Tatjana Lazarević: Poslednja tura pred fajront ili suština evropskog sporazuma je Kosovo u NATO

Izvor:
KoSSev, Foto: KoSSev, Instagram/buducnostsrbijeav

Pišem za poslednji broj NIN-a koji uređuje stara ekipa. Shvatam da je lakše pisati za kraj, nego na početku kada se roje misli i sve pršti od ushićenja i ludosti. Fajront je precizan i prazan. Gluv i nemilosrdan. Izbegavaju ga svi, ali je neizbežan. Takav je i evropski plan, modifikovana verzija dve Nemačke, s tim što su Nemci jedan narod. Ujedinili su se i žive srećno do kraja života. Srbi i Albanci neće. Mada, možda sutra samo Albanci.

Tatjana Lazarević, Foto: KoSSev

Srbi sa Kosova su zlehude sudbine. Niko ih neće, čak ni da ih ostave na miru. Da ližemo rane i da se oporavimo, da izdržimo, u tome smo dobri. Stari maratonci. „Ko istrpi do kraja, taj će se spasiti. Ako neko trči maraton ili trku pa na kraju odustane, ništa mu se ne računa ono što je radio i trpeo. Sa verom u Boga treba da svoj podvig do kraja i završimo“, ovako je vladika Teodosije u nedelju besedio u Goraždevcu.

Okupio je sve što je najveće srpsko selo u Metohiji imalo od ljudi da ga čuje i da se ukrepi. Njih oko 150. Pre nedelju dana kosovski specijalci su u jednom danu pozatvarali tri privremena opštinska organa u selu, susednom Osojanu i Vidanju. Izneli su nameštaj, zaplenili računare, dokumentaciju, sve podveli pod „falsifikovanje isprava“. Skinuli su zastavu Srbije. Potom su narednog dana na kratko priveli dva radnika Pošte Srbije, zaplenivši četiri miliona dinara. Korisnici srpskih penzija i socijale u Goraždevcu, Belom Polju, Ljevoši, Sigi i Brestoviku su jedini državljani Srbije koji nisu primili ove dinare.

Samoopredeljenje je u naletu, mobilišući još veću podršku među Albancima. Zamišljam izbore na jesen, ili sledećeg proleća, kada možda dobace do 80 odsto podrške. Bez krađe. Tek je početak godine a već imaju i slogan: Jedina institucija Srbije u Republici Kosovo biće njena ambasada. Uspeh njihove politike najvidljiviji je kroz ekspresno proterivanje Srbije sa Kosova i pokoravanje lokalnih Srba.

Mali Putin i organizovani kriminal

Na dan ruske invazije na Ukrajinu, na Severu se oko prelaza započelo „ojačavanje granice prema neprijateljskom severnom susedu” – Srbiji kao “ruskom proksiju”.

Narednih godinu dana biće to glavna strategija iz Prištine oličena kroz bezbednosno-lobističku kampanju: Putin će preko Srbije napasti Kosovo čim dovrši posao u Ukrajini. Kosovo mora hitno da bude primljeno u NATO. Da bi se to dogodilo, makar četiri od pet nepriznavača u EU moraju da promene svoj stav.

To je i suština evropskog sporazuma: Kosovo u NATO. Pa posle može i u UN. No pre su toga važniji Interpol i Savet Evrope. Jedini put do normalizacije odnosa za zapad je da Srbija prizna Kosovo. Dovoljno je defakto. Priznanje je potrebno da bi upravo ostatak EU koji ne priznaje, to učinio i istovremeno zaštitio sopstvene interese. Zato su Španija i Kipar najtvrđi orah zbog sopstvenog međuetničko-teritorijalnog pitanja. Grčka, Rumunija i Slovačka su samo prijatelji Srbiji. U međuvremenu i sve veći Kosovu.

Na Severu su u prvoj godini rusko-ukrajinskog rata izgrađene četiri policijske baze specijalne policije (danas ih ima 7), uglavnom preko odluka o eksproprijaciji zemljišta. Južno od Ibra se na sličan način zemlja dodeljuje Kosovskim bezbednosnim snagama, koje na Sever samo što nisu stigle. One još uvek to ne mogu zbog KFOR-a, no proces njihove transformacije u samoproglašene vojne snage kroz tri adaptirana zakona se odvija prema 10-godišnjem planu do 2028. Ne priznaje to NATO, ali priznaju pojedinačne članice i pomažu, poput SAD koje su im nedavno prodale džaveline, ili Turske od kojih su kupili barjaktare. Na Severu se zemljište zauzme, pa se onda donosi odluka o otuđenju, bez javne rasprave. Tako su 2022. počela da niču utvrđenja o kojima srpska vlast nije zucnula dok to nije probilo u medije početkom 2023.

Kada je kod ozbiljnih zapadnih partnera priča o malom Putinu iz Prištine počela da zvuči sve više deplace, brzo je zamenjena apostrofiranjem borbe protiv organizovanog kriminala. Na tome je Samoopredeljenje uostalom i dobilo podršku kada je po prvi put 2020, došlo na vlast. Narednu 2023. Aljbin Kurti će započeti bilansom svog rada u prethodnoj: Uhapšene su 3,202 osobe, od kojih je 301 javni funkcioner; uništeno 69 kriminalnih grupa, zamrznuto 14 miliona evra pod sumnjom za zloupotrebu i pranje novca. Bilans za Sever 2022: zatvoreno 5 laboratorija za proizvodnju narkotika, tri za rudarenje kriptovaluta, 16 ilegalnih puteva. Osnovana je specijalna jedinica pogranične policije za brze intervencije. I još po koju o ruskim migovima, Harčenkovom dolasku na Jarinje itd.

Ni spomenuo nije da mu je naoružana grupa Srba barem u dva navrata – krajem jula i u decembru, vidljivo paradirala „državnim putem Priština-Lešak”, sa sve barikadama, predvođena komandantom koji mu je prethodno pobegao sa Brnjaka prilikom novog pokušaja hapšenja zbog malverzacije oko prodaje zemljišta u nacionalnom parku „Šara“. Lov na njih, ne i na komandanta, ostaviće za godinu kasnije.

Dok je Kurti zvanično jurio sivu zonu po Severu, javnost se preko Brisela zamlaćivala tablicama, Srpska lista će na kraju te 2022, odigrati istorijsku ulogu kolektivnim napuštanjem kosovskih institucija, pre svega na Severu, pod krilaticom visoko prijemčivom za opštenarodne uši: „Dosta je bilo“. Njen će autor za manje od dva meseca pred predsednikom Srbije u kasarni u Raški izgovoriti još jednu proročku „Loviće nas kao zečeve“, opirući se tada raspuštanju barikada. Između ova dva bisera, za koja zamišljam da su mu dopisana u pripremi za ove antologijske nastupe, nekadašnji operativac Kosovske policije danas je ponosni nosilac Zlatnog ordena za hrabrost Republike Srbije, pretpostavljam van svog kosovskog ognjišta.

Koga nema bez njega se dragovoljno može

Barikade su u decembru potrajale taman dovoljno dugo da bi se bez ijednog problema, ne daj bože ispaljenog metka, formirala nova SO Severna Mitrovica, a potom i SO Zubin Potok, pride sa jednim, odnosno nekoliko srpski odbornika u njima. Dok se na magistrali odvijalo opštenarodno veselje, uz šatore i bubnjare, a u studijima u Beogradu vodio rat za tablice, Samoopredeljenje se u Mitrovicu ušetalo preko najvažnijih institucija: u opštinu, policiju i sud. Potom su barikade raspuštene na samom kraju godine.

Proteklu je godinu obeležilo uspostavljanje institucionalne kontrole Prištine na Severu i potvrđivanje njihove strategije o pretnji Srbije po bezbednost Kosova i NATO-a. Tiha voda breg roni – tako je 2023. izgledalo kontinuirano oglušivanje kosovskih vlasti o zabrinutost Zapada i jeftinu medijsku halabuku iz Beograda. Potonjim je ionako zatrpavana samo Srbija, dok Prištini sve vreme služi kao validator za opravdanost sopstvene propagande.

Pošto je 2022. na Kosovu prvo zabranjeno održavanje referenduma, a potom i izbora Republike Srbije – iako se radilo samo o mehanizmu OEBS-a na prikupljanja glasova u dijaspori, dvojac Kurti-Osmani je lagano upriličio na izgled neplanirane vanredne lokalne izbore u četiri severne opštine. Bez većih potresa oni su nakon jednog odlaganja raspisani i održani 23. aprila 2023.

Sa učešćem manjim od 3.5 odsto birača, to jest, bojkotom Srba, stigla je nova potvrda neslavne istorijske uloge Srpske liste; iste koja je sa svojim potčinjenima nonšalantno išetala iz onih institucija u koje ih je deset godina ranije na silu uterala. Erden Atić, Ljuljzim Hetemi, Izmir Zećiri i Iljir Peci, kao prvi posleratni albanski gradonačelnici na Severu, a možda i još od pre, ispisuju stranice nove kosovske istorije. Uz gotovo čisto jednonacionalne sazive skupština opština, obavljaće tokom godine mirno svoj deo posla, iza sve buke i besa Srba koji su pripremljeni za medije.

Kult ličnosti

Samoopredeljenje je disciplinovana, suštinski hijerarijski ustrojena partijska mašineriju sa kultom vođe. Samoopredeljenje bi moglo da liči na SNS, ionako se dva lidera sve češće porede po liniji populizma i autokratičnosti, no to je fasada. Samoopredeljenje je ustrojeno na ideološkoj potki i stvarnom manifestu. Ukratko: borba za dalje oslobođenje (ujedinjenje) i uzdizanje super nacije, uspostavljanje prava i pravičnosti i društvene jednakosti u albanskom (jednonacionalnom) društvu. Ispravan cilj opravdava sredstvo naroda (ma kakvo). To Kurti naziva socijaldemokratijom.

Printscreen
„Na putu za Katangu“

Neke su se bitke, na žalost, odigrale i van studija beogradskih televizija. Kada je potčinjena struktura zaposlenika svoj radni dan u kancelarijama, učionicama i ordinacijama, 26. maja 2023. zamenila za sendvič i sok, i po koju frizuru u autobusu, na putu za kontramiting u Beograd, policija je pohrlila u opštinske zgrade.

Na silu su uveli trojicu gradonačelnika, od kojih će jedan svoju spavaću, kupatilo i sto za ručavanje narednih meseci zameniti za kancelariju, klub stočić i opštinski WC.

Neplanirano združenim snagama su se lokalni Srbi i Entoni Blinken (dva puta), američki kongresmeni, evropski posrednici i Kvinta, opirali ovoj odluci kosovskih vlasti. Manuel Zaracin i Viola Fon Kramon su hitno doputovali na Kosovo u odvojenim posetama. Potonja je čak ispred opštinske zgrade u Zvečanu upitala kosovske specijalce „Pobogu, šta radite ovde?! Ovo je mirna stambena četvrt!“ Umalo je zbog toga izgubila glavu na društvenim mrežama kod albanskih korisnika, da bi samo par dana kasnije, više njih i zaista umalo izgubilo glavu u tom istinski ljupkom stambenom kvartu ispred Doma kulture, dve škole i obdaništa.

foto: Printscreen/YouTube/RTV KIM

Sukob grupe militantnih Srba sa KFOR-om, koja se u popodnevnim časovima 29. maja izdvojila iz mase mirnih učesnika protesta, zvanično je danas okvalifikovan kao najveći broj ranjenih vojnika KFOR-a od ’99.

U dvoipodecenijskoj istoriji ove NATO misije, 100 povređenih vojnika mađarskog i italijanskog kontingenta u Zvečanu ostaće dovoljan protivteg nebrojanim incidentima i tragičnim događajima u kojima su na KFOR, koji je pokušavao da odbrani srpske civile, divljački naletali albanski ekstremisti.

Čitav događaj zapečatiće odluka Prištine da nad onim što je nazvala „Serb militia“ upali reflektor, proglasivši Civilnu zaštitu i Severnu brigadu za terorističke organizacije, iako su isti pre ličili na navođeni projektil nego na stvarne iskonske narodne pobunjenike.

Da nesreća ne ide sama pokazalo je ono što će se tri meseca kasnije zbiti u još jednom ljupkom mestu na Severu. Dok su se ispred zauzetih opštinskih zgrada izvodili performansi – ponekad i preko granice neukusa, ponajviše za srpsku javnost, EU i SAD su forsirale hitnu organizaciju novih izbora i povratak Srba u institucije. Uveli su kaznene mere Kosovu, predstavile u tri tačke dokument za hitnu deeskalaciju. Niti Beograd, ni Priština nisu za to bili zainteresovani.

Iza kancelarijskih zavesa su se skoro četiri meseca uređivala opštinska i bezbednosna pitanja, češljala zaplenjena srpska dokumentacija, u đubre bacali simboli Srbije i UNMIK-a. Van čitave medijske halabuke koju su Srbi proizvodili ispred zauzetih opštinskih zgrada u Zvečanu, Zubinom Potoku i Leposaviću, Erden Atić je sa saradnicima lagano ‘samoupravljao’ Severnom Mitrovicom. Plombirani su građevinski objekti u izgradnji, među kojima stambene zgrade, rektorat i školski objekat, izglasana odluka da se otvori most, Severna Mitrovica se pridružila postojećoj Zajednici kosovskih opština, menjani su simboli i jezički natpisi, sa vladom pripremao teren za izgradnju albanskih kuća…

Potom je došla Banjska; nekako u isto vreme kada se sve glasnije govorilo o pojačavanju kaznenih mera za Kosovo. Nemam na tu temu ništa više smisleno i novo da kažem, osim da još jednom nabrojim crni bilans: najmanje četiri izgubljena života, pri tom se za Albance i zapad jedan vodi kao heroj, ostala tri kao teroristi; hapšenja i ofanziva kosovskih vlasti na doslovce rušenju preostalih simbola Srbije; prestravljeno, uzbunjeno i dodatno učutkano srpsko stanovništvo, što već daje vidljive posledice preživljenog stresa i ubrzanog iseljavanja; urušen imidž SPC, iako je sama kraljeva lavra iz 14. veka bila ta na koju se 26. septembra takođe nasrnulo, ali čija je Eparhija časnim postupanjem i hitnom umešnošću uspela tog dana da sa sebe strese tuđe prljave prnje. Naposletku, devastiran je imidž Srba sa Kosova, odnosno njihovih legalnih i legitimnih interesa, kao i same Srbije.

Kao što je Srpska lista, potpomognuta Beogradom, dala nevidljive gradske ključeve Prištini, uz to se i samoukinuvši do mere do koje je Beograd podgreva, tako je i grupa srpskih paramilitaraca ostavila dovoljno dokaza Prištini i NATO-u, sa sve srpskim vojnim naoružanjem i opremom vrednim 5 miliona evra, snimcima vežbi, po kojom Lili karticom i ličnom kartom…da se interes Srbije na Kosovu i Srba sa Severa zacementira kao nepopravljivo kriminalizovan.

Svečlja/Fejsbuk
Prorok

„Daću sve od sebe da nikada ne idem po kućama donoseći kovčege majkama i objašnjavajući im zašto su deca stradala, to nije nikakva patetika“, kazao je Aleksandar Vučić, pošto je 16. marta 2023, predao Miroslavu Lajčaku predloge za primenu Evropskog sporazuma. I za ovu, od ponavljanja izlizanu izjavu, kao i za onu iz juna te godine da „nijedan Albanac od početka godine nije ni ubijen, niti ranjen, niti teže povređen“ – ispostavilo se da je laž.

Makar pet od 10 tačaka koje je predsednik Srbije pre tačno godinu dana u skupštini Srbije izlistao kao plan za naredne mesece tada, otišlo je u suprotnom smeru: Mir, ZSO, bezbednost za Srbe na Kosovu, pregovaranje, očuvanje vitalnih i nacionalnih interesa.

Neću da listam šta se sve nije obistinilo od obećanja koja je izrekao. Zanimljivije je šta jeste i kako je proročki nacrtao mapu puta.

Još u ranu jesen 2021, tokom 13-dnevnih barikada tada na Jarinju i Brnjaku, po prvi put sam čula da je Vučić povezao Sever i IRA. Verici Bradić je na Pinku preneo informaciju da Albanci navodno „pričaju strancima“, kako se Srbi sa Severa „ponašaju kao IRA“, ne preciziravši o kome se radi. Četiri puta je u toj emisiji spomenuo IRA, uz povezivanje sa Severom. Biće to nekih mesec i po dana pre nego da ulicama Severne Mitrovice osvanu grafiti nikad-čuli-do-tada Severne brigade.

Otvorena zagovornica interesa kosovske vladeAliša Kerns je u julu 2023, dakle, pre Banjske, podigla narativ o terorizmu na Severu na stepen više, kada je povezala SPC, Srbiju i Sever sa švercom oružja. Ova poslanica i predsednica Odbora za spoljne poslova u Skupštini Ujedinjenog Kraljevstva tvrdila je da se navodno iz centralne Srbije švercuje oružje na Kosovo vozilima Hitne pomoći, te da se navodno skladišti u objektima SPC. Štetu je pokušao da ublaži britanski ambasador koji je već sledećeg dana posetio vladiku Teodosija i naglasio da je to njen lični stav, ne i stav britanske vlade; takođe i KFOR, koji je saopštio da je Kraljevski bataljon fuzilijera glavnom štabu KFOR-a još 2022. godine prijavio navodno prisustvo ilegalnog oružja, ali i da za to nisu pronađeni dokazi.

Foto: eparhija raško-prizrenska

Iako je u februaru, ali i nebrojeno puta pre toga najavljivao da prvo mora ZSO i to kao zaostala obaveza, pa potom evropski sporazum, Vučić je u aprilu, pre lokalnih izbora u etar pustio novu poruku: Nema ništa od ZSO jer će Kurti da bude gradonačelnik Severa, te će reći, sada je niko i ne želi. Usput je najavio i upad u opštinske zgrade, premda omašivši za dva dana, ali je zato unapred izneo matematički tačan procenat izlaznosti po opštinama. Tako i bi.

Svi ovi meseci prolaze u tektonskoj promeni situacije na Severu, kako bi se pre svega moć, ali i sama potreba za samoupravljenjem Srba, koju potvrđuje i Ohridski aneks, što više obesmislila.

Dok preko Brisela, uz podršku SAD, već mesecima traju napori da se dogovori statut nečega što bi moglo da liči na bleđu kopiju Zajednice opština sa srpskom većinom, u odnosu na onu kakvu su prvobitno i Ahtisari, ali i sama Srbija, imali u vidu, Aljbin Kurti sprovodi politiku reciprociteta, uz dinamiku „slaganje obaveza“ na primeni Evropskog plana.

On ne priznaje Vučićeve poruke „prvo ZSO, pa ostalo“. On čak ne priznaje ni ZSO. On forsira tempo u kojem Srbija mora da ispuni sve svoje zaostale obaveze preuzete Briselskim sporazumom. Pa će on potom, sa kosovskim Srbima, urediti odnose kao unutrašnje pitanje Republike Kosovo. Eventualno, prema principu reciprociteta, desetkovanoj malobrojnoj i ućutkanoj zajednici Srba pružiće nešto za isti mehanizam koji se mora obezbediti Albancima u Preševu, Bujanovcu i Medveđi. Do tada, rezultati pokazuju, nema ništa protiv da Srbi slabe i dalje, a da Albance na jugu podrži koliko može.

Vučić je tri meseca pre sukoba Srba sa KFOR-om kazao: “Cilj im je da Srbiju uvuku u sukobe sa NATO. To je zato što oni žele da Srbiju uvuku u sukob i žele da uđemo u sukob sa NATO. Znaju oni da to ne bi bio sukob sa njima, već žele da mi uđemo u sukob sa NATO, a da on glumi nekog Zelenskog, gde bih ja bio neki ovakav ili onakav Putin. To oni rade sve ovo vreme”. Tako i bi, napisah gore.

FoNet/Instagram

“Građani da budu mirni, neka oni svoj najprljaviji posao obave”, još je jedna Vučićeva poruka data Srbima uoči samih izbora u aprilu 2023: “Da vide prezir u pogledu svakog Srbina! Samo prezir! Ne bes i da ih ostave na miru, da ih ne napadaju ni na jednom mestu. Neka on svoj najprljaviji i najodvratniji posao obave. Onda znate da imate posla sa čistom okupacijom, pa ćemo da čekamo. Onda ništa i čekaćemo potom da vidimo koliko će da nas lažu sa Zajednicom srpskih opština, ali ne onako kako oni zamišljaju na primer sa NVO. Oni nas zavitlavaju svi zajedno”.

Iako nije nova u srpskom političkom diskursu, upadljiva upotreba reči okupacija, koincidira sa pripremom i samim usvajanjem evropskog sporazuma. Beograd ju je obilato koristio u 2023. Uz nju je predstavljena i nova reč, čist arhaizam – gaulajter. Gaulajter je Kurti. Srbi su okupirani dugim cevima koje nose Kurtijevi gaulajteri.

Ovaj se agit-prop proizvod lako primio na terenu, jer naš život sada i ne izgleda bitno drugačije. Između čekića i nakovnja, između dve propagande koje pronalaze uporište svaka do svoje ciljne grupe, u žrvnju samleveni, koliko Srba na Kosovu može da ima sopstveno mišljenje?! Kako može jedan prosečan konzument vesti na Severu, a kamoli tek u centralnoj Srbiji, da primeti dihotomiju Vučićevih obraćanja, kada on i u istom medijskom nastupu čak, maestralno izgovori uzajamno suprotstavljene poruke.

Uz poruke o tome kako mirno treba da dočekamo okupatore da nas i dodatno porobe predsednik Srbije, je istovremeno umeo da potvrdi (pre Banjske i Zvečana) kako su maskirani Srbi oslobodili Mitrovicu na jedan sat. „Naši momci sa Severa Kosova upali u Mitrovicu i oslobodili je na jedan sat, svi pod maskama, samo jedan bez. Ja sam tada video šta je tada što osećate. Molio sam samo, ljudi, nemojte, jer sam video oduševljenje kod naroda. Video sam da žene izlaze iz solitera, plaču i ljube te momke što su smeli da im se suprotstave, jer su smeli da donesu mrvu slobode na jedan sat u svoju Mitrovicu“.

Da ne reče to, i da nisam videla fotografiju uniformisane maskirane grupe kod spomenika Caru Lazaru u izveštaju na 53 strane koje kosovsko ministarstvo spoljnih poslova listom deli zapadnim diplomatama o Banjskoj, gotovo da bih poverovala da se ovo nije moglo dogoditi. Jer prvi i poslednji put da znam da je sprski vojni/policijski komandant vidljivo kročio na tle Kosova i Metohije jeste onda kada se Bratislav Dikić na dan kosovskih izbora u Severnoj Mitrovici 3. novembra 2013. u civilu prošetao sa drugarima, pre nego su kutije polupane.

Predsednik je o oslobođenju Severa govorio i na jesen 2022, posle onih jednodnevnih julsko-avgustovskih barikada: “Po prvi put se pojavljuju lica u starim i novim, različitim uniformama koja traže da brane sever Kosova i Metohije od agresora. Kada su se ti mladići srpske nacionalnosti, bez oružja pojavili, svi ljudi, sve žene u urbanim sredinama, sišli su da ih pozdrave i kažu – dobrodošla sloboda. Lepo što preovladavaju emocije, ali za sve to možemo da platimo previsoku cenu”.

Bez odgovora

Zar treba da podsećamo na njegovo proročko pitanje iz Brisela na dan usvajanja Evropskog sporazuma 28. februara: “Ukoliko bi nekome premudrom i prepametnom palo na pamet da ukine platni promet između BG-PR, moje pitanje bi bilo – Kako ćemo da isplatimo plate učiteljima, nastavnicima, profesorima lekarima, medicinskim sestrama?”

Cena

Kolika je ta najviša cena koju plaćamo? Od osamdesetih posmatram militarizaciju Kosova i to kako uvek jedan represivni režim nadjačava sopstvene građane, ali ‘one druge’. Kako to uzima danak kroz stvarne žrtve i one koji se raseljavaju i odlaze, bilo da su prinuđeni ili ne mogu da podnesu i izdrže ukidanje sloboda, kvaliteta života, i pravo na dostojanstvo življenja.

Ljudima su se smučile duge cevi, safari ministri, neprijateljski pogledi, jezik koji ne govore i ne razumeju, teška propaganda koja guta. Mučno je gledati kako aktuelni režim u Beogradu sada prepušta Prištini da obavi prljav posao za njih. Samo što je za Samoopredeljenje izgon Srbije sa Kosova sveti cilj, vekovni san Albanaca.

Kolika je najviša cena koju ćemo platiti? Nisam prorok, zato ću se opet prisetiti onog koji sve zna.

“Smisao je da se Srbija spreči u pružanju svakog otpora nezavisnosti Kosova, pa i po cenu da se sav narod protera sa Kosova i Metohije. Dve godine im je potrebno po proračunu da Srbi izgube živce da bi mogli da ih oteraju i proteraju – to je Kurtijeva ideja”, kazao je 3. maja 2023., dan po povratku iz Brisela gde je usvojena zajednička Deklaracija o nestalima, i predstavljen Nacrt statuta ZSO, i u istom danu kada je u Ribnikaru ubijeno osam učenika i stražar.

Ostaje da se sačeka još nešto manje od godinu dana.

0 0 glasovi
Glasanje za članke

Ostavite komentar

0 Komentari
Ugrađene povratne informacije
Pogledaj sve komentare