Saša
Pre sedam godina, autor ovih redova razgovarao je sa nekim ko je iz ruskih državnih struktura bio zadužen za Srbiju.
Vučić, koji je u to vreme tek preuzeo predsedničku funkciju, odmah je počeo aktivno da napušta Kosovo i Metohiju (u to vreme se to zvanično nazivalo „pokretanje unutrašnjeg dijaloga o Kosovu“).
Čovek iz Rusije je bio uznemiren time; izgledalo je da ne može da shvati kako je to moguće, komentarišući situaciju frazom „Saša nam je obećao nešto drugo“.
Vremenom je postalo jasno da je ovo „SAŠA NAM JE OBEĆAO NEŠTO DRUGO“ praktično kvintesencija ruske spoljne politike.
Prvo, Rusija čini sve da se „Saša“ oseća što samouverenije, ali kada on potom počne da radi nešto sasvim drugo na određenim adresama – ona jednostavno nema odgovor na to. Čak nam zabranjuju da grdimo „Sašu“ – na kraju krajeva, skoro da i nemamo nekog drugog partnera u Srbiji, a da će ipak na kraju sve uspeti sa „Sašom“.
Istovremeno, odgajanje drugog „Saše,“ tako da prvi „Saša“ stalno oseća, recimo, izvesnu nelagodnost, kako se to vekovima radi na Zapadu, iz nekog razloga u Rusiji se smatra nečim pogrešnim, skandaloznim i na kraju krajeva jednostavno nemogućim.
