„Kuku, kuku, kuku! Kme, kme, kme!“ – odjekuje od 17. decembra po zemlji Srbiji i po samokrunisanim „nezavisnim“ medijima zapomaganje opozicije zbog izbornih rezultata.
Da se ne bi čula samo kuknjava, organizuje se po neki protest, malo se posti ili štrajkuje glađu, upada u gradsku skupštinu kako bi se još malo srozalo to od ugleda što je ostalo, blokiraju se ulice od strane osam NVO studenata sa dva šatora i logorskom vatrom, da bi se još malo zgadili narodu koji provodi sate zaglavljen u saobraćajnoj gužvi zbog samozaljubljenih maminih i tatinih sinova i kćeri…
Tragikomediji kraja nema, pa se čak i Lutovac pojavljuje u ulozi Jovanke Orleanke da pozove narod na ulice i barikade, i da ulica postane institucija, al’ ako može da revolucija ne traje duže od dva sata zbog problema sa prostatom.
I kao vrhunac borbe protiv izborne krađe organizuje se lajanje na RTS.
Neupućen u srpsku politiku bi se zapitao da l’ su oni budale, da li su politički idioti, ili samo idioti, da li su za lečenje, da li se baš svi drogiraju i pomislio bi da tim ljudima treba pomoći. A u stvari, dok se odvija igranka, svi oni nestrpljivo očekuju da isteknu rokovi pa da se napokon formira gradska i republička skupština, te da zasednu u tapacirane fotelje i da počnu prinadležnosti da stižu.
I pokazalo se da nisu izlazili na izbore da ruše Vučića, nego da se dokopaju mandata. I sam Ćuta reče da je mandat „krvavo“ stekao. Verovatno ga ne bi bez krvi ni vratio narodu.
Treba bit glup pa očekivati da će izbori biti fer i pošteni i treba biti jako pokvaren pa izaći na takve izbore i prodavati predizbornu maglu narodu.
Jasno je da su poslednji slobodni i koliko-toliko fer izbori održani 2012. kad je Tomisla Nikolić pobedio Borisa Tadića, poznatog i kao suosnivača Srpske napredne stranke – što po nalogu zapada što zbog svojih mentalnih sposobnosti
Izbori u Srbiji se kradu pre samog izbornog dana pravljenjem spiskova, ucenama, obećanjima, parama i još na hiljadu načina, a izborni dan služi samo da se ta krađa verifikuje. I to znaju odlično svi iz opozicije. I saučestvuju u tom kriminalu.
Poslednji smisleni odgovor opozicije na nemoguće i nepostojeće izborne uslove bio je uspešan bojkot izbora 2020. na kojima, i sa krađom, nije izašlo više id 35 posto glasača u velikim gradovima. Taj bojkot je trebao da dovede do tehničke vlade, po ugledu na Makedoniju, i do novih slobodnih izbora. Međutim, lideri tzv. opozicije, i leve i desne, su po nalogu Hila i u dogovoru sa Vučićem, neko zbog smanjenog cenzusa, neko zbog para, pristali da izađu na izbore 2022. koji se po prvi put nisu održali na teritoriji cele Srbije, tj. na Kosovu i Metohiji, i time prihvatili izdaju Srbije poklanjajući legitimitet Vučiću
Izbori 2023. su još veća bruka jer su protesti zbog tragedija u Ribnikaru, Duboni i Malom Orašju iskorišćeni kao razlog za traženje izbore i to bez ikakvih uslova. Čak ni uslova da budu odvojeni lokalni od parlamentarnih nije ispoštovan jer im je Vučić nabacio beogradske izbore kao mamac, a somovi se navukli i upecali.
I sad kukaju. I ne kukaju samo po Srbiji, udovičin jecaj opozicije odjekuje i po Bundestagu i Evropskom parlamentu. A našli su kome će da se mole, i poslanici Bundestaga i Evroparlamentarci uticajni su koliko i Marijan Rističević ili Marko Atlagić. Namirio je Vučić koga treba i koliko treba, i na Istoku i na Zapadu.I američki i ruski ambasador ne primećuju neke bitne probleme oko izbora. „Ako ih ima, rešiti to u institucijama“, duhovito savetuju.
U svakom slučaju, u ovakvim uslovima, opozicija je ostvarila odlične rezultate i umesto sebe da predstave kao pobednike, pokazali su se kao teški luzeri i nedorasli vlasnici mandata i kartica za skupštinski restoran.
Plus što gledaju kuknjavom i galamom da sakriju da su izborima spasili Vučića od odgovornosti za sramotu i izdaju u Banjskoj, kojim je definitivno sever Kosmeta predat Kurtiju a Srbi masovno krenuli da napuštaju domove i beže ko god može i ko ima gde.
Znamo ko je izdajnik, znamo ko je zločinac, znamo ko su saučesnici i kad tad će im neko suditi. Da li će čekati na sud istorije ili će se pobrinuti ovozemaljski sudovi, zavisi samo od srpskog naroda, ako je još živ i ako je još srpski.
Krsta Cicvarić
