Srbi su konačno shvatili da je Vučić lažno-patriotski trgovac srpskim dušama i zemljama.

Izvor:
Medija centar, Foto: Ilustracija

LAŽNA “SRPSKA LISTA” U VUČIĆEVOJ POLITIČKOJ MOČVAR

„Srpska lista” se ponaša kao totalitarna organizacija koja ugnjetava lokalne Srbe, a pogotovo one koje doživljava kao neistomišljenike. To radi do krajnosti brutalno sa onima koji otvoreno nastupaju sa svojih političkih pozicija. Uostalom, kako može i da bude drugačije? Radi se o filijali SNS-a, a ta stranka i u ostatku Srbije nastoji da deluje slično kao Komunistička partija Jugoslavije 1947. Vučićev san je da bude maršal makar i u krnjoj, maloj Srbiji.

Konfučije je rekao: „Ako reči nisu utemelјene, ni dela  nisu ostvariva“. Aleksandar Vučić je onim što čini u 21. veku nove ere, empirijski potvrdio tvrdnju velikog kineskog filozofa rođenog sredinom 6. veka pre Hrista. Poplava reči neutemeljenih u istini, vode svestranoj realizaciji nacionalno i demokratski štetnih rešenja.

Piše: Dragomir Anđelković, Foto: YouTube

U Vučićevoj Srbiji ima mnogo nakaradnih primera koji potvrđuju rečeno. Ograničimo se stoga uglavnom na ono što se događa u njenom delu koji je nominalno protektorat OUN, a makar delom je bio mnogo više pod kontrolom Beograd nego što je to slučaj od kada je sadašnji predsednik Srbije došao na čelo države (prvo sa Nikolićem). Ta ekipa je 2014. formirala „Srpsku listu“ koja je tom nemilom razvoju događaja znatno doprinela. To je, da se podsetimo, politička organizacija Srba na Kosovu i Metohiji kojom je od njenog osnivanja do danas zapravo upravljao Vučić.

Cilj te političke organizacije je, kako se tvrdi, zaštita prava i interesa srpskog naroda na Kosovu i Metohiji, kao i borba za odbranu teritorijalnog integriteta Srbije na prostoru gde je on ugrožen. Zato se lista i zove „srpska“. Taj naziv, u teoriji, oličava nacionalno jedinstvo i posvećenost zajedničkom cilju. Međutim, ona suštinski nije bila „srpska“ ni u prošlosti, kao što to nije ni sad. Sve je u vezi sa njom „fejk“, u okvirima Orvelovskog jezika u kome je poraz – pobeda, a izdaja – patriotizam. Radi se o „Vučićevoj listi“ koja služi jedino njegovom ličnom interesu, dok su za nju kosovsko-metohijski Srbi obična, i to devalvirana, moneta za potkusurivanje.

Tzv. „Srpska lista“ je osnovana kako bi Vučić gvozdenom rukom, skoro pa mafijaškim metodama, kontrolisao srpski narod na Kosovu i Metohiji, pogotovo u severnom delu naše pokrajine gde su Srbi ranije imali osećaj slobode i manevarski prostor za delovanje. Namera je bila da se onemogući njihov efikasan i autentičan otpor zaokruživanju lažne kosovske državnosti, što je bila Vučićeva obaveza prema Vašingtonu i Briselu, koju je preuzeo kako bi mu bilo omogućeno da u postmoderno okupiranoj zemlji kakva je Srbija, dođe na vlast. Na to su se nadovezivale i potonje kamate, kako bi mu bilo tolerisano od strane onih koji se kunu u demokratiju i ljudska prava, to što se u sred Evrope ponaša kao da je izbegli severnokorejski glavešina sa vladarskim navikama karakterističnim za orijentalno-boljševičke despotije.

Srpski narod na severu Kosova najveća je žrtva takve politike. Od toga da je bio svoj na svome, doveden je do užasne situacije da je lovina podivljalih albanskih paravojnih snaga. Ipak, sada kada je Vučić kosovsku kapitulaciju doveo skoro pa do kraja, tamošnji Srbi su konačno počeli da se bune protiv njega i njegovih kosovsko-metohijskih satrapa. Ti ljudi koji zloupotrebljavajući sprsko ime, imaju zadatak da rade sve ono što odgovara Albancima, nemaju više kredibilitet ni kod onih koji na Kosovu i Metohiji prate Vučićeve medijske fabrike laži. Za razliku od sličnih u ostatku Srbije koji neretko i dalje veruju u razne nebuloze, njih su prištinski pendreci počeli da bude iz hipnotičkog sna.

Lična patnja je snažnija od kolektivnih laži. U takvim okolnostima više ništa ne znači to što se predstavnici „Srpske liste“ i njihovi beogradski nalogodavci, u duhu pozerskog „ura patriotizma“ busaju u „srpska“ prsa. Njihova nacionalna nedela su postala tolika da su neskrivena i kada se vešto skrivaju. Sever Kosova koji je pre Vučićevog preuzimanja vlasti, ne zaboravimo to, bio pod kontrolom Beograda koliko i Kruševac, sada je u Kurtijevim rukama isto kao i Uroševac. Samo što u tom gradu žive Albanci koji su možda delimično partijski nezadovoljni onim što čini kosovski tzv. premijer, ali podržavaju separatističku politiku koju on oličava. Srbima je, opet, baš ona mrska. Ali, da stvari budu i gore, uz tu vrstu tuđinskog pritiska, suočavaju je se i sa srpskim terorom.

 „Srpska lista“ se ponaša kao totalitarna organizacija koja ugnjetava lokalne Srbe, a pogotovo one koje doživljava kao neistomišljenike. To radi do krajnosti brutalno sa onima koji otvoreno nastupaju sa svojih političkih pozicija. Uostalom, kako može i da bude drugačije? Radi se o filijali SNS-a, a ta stranka i u ostatku Srbije nastoji da deluje slično kao Komunistička partija Jugoslavije 1947. Vučićev san je da bude maršal makar i u krnjoj, maloj Srbiji.

U Beogradu i nekoliko većih gradova, gde postoje slobodni mediji i relativno aktivna opozicija, to mu polazi za rukom u ograničenom vidu, u drugim delovima Centralne Srbije i Vojvodine opisano mu ide od ruke u većoj meri, dok na severu Kosova – gde skoro celokupna naša populacija zavisi od budžeta Srbije, a vrlo su aktivne i brutalne razne batinaške skupine koje rade za režim – skoro da su se Vučićeve totalitarne ambicije ostvarile. Makar je to bio slučaj do juče.

Taman kada je počeo da pomišlja da bi na isti način mogao da uredi i ostatak Srbije, njegova kula je počela da se ruši te da sve većem broju ljudi postaje jasno da je sazdana od karata. Vučić je zaboravio da ne može večno da vara ceo svet. To ga sad pogađa kao bumerang. Zapad je snažno počeo da insistira da do kraja ispuni ono što mu je odavno obećao. Rusija mu kao pomaže a zapravo ga uvlači u svoj zagrljaj te tako na njega preti da privuče još više zapadnih gromova i munja. Mnogi prevareni Srbi su konačno shvatili da je Vučić lažno-patriotski trgovac srpskim dušama i zemljama.

Foto: Printscreen N1

S druge strane, ustala je i Srbija kojoj (geo)politička pitanja nisu u prvom planu, ali je videla do koje mere je sistem bezakonja i nasilja koji je SNS establišment stvorio, opasan. Tragedije koje su se u kratkom roku desile i odnele brojne živote, pokazale su i apolitičnim građanima da u Vučićevoj Srbiji nije moguće uspešno rukovoditi se stavom: „gledam svoja posla i niko me neće dirati“. Hoće pre ili kasnije! Nasilje iz rijalitija i politike – koje bezočno generiše režim – već naveliko se preliva u sve sfere života. I postaje nekontrolisano.

To je dovelo do toga da su oni kojima su demokratske vrednosti u prvom planu (što ne znači da mnogima tu i nacionalno nije važno), masovno izašli na ulice. I nisu spremni da se povuku. Na severu Kosova, nešto kasnije od beogradskih protesta ali takođe sa velikim značajem, počela je pobuna našeg naroda protiv Vučićeve prevare i strahovlade. Na kraju po redosledu, ali ne i po naboju koji sadrži, razne interesne grupe uključujući i kriminalne, sa kojim je režim tesno sarađivao, sada su u strahu da će ih Vučić, dok spašava sebe i svoje najuže okruženje, žrtvovati. Zato su potencijalno ti neformalni centri moći vrlo opasni po njega, te zajedno sa ostalim nabrojanim činiocima, kada smo već kod iskrivljenog jezika, za samoproglašenog „vrhovnog komandanta“ predstavljaju veliki izazov. On, koji je do juče smatrao da su mu svi putevi otvoreni, više nije siguran šta da radi i kuda da krene.

Pokušava da nekoga iz opozicije uvuče u svoje nakaradno kolo te da tako oslabi proteste. Ako to nije moguće, radi na međusobnom svađanju organizacija koje ih usmeravaju. Preti vanrednim izborima. Spreman je da koristi državni budžet za potkupljivanje građana, kao da je njegova privatna kasa. Počinje, na osnovu onoga što se u komunizmu nazivalo verbalnim deliktom, da hapsi neistomišljenike. Sve u svemu, u okolnostima kada mu se vlast klima, njegova autokratija poprima nove elemente. Slabiji je nego ikada pre, ali je možda i više nego ranije agresivan i na razna nedela spreman. Tome se moramo radikalno suprotstaviti. Vreme je da i njega, kao i njegovu „Srpsku listu“ koja je po onome što čini zapravo „Albanska lista“, imenujemo „unutrašnjim okupatorom“ i protiv njih otpočnemo akciju građanske neposlušnosti.

Da citiram već više puta pominjanog Orvela. „Politički jezik“ – makar onakav kakav je osmišlјen u njegovo romanu „1984“ a koristi se i u Srbiji kojom vlada naš umišlјeni veliki lider – „postoji radi toga da bi se laž učinila sličnom istini, a ubistvo blagorodnim delom“. Zato je vreme da bez okolišenja nazovemo stvari pravim imenom, i nepokolebljivo postupajući ne dopuštamo da nas i dalje varaju vladajući autoritarni šibicari. To je značajan katalizator borbe za demokratsko i nacionalno oslobođenje. Od Beograd do Kosova! Samo vođeni istinom i pravdom možemo nešto produktivno da postignemo!

Autor je publicista i politički analitičar

0 0 glasovi
Glasanje za članke

Ostavite komentar

0 Komentari
Ugrađene povratne informacije
Pogledaj sve komentare