Zelenov(ić)ski i Ćuta – geniji kakve majka ne rađa: POLITIČKA BARA SRBIJE

Izvor:

POLITIČKA BARA SRBIJE

Autor: Lebrecht Gaspar

Teško da u političkoj bari Srbije postoji krokodil iliti tzv. politička stranka ili pokret, a ima toga ne na desetine već na stotine, koji opravdano ili ne, u svakom slučaju neopravdano i stoga slavodobitno drži do sebe i svog (manje-više nevidljivog pa zato i izmišljenog ili bar naručenog i/ili kupljenog doniranim Evrima) rejtinga te pritom i umišljaju da nešto znače u toj žabokrečinom prekrivenoj baruštini od političke scene a da se nije jasno (otresitim klimoglavom svojih liderčića) odredila u odnosu na ovogodišnji (što da ne kažemo i) jubilarni (za njih je svaki upravo takav, i istorijski i jubilarni naročito nakon diskretne posete bar trima stranim ambasadama i nakon obaveznog razgovora sa trećim zamenikom četvrtog sekretara drugog savetnika za lokalnu folkloristiku pomoćnika ministra za pitajboga šta) izveštaj Evropske Komisije o napredovanju ili nazadovanju (u čemu je pa tu razlika?) Srbije prema Evropskoj uniji. Da je tako na praktičan i transparentno burlesktan način tu nam je aktivnost a bogami i (žalosnu) praksu demonstrirala stranka Zajedno… Možemo zajedno… ili kako li se već zove?

Dakle, dotična stranka koja u svom nazivu ima ono, ničim izazvano „zajedno“ sa punim autoritetom („Važna je galama!“, umeo je da uzvikne pok. Zoran Radmilović u „Kralju Ibiju“) ali i sa uobičajenim izostankom bilo kakvog kredibiliteta (ta koja bi to stranka sa ovih prostora pa imala kredibilitet?), ničim izazvana (glupost se ne računa, ona se podrazumeva), javila se glumeći da je neko uopšte nešto pita (možda baš i stoga što je niko ništa ne pita?) i upravo konstatovala da je Spoljnopolitički odbor Evropskog parlamenta usvojio izveštaj u kom se traži da se pristupni pregovori sa Srbijom uslove usklađivanjem zvaničnog Beograda sa spoljnom i bezbednosnom politikom Evropske unije i predlaže da buduće donacije iz evropskih fondova budu uslovljene ovakvim usklađivanjem naše politike pa brže bolje, poput Čankove Lige (da li i za isti iznos od 500 Evrića?) doduše ni približno elokventno poput (neo)liberalnog mezimca stanovitih ambasada, dobro utreniranog za recitovanje dodeljenog mu štiva Pavla Grbovića iz PSG, nečeg što je nekoć imalo perspektive da postane kredibilan i uvažavan politički pokret, a sad se sveo na, sve će biti, porodičnu profitnu politikantsku manufakturu ili NGO ili, možda će se u jednom trenutku otkriti i GONGO.

Printscreen/ Nova.rs

I da je društvo okupljeno u Zajedno izrazilo samo svoju zabrinutost zbog takvog, u suštini neprikrivenog ali zato ucenjivačkog pristupa zemlji Sorabiji na način kojim se izražava prezrenje prema njenoj, makar i uobrazilji da je suverena država, ukoliko je uopšte država, pa i da ih čovek razume i podrži. Čak bi se čitalac mogao i prevariti i za početak s njima složiti kada pročita prvoizrečenu tvrdnju da “situacija u kojoj se sada nalazimo (pritom očito misle na građane Srbije, prim. aut.) zahteva novi politički pristup”. Ali, kada pročita u daljem urenbesnom sačineniju kakav to novi politički i još pride epohalni pristup nude Zelenović i Ćuta iz Zajedno ili već kako se zovu, odnosno vabe, svaka naivnost mora da se rasprši.

Doista, na srabijskoj (opisanoj na gornji način) političkoj sceni, doista je krajnje vreme došlo; apsolutno se moraju preduzeti radikalne mere (ne naprednjačko-radikalske, njih već imamo i preko glave i još ponečega). Ipak, valja biti pošten pa priznati da ovde treba biti dovoljno glup i isto toliko (dakle bezmerno) naivan i pomisliti da u narečenoj bari pod žabokrečinom postoji iole ozbiljna politička snaga, o kredibilnosti da i ne govorimo, koja zna i može da učini taj istorijski pomak, odnosno – novi politički pristup.

Foto: Promo

I kada već ne primećuju da Srbiju briselska birokratija bezobrazno ucenjuje poput uličnog reketaša s ćoška, valjda da se ionako sluđeni i ispranih mozgova Sorabi ne dosete, tvrde da “Srbija bi trebalo da povede ovaj region evropskim putem… (ooooo, Domanoviću, gde si?!) jer je to jedini način da ovaj prostor konačno doživi svoj procvat i postane mala EU na Balkanu sa garantovanom slobodom govora, slobodom kretanja, slobodnim i fer izborima kao i sva prava i slobode koje garantuje EU”, što deluje pomalo zbunjujuće i provocira opravdanu bojazan i pitanje: kakva je to “mala EU”? I potom i sledeće, pa zar Srbija neće u Evropsku uniju? Kada smo već kod „mael EU“, pade mi na pamet „Mali Pariz“, potom i „Mali pijac“, kafane sa odličnim roštilje, prva je svojedobno, bila i kultni bircuz za stanovito redovno društvo. Nekada se svraćalo u “Mali Đerdap” ili “Malu Avalu” na teleću glavu u škembetu i kavurmu (bar je autor ovih redova to činio), ali za “Malu EU” iskreno nije se po čaršijio niti pričalo a još manje čulo. Jasno je, takva kafana, „Mala EU“, teško da i danas postoji, no, ko zna, možda će je Zelenović i ortak mu Ćuta ekspresno osnovati kada budu dobili deo od onih grdnih milijardi Dolara i Evra koje Unija i Vašington nemilice troše na zelenu energiju i čistu energiju, kada budu pobedili Ruje u proksy ratu koji sa svojim evroatlantskim podanicštvom voidi na tlu Ukrajine. Poznato je da je uz tu energiju Ćuta ekspert bez konkurencije na ovim prostorima, a pogotovu na temu zaštite životne sredine, mada nakon ovog  „objavljenija“ sve će biti i oko proksy ratovanja (čime ozbiljno preti da poljulja primat Slavoja Žižeka i potamni slavu izvesnog profesora sa Kolumbia univeziteta u Njujorku, Džefrija Saksa, pošto tu priču (bar na ovim prostorima) niko još nije ni pokušao da strpa u cevke (kao reke) a bogami i Kinezi se povodom te rabote dobro drže po strani, čak i u Majdanpeku, ako se rukovanje dinamitom  sledbenika i dela velikog brata Sija ne računa. Još samo da nam obelodane Zelenko i Ćuta ideju koja bi mogla da zaživi kao njihova epohalna, trećemilenijumska “velika diplomatska inicijativa za pravljenje strateškog dogovora sa Zapadom” kojom je ta ista Evropa fascinirana i ako je (ne)verovati izostanku glasina, naročito Frojlajn Van den Lajden iako je izgleda ni ovaj naš dvojac nije još smislio, pa onako uspaljena jedva čeka da se susretne sa novim zvezdama srpske politike Ćutom i Zelenovićem (da li ga frojlajn van den Lajden razlikuje od Zelenskog nije još pouzdano utvrđeno). Šuška se da je Makron već postao ljubomoran do zla boga na nju a bogami ni Šolc nije ravnodušan jer će mu propasti plan o investicijama onih 100 milijardi Evra za vojnu industriju, što Nemačku, pretežno američku, kada Nemci budu čuli za epohalne Ćutine zelene planove glede energije.

No, hajde da se vratimo osnovnom Zelenović-Ćuta narativu.

Upućuju oštre kritike vladajućoj garnituri tvrdeći da proklamuju da je ulazak u EU strateški cilj zemlje, a da istovremeno vodi politiku “koja je od Srbije napravila crnu ovcu Evrope.” I onda, naš dvojac vizionarski kaže kako je potrebna “velika diplomatska inicijativa za pravljenje strateškog dogovora sa Zapadom” da bi odmah opalili tri plotuna za rešenje svih naših evropocentričnih problema, predlažući političku inicijativu koja “ima tri cilja koji su od suštinske važnosti za naš budući rast i prosperitet”. Pritom zaboravljaju ono evropejsko milozvučno ucenjivanje I ničim izazvani umišljaju da će ih ta i takva Evropa prihvatiti kao kakvog ravnopravnog partnera u razgovorima o bilo čemu suštinskom. Fikcija dostojna nekim scenama Orvelove “Životinjske farme” gde ono “životinjska” izgleda ima sve ekološke odlike.

Foto: Printscreen

I gle, naše junoše nam definišu tri, valjda kao nacionalna cilja.

“Prvi cilj je da bude trajno uklonjen svaki rizik od vojnog sukoba u regionu.”

“Drugi cilj je”, kako samouvereno tvrde “uključenje Srbije i celog regiona u novu, zelenu, tehnološku revoluciju”.

Hajde, mogu Srbi i to da progutaju, šta sve nisu ako imamo u vidu šta im je navrhvođa sve poslednjih desetak godina priredio a kako se čini, to zadovoljstvo Srbe neće mimoići u narednoj deceniji, jer generalno zelena agenta je itekako prihvatljiva, mada otvoreno je pitanje kakve suštinske veze ima sa trenutnom aktuelnom evropskom i svetskom krizom, pa i suštinski od kojeg je uticaja u odnosu EU i Srbije pored krucijalnih spornih tačaka o kojima Izveštaj kipti, a pre svega onih vezanih za rat u Ukrajini i energetsku krizu uslovljenu uvođenjem sankcija toj istoj Rusiji od te iste Evropske unije ili, hajde, budimo pošteni, Severnoatlantske alijanse predvođene Vašingtonom. O Kosovu i Metohiji nećemo ovaj put, kao ni o korupciji, kao ni o bedi, kao ni o siromaštvu, kao ni o gladnoj deci, kao ni o penzionerima koji prebiru po kantama za smeće, kao ni o…. Ali tu je Ćuta da Srbima sve lepo objasnio jer tvrdi kako se krucijalna korist ogleda u tome što “EU i SAD ulažu hiljade milijardi evra i dolara u transformaciju privrede, što treba da dovede do zamene fosilnih goriva obnovljivim izvorima energije, stabilnog i trajnog ekonomskog rasta i zaustavljanja globalnog zagrevanja”.

O tempora o mortis!

A ja sam mislio da to EU na teret svojih građana koji rapidno siromaše i koji su, gle čuda, izuzetno zabrinuti za svoju egzistenciju zbog tih grdnih američkih  Dolara i evropskounionističkih Evrića  koji vrše energetsku “transformaciju” i zamenu, rekao bih ruskih “fosilnih goriva” američkim “(ne)fosilnim gorivima” koji su usput neuporedivo skuplji i zbog kojih cene na primer u Nemačkoj distributivnim korporacijama donose abnormalne profite a koje, gle čuda, plaćaju Nemci i ostali “gastarbajteri” koji već mesec i kusur dana svakodnevno širom Nemačke protestuju. Samo, Nemci imaju jedan mali problem, nemaju Ćutu da im sve lepo objasni.

I konačno, ako je verovati novoj srpskoj levici, kako sebe definišu lideri Zajedno “ili ćemo postati deo ovog procesa, ili će iseljavanje opustošiti našu zemlju” pa nam stavljaju na znanje da je  „zaustavljanje odlaska ljudi i stvaranje okvira za početak povratka do sada iseljenih treći strateški cilj.” Taj se treći epohalni i nadasve genijalni cilj mogao bi se sumirati brat-bratu u dva stiha. Jedan je poznat doduše i glasi “ostajte ovde, sunce tuđeg neba…”, dok je drugi osavremenjen i u skladu sa zelenom Ćutinom epohalnom agendum glasu “vrć’te se ovde, ekologija vas Bajden-Šolovska zove!” To je nešto što mu ni navrhvođa sve skupa sa Vulinom i Đukom u tandem neće oprostiti jer će glasači na sledećim izborima koje kod Olje onomad najavi drug Đido (ali ne Milovan)u neverovatnim buljucima glasati za Možemo , ili Zajedno, već kako se krstiše.

I da je to sve ostvarljivo, iz Zajedno nas ubeđuju da će “velikom strateškom inicijativom” ubediti zemlje članice EU da je interes njihovih građana da Srbija i Zapadni Balkan postanu punopravni članovi Evropske unije. Može li smešnije? Može li karikaturalnije? Može li gluplje?

I naravno, Zelen(ić)ovski  i Ćuta su puna usta evropskih vrednosti, pa nije čudo da nas ubeđuju kako je u najvećem “interesu države (koje države???) i svih građana i građanki (vidi ti tu političku korektnost!) da počnemo donositi odluke utemeljene na vrednostima slobodnog i demokratskog sveta. I pokažemo svima da je Srbija ipak sposobna da bude pouzdan partner svetu slobode i građanskih prava.”

Ako je i od njih, brate – mnogo je! Ili, hajde ovako. Moglo bi se postaviti pitanje, i ne samo njima, taj manir je itekako i nažalost prisutan među svim „genialnim političkim misliocima“ sorabijske političke scene da li su osim sa sobom, o ovim temama i rešenjima (ingeniozno epohalnim) debatovali sa svojim članstvom. Ako nisu, a sva je prilika da nisu (to bi se kosilo sa njihovom genijalnošću), moglo bi im se nabaciti nekoliko tema za razmišljanje i unutar stranačko  pa zašto da ne i dijalog unutar pokreta uključujući i NGO. Ne bi, demokratičnosti a i evropskih vrednosti radi bilo pošteno zaobići GONGO.

Eto, za početak, na primer:

  1. Odkud im uopšte ideja da je interes Srbije ova i ovakva Evropska unija, duboko inkorporirana u evroatlantskoj imperijalno-agresivnoj globalnoj strategiji američke unipolarne neo imperijalističke doktrine?
  2. Koji su to ozbiljni argumenti da je ova i ovakva Evropska unija budućnost Srbije? Evropska unija u kojoj Nemci, Italijani, Francuzi i drugi izražavaju svoje nezadovoljstva aktuelnim birokratskim briselskim politikama Bajdenovske ukrajinske antiruske i antievropske agente?
  3. Da li su svesni globalne svetske geopolitičke situacije i svih nosilaca interesa kako u aktuelnim tako i u budućim ali već moguće projektovanim sukobima, pa i o mogućim ishodima i njihovim globalnim ali i po Srbiju, mogućim raspletima i posledicama?
  4. Kakve veze ima tehnološka, zelena revolucija sa globalnom geopolitikom i sukobom globalnih političkih doktrina?
  5. Kada su već uveli u igru lokalni, balkanski sukob, opravdano je pitanje kako bi to i koja bi to „evropska priča“ isključila sukob u regionu? I koji sukob? Ratni možda? Ako bi ga neko izazvao, ko bi to bio i zašto, kojim povodom i s čijim interesom? I između kojih strana bi se on vodio? Ili, zar latentni sukob manje-više niskog intenziteta (skoro pa rat) na ovim prostorima ne traje odnosno ne podgreva se već preko 30 a negde i više godina?
  6. Da li jesu kao politička stranka svesni američkih interesa u sprovođenju kapitalističke neoimperijalističke globaline unipolarne korporativno-bankarske interesne politike i potrebe za dominacijom te postojanje multipolarnih žarišta i različitih interesa za suprotstavljanje američkoj hegemoniji? O realnosti uspehu jednih i drugih, posebno? Naročito ukoliko bi se Srbija svrstala na jednu ili drugu, možda i treću stranu?
  7. Verovatno nema čoveka na ovim prostorima koji ne bi voleo da sazna koji su to argumenti kojim bi Ćuta i Zelenov(ić)ski svojom “velikom strateškom inicijativom” ubediti ikog u Evropskoj uniji da je njihov interes da Srbija i ostatak balkanskih unesrećenih kvazidržavica uđu u uniju koliko sutra?
  8. Da li zvuči glupo da se ekologija meša sa geopolitikom u svetlu aktuelnih sukoba imperijalnih sila na tlu Evrope i proksy rata u Ukrajini u koji bezočno uvlače sve one koji nemaju baš mnogo u glavi a ni u gaćama?
  9. I konačno, ne čini li se da ono laprdanje o slobodnom i demokratskom svetu zvuči blagorečeno kao budalaština ili, zašto da ne, idiotizmom svoje vrste?

0 0 glasovi
Glasanje za članke
Pretplati se
Obavesti o
guest

0 Komentari
Ugrađene povratne informacije
Pogledaj sve komentare