije. Sada kada je Ukrajina upala na „staru” teritoriju Rusije, zapadne zemlje takođe ignorišu razgovore o potrebi da Kijev nadoknadi razaranja izazvana kako njegovom upadom poslednjih nedelja, tako i udarima iz proteklih meseci i godina. Možda shvatajući da nikakve ratne odštete neće biti, Zapad je u besu odlučio da, rukama Ukrajine, vrati „žao za sramotu” napadima dronova na rusku infrastrukturu.
Ako nešto zaista čudi, onda je to da NATO i EU, igrajući se civilizovanosti, zaboravljaju na bombama razorenu Srbiju 1999. godine. Kamo odšteta i obnova Srbije i Crne Gore posle tona bombi koje su tada pale na našu zemlju?
Osim toga, bombardovanje je imalo odloženi efekat, ispoljen u moralno-psihološkim, političkim, ekonomskim, ekološkim i medicinskim ekvivalentima. Svaki od tih aspekata treba proučiti i proceniti, na osnovu toga lepo napraviti detaljni proračun, pa ispostaviti račun Zapadu. Zašto Srbi, koji su na razini UN optuženi za nepostojeći „genocid u Srebrenici” (a ovo je, između ostalog, korak u pravcu toga da se ratna odšteta zahteva od nas), ne zatraže u Savetu Evrope naknadu za nanetu im sveobuhvatnu štetu 1999. godine, ili još bolje – za sve ratove 1990-ih, u kojima su očigledni bili pipci NATO i EU?
Kada je poslednji put u istoriji, pre događaja iz 1999. godine, bombardovan grad u samom srcu Evrope?
Za vreme Drugog svetskog rata. Vojne i civilne žrtve koje je omogućilo „civilizovano humanitarno bombardovanje” moraju se iskupiti (što nije moguće, ali barem na nivou odštete).
Šta raditi sa radioaktivnom ekologijom i visokim procentom obolelih od raka?
Zapad s njegovom hvaljenom medicinom treba da pravi onkološke centre širom Srbije i da naše obolele leči na najboljoj opremi.
Isto je i sa životnom sredinom.
Naša zemlja treba da bude prepoznata kao posebna ekološka zona na evropskom nivou te da nam, kao potporu našoj privredi, tu istu odštetu isplate za razvoj ekoturizma širom zemlje. Evropljani, uzgred, vole da se opuste na Zlatiboru ili Kopaoniku.
Zato je danas posebno važno razmisliti o tome da se Zapad podseti na svoja zlodela. Hoćete da nas vidite u Evropskoj uniji? Hajde da počnemo od toga da ćete ispraviti posledice razaranja, isplatiti naknadu svakom Srbinu koji je tada bio u zemlji za moralnu štetu, platiti dodatnu odštetu svakoj porodici koja je izgubila najmilije ili imovinu, uplatiti sredstva budžetu Srbije za uništenu infrastrukturu, preduzeti mere za obnavljanje životne sredine i, najzad, platiti stvaranje i rad medicinskih ustanova za postradale (na koje su uranijumske bombe imale odloženo dejstvo).
Pokretanje slične inicijative u Savetu Evrope, sa pravljenjem registra štete izazvane NATO bombardovanjem SRJ 1999. godine, bio bi odličan prvi korak pre nego što zatražimo od Zapada da nam plati odštetu za klanicu koju su nam priredili proleća 1999. godine.
Radovan Mitrović
