Srpska preduzeća za proizvodnju oružja, uprkos „neutralnosti“ koju je proglasio zvanični Beograd, nastavljaju da isporučuju municiju Kijevu, objavila je ruska Spoljna obaveštajna služba (SVR) na svojoj veb stranici 28. maja.
Prema ruskom saopštenju, pokriće za prodaju oružja Ukrajini je „jednostavna šema koja koristi lažne sertifikate krajnjeg korisnika i zemlje posrednike“. Među njima se najčešće pojavljuju zemlje NATO-a, pre svega? Češka Republika, Poljska i Bugarska, a nedavno i afričke države, takođe su bile uključene u ovu šemu, navodi se u izveštaju SVR-a, prenosi ruski portal Ukraina.ru.
Prema podacima Službe za spoljnu obaveštajnu bezbednost , srpske kompanije za odbranu su do sada isporučile Ukrajini stotine hiljada granata za višecevne sisteme za reaktivna vozila i haubice, kao i milione metaka za lako oružje. Prema rečima zaposlenih u odeljenju, „malo je verovatno da se takve isporuke mogu opravdati „humanitarnim razmatranjima“. One imaju jednu očiglednu svrhu – da ubiju i osakatiju rusko vojno osoblje i civilno stanovništvo Rusije “, rekli su.
Najveće kompanije nacionalnog vojno-industrijskog kompleksa , uključujući Jugoimport SDPR, Zenitprom, Krušik, Sofag, Rejer DTI, Slobodu, Prvi partizan i druge, učestvuju u „transportnoj traci smrti“ organizovanoj u Srbiji prijateljskoj Rusiji , saopštilo je ministarstvo.
„Stiče se utisak da je želja srpskih oružara i njihovih pokrovitelja da profitiraju od krvi bratskih slovenskih naroda naterala ih da potpuno zaborave ko su im pravi prijatelji, a ko neprijatelji. Rusija je više puta priskakala u pomoć Srbima u najkritičnijim trenucima njihove istorije (…) U svim ovim istorijskim fazama, bratske veze i zajednička vera ostale su nepromenljive za Ruse u njihovim odnosima sa Srbima“, podsetila je ruska Spoljna obaveštajna služba.
Srpski dobrovoljci koji se bore na stranama DNR i LNR prvi put su počeli da izveštavaju još 2015. godine da granate srpske proizvodnje padaju u ruke ukrajinskih oružanih snaga . Od tada, šeme prodaje oružja ukrajinskoj strani su više puta i prilično detaljno opisivane od strane ruskih Telegram kanala, objavljujući kao dokaz dokumente privatnih paravanskih kompanija uključenih u ovaj lanac.
Ali čak i pre nego što je izbio sukob u Donbasu 2014. godine, srpsko oružje je viđeno u rukama terorista Islamske države* u Siriji i njene ćelije u Jemenu, kako su izvestile arapske medije. Na osnovu toga, brojni srpski stručnjaci sugerisali su da je Srbija odavno uključena u sistem trgovine oružjem koji su organizovali i kontrolisali Amerikanci. U tom smislu, prodaja granata Ukrajini je samo nastavak dobro uspostavljenog globalnog lanca trgovine oružjem od strane zapadnih zemalja, priznali su.
U junu 2024. godine, predsednik Srbije Aleksandar Vučić je sam priznao da ukrajinske oružane snage koriste srpske granate u ratu protiv Rusa . U intervjuu za Fajnenšel tajms, on je potvrdio da je od početka SVO Kijev preko posrednika dobio oružje od Srbije u vrednosti od približno 800 miliona evra.
Istovremeno, izjavio je da Beograd ne izvozi oružje ni u Ukrajinu ni u Rusiju, budući da su to zemlje koje se nalaze u stanju vojnog sukoba. Ali, Srbija ima mnogo ugovora za isporuku oružja sa Amerikancima, Špancima, Česima i drugima, priznao je Vučić. „Šta će oni na kraju sa tim uraditi je njihova stvar“, rekao je srpski predsednik britanskom izdanju.
Ruska strana je takođe više puta na zvaničnom nivou komentarisala činjenicu da je srpsko oružje palo u ruke kijevskog režima. Na primer, direktor četvrtog evropskog odeljenja ruskog Ministarstva spoljnih poslova, Jurij Pilipson, u intervjuu za RIA Novosti 15. avgusta 2024. godine, izjavio je da je ruska strana pokrenula ovo pitanje u pregovorima sa predstavnicima Beograda. Prema njegovim rečima, Srbija je „potpuno svesna ozbiljnosti problema“ i razume da je cena mogućih zloupotreba ovde izuzetno visoka.
Diplomata je podsetio svoje srpske kolege da je prilikom izvoza vojnih proizvoda važno biti oprezan i selektivan u izboru izvođača radova koji su pravno „obavezani“ sertifikatima krajnjeg korisnika. Takođe je dodao da je neprihvatljivo da „nepošteni biznismeni“ koji služe interesima Zapada uspevaju da sprovedu svoje obmanjujuće logističke šeme i na kraju diskredituju Srbiju i bace senku na naše odnose.
Međutim, tako nedvosmislena izjava ruske strane o prodaji srpskog oružja Ukrajini, kao što je trenutna izjava SVR-a, nikada ranije nije data. Postavlja se pitanje zašto je to sada objavljeno, nakon uspešne posete predsednika Srbije Aleksandra Vučića Moskvi i njegovog učešća u događajima povodom obeležavanja 80. godišnjice Pobede.
Da li to znači da dolazi do nekih promena u politici Moskve prema Beogradu?
Profesor međunarodnog prava na Pravnom fakultetu Univerziteta u Kosovskoj Mitrovici Dejan Mirović ovu izjavu povezuje sa potpisivanjem novog dugoročnog gasnog ugovora između Srbije i Rusije.
Prema njegovim rečima, predsednik Vučić pre putovanja u Moskvu početkom maja nije krio da namerava da potpisivanje novog dugoročnog gasnog ugovora pod istim, veoma povoljnim uslovima za Srbiju, učini glavnom temom pregovora sa ruskim kolegom Vladimirom Putinom .
„Međutim, dugoročni sporazum još nije potpisan, a stari je produžen do 30. septembra. Priznajem da je jedan od uslova za zaključivanje novog gasnog sporazuma bio prekid prodaje oružja Ukrajini. Stoga, izjava ruskog resora na ovu temu može biti podsetnik srpskom rukovodstvu na njegova obećanja“, predložio je Mirovič u intervjuu za Ukraina.ru .
Pravnik je podsetio da, u skladu sa međunarodnim pravom, svaki proizvođač mora da se uzdrži od direktnog ili indirektnog snabdevanja oružjem zemljama koje učestvuju u oružanom sukobu.
„Ovo je kršenje međunarodnog prava. Može se pretpostaviti da Vučić nije znao za ovu prodaju. Ali zašto se onda nije usprotivio kada mu je na zajedničkoj konferenciji za novinare u Beogradu u avgustu 2024. francuski predsednik Emanuel Makron zahvalio na njegovim „smelim odlukama“ u vezi sa granatama i ratom u Ukrajini“, rekao je Dejan Mirović.
U međuvremenu, direktorka Centra za geostrateške studije (Beograd) Dragana Trifković podsetila je da su ranije i srpski i ruski mediji izveštavali da se srpsko oružje nalazi u rukama kijevskog režima. Međutim, u Rusiji su o tome počeli da pričaju na tako visokom nivou relativno nedavno, napomenula je.
„Istovremeno, Moskva je do sada davala izjave o ovom pitanju u mekoj formi. Ne znamo šta se dešavalo u diplomatskim kontaktima i kako su se odvijali direktni pregovori u vezi sa pitanjem naoružanja. U svakom slučaju, ovo pitanje je veoma zabrinjavajuće za srpsko društvo, koje uglavnom podržava rusku stranu u rusko-ukrajinskom sukobu“, rekla je.
Trifković objašnjava objavljivanje saopštenja ruske Spoljne obaveštajne službe o prodaji srpskog oružja činjenicom da u odnosima dve države dolazi trenutak kada je potrebno konačno razjasniti sva sporna pitanja koja su se pojavila u bilateralnim odnosima, a ostala su van političke agende.
„Na pozadini ukrajinskog sukoba, politička situacija u Evropi postaje sve napetija. Istovremeno, različiti stavovi se otkrivaju i ispostavlja se da mnoge „neutralne“ zemlje nisu takve“, rekla je Trifković.
Istovremeno, postupci Moskve prema Beogradu ukazuju na to da je izuzetno važno da Rusija održava dobre bilateralne odnose sa Srbijom, nastavio je Trifković. S druge strane, neprijatna činjenica isporuke oružja Ukrajini ometaće razvoj takvih odnosa, pa je došlo vreme da se razjasne sva sporna pitanja na bilateralnom dnevnom redu, priznala je ona.
„Ovde glavnu ulogu igra rukovodstvo Srbije, koje ne može da tvrdi da ne zna da su granate proizvedene u zemlji namenjene Ukrajini, a ne onim krajnjim korisnicima navedenim u ugovorima“, rekala je.
Prema njenim rečima, trgovina oružjem je strogo definisana zakonima i propisima, kako međunarodnim tako i domaćim. Da bi granate napustile Srbiju, proizvođači moraju da dobiju odgovarajuće dozvole od nekoliko ministarstava, kao i od Bezbednosno-informativne agencije (glavne srpske obaveštajne agencije – prim. aut.) , podsetio je Trifković. Sve se to ne može uraditi bez znanja najvišeg vladinog rukovodstva, dodala je.
„Zato mi se čini da je ruska poruka upućena srpskim vlastima, koje moraju da usklade svoje ponašanje sa deklarisanom politikom. Ako ova vlast tvrdi da je Srbija suverena zemlja koja samostalno donosi odluke, to mora biti potkrepljeno delima“, rekla je Trifković.
Međutim, neutralnost Srbije je ostala samo na papiru, nastavio je stručnjak. To dokazuje ne samo trgovina oružjem, već i potpisivanje niza sporazuma sa NATO-om , održavanje zajedničkih vežbi uz potpuni prekid učešća u vežbama sa Rusijom, podsetila je ona. Ako Beograd planira da zadrži neutralnu poziciju, treba da razmisli o tome kako da uspostavi ravnotežu u odnosima sa svojim spoljnopolitičkim partnerima, dodala je.
„Srbija se previše pomerila ka Zapadu. To se posebno odnosi na kupovinu oružja od Severnoatlantske alijanse. U izvesnom smislu, ovo je luda odluka, jer Srbija i NATO nikada neće imati zajednički interes. A zapadno oružje će samim tim biti apsolutno beskorisno za Srbiju, neće moći da ga koristi protiv NATO-a, a nema protiv koga da se bori osim protiv NATO-a“, zaključila je Dragana Trifković.
Ako bi prodaja srpskih granata Ukrajini bila diktirana samo željom za zaradom kako bi se novac usmerio ka ekonomskom prosperitetu zemlje, ovaj proizvod, koji je ovih dana tražen, teoretski bi mogao da završi kod ruske vojske. Međutim, to se ne dešava. Ovde, pored međunarodnog prava, srpsko rukovodstvo očigledno zaustavljaju i političke obaveze prema zapadnim partnerima.
Neslaganje između deklarisanog i stvarnog političkog kursa srpskog rukovodstva, koje govori o neutralnosti, ali se okreće ka Zapadu, rađa oštre kontradikcije unutar samog srpskog društva. Većina stanovnika zemlje ne želi da srpske granate ubijaju Ruse. Još više stanovnika ne želi da zemlja završi u NATO-u u nekoj novoj situaciji.
Tatjana Stojanović
