Gaspar: Treba li nam uopšte ovakav sajam knjiga?

Izvor:
Politički.rs

Evo, još dan-dva i dan „D“ tzv beogradskog praznika knjige će nam razrešiti sve dileme koje nas razdiru glede ove opake pošati – pandemije.

Piše: Lebreht Gašpar

Ljubiteljima knjige obznaniće organizacioni odbor konačni stav koji ljubitelji knjige očekuju k’o ozeblo sunce, nit’ su živi niti mrtvi, u strahu su još od sredine maja leta gospodnjeg 2021. kada su saznali da će Beogradski sajam u skladu sa epidemiološkom situacijom vezanom za Kovid-19 odlučiti 1. ili oko 1. oktobra da li će sajma knjiga uopšte biti.

Naravno, izlagačima će pritom preporučiti neophodne mere za zaštitu zdravlja učesnika i posetioca, pod uslovom da im nadležni medicinski žreci iz Kriznog štaba namignu ono: može! I tako, evo, očekujemo da čujemo sudbonosno biti ili ne biti tako dugo očekivane kulturne a bogami, usudio bih se reći i civilizacijske manifestaciji nacionalnog, regionalnog, a zašto ne i evropskog i svetskog, pa i šireg značaja.

Nadu da će sajma knjiga ipak biti podgrejava ljubiteljima knjige vest da su osnivači Međunarodnog beogradskog sajma knjiga velikodušno rešili (ili pre bi se moglo reći rešio, sada da l’ zamenik gradonačelnika ili neko drugi, manje je bitno) da se organizacioni odbor manifestacije proširi sa predstavnicima Udruženja izdavača i knjižara, Udruženja profesionalnih izdavača i Udruženja izdavača udžbenika drage nam majčice Srbije, onih koji time bar načelno najviše profitiraju.

A onda, kako se već spomenuti dan „D“ približava sustižu nas grozomorne vesti, jedan po jedan izdavač se odlučno oglašava i – odustaje od sajma knjiga koje (im) život znače (pošto se prodaju).

Eto, pre neki dan, ako zanemarimo male, uvek u zapećku skrajnute izdavače, dakle – nebitne, oglasio se književnik i direktor izdavačke kuće Arhipelag Gojko Božović priopštenjem javnosti da njegova izdavačka kuća neće učestvovati na predstojećem sajmu knjiga zbog pandemije koronavirusa uz tvrdnju da bi održavanje sajma knjiga „bilo neodgovorno u trenutku kada imamo toliko obolelih”, i dodao da “ne bi mogao ni zaposlene, ni saradnike, ni čitaoce da čistog srca pozove na sajam, jer bi to u zdravstvenom smislu bilo rizično”. Sada, koliko mi je verovati, drugo je pitanje ali, da li to znači da je došlo do procepa u monolitnosti izdavačkog korpusa a može biti i kokusa? Da li u narednim danima možemo očekivati osipanje izlagača (nakon preračunavanja)? Ili, da li to Gojko Božovoć zna nešto što mi ne znamo? Na primer da je osnivač rešio da po svaku cenu ove godine održi sajam knjiga pa kud puklo da puklo; koštalo šta koštalo?

Uostalom, kao i do sada, nije bitno šta će biti već šta će se i kako o tome napisati, istina je ono što se preko medija obznani. Toliko puta viđeno i inače a bogami i tokom ove pandemije. Ako se na javnom servisu obznani kao u slučaju nebrojanih mitinga vladajuće bratije da je virus negde tamo, među opozicijom, ne i među naprednim sledbenicima navrhvođe, onda što takav aber ne bi bio plasiran i za sajam knjiga pa neka se Đilas, Marinika i Šolak puše kao sejači virusa.

Ipak, moguća je i u ovom trenutku pretpostavljena rešenost osnivača ove sajamske manifestacije čiji je predmet roba koja se zove knjiga, da sajamska manifestacija bude realizovana po svaku cenu što ima i svoj rezon, bilo da je ekonomski ili propagandistički. Možda politički? Ali, gledano sa strane, zanemarivši na trenutak dva bitna aspekta, epidemiološki i etički, kulturološki je u odnosu na ovu manifestaciji ma koliko se mnogi upinjali da ospore upitnost, bio i ostao problematičan, imajući u vidu proišlogodišnja događanja, aktivnosti velikih izlagača nakon konačne odluke da se sajam knjiga ne realizuje (masovni popusti, ulične sajamske/vašarske (ras)prodaje), kao i igre oko uslova realizacije ovogodišnjeg sajma, neumitno se nameće pitanje treba li nam uopšte ovakav sajam knjiga koji pratimo već nekoliko godina? Ili, kakav nam je sajam knjiga potreban?

Možda su ipak ova pitanja suvišna?

Ako je suditi po reakcijama, ovakav kakav je, odgovara svima jer, dominantni izdavači i njihova udruženja dobivši svoje glasove u organizacionom odboru podmirivaće svoje interese ovaj put bez mnogo galame, ekonomske interese dakako; udruženja pisaca pošto se nisu izjašnjavala a to ni sada ne čine mada njih niko nije ništa ni pitao (a i zašto bi, bar kada su takva kakva su a nisu nikakva) sve će biti da se može pretpostaviti da im ovakav sajam odgovara ma šta to značilo; književnici pojedinačno se ne oglašavaju, čast retkim i usamljenim pojedincima; kolko se može videti ni intelektualna javnost se nešto nije pretrgla da iskaže svoj stav, čak ni akademska; crkve i verske zajednice dokle god budu mogle da prodaju brojanice, manastirska vina i rakije, molitvenike i crkvene kalendare za prestojeću godinu, što bi se uopšte javljali da bilo šta priopšte svojoj pastvi a i čitalačka pastva se nešto se ne buni sve dok po povlašćenim cenama može da kupuje knjige svojih miljenika, Ace Lukasa, Alimpićke…(knjige Nore Roberts i ostalih imena hiperprodukcije ljubića ionako kupuju na pijaci uz krompir i crni luk) a ako pride zaštićeni beli medved – haški vojvoda bude delio upakovan govor mržnje u svoje knjige, širio svoju mizoginiju ili rasnu, versku i naročito njegovom srcu priraslu nacionalnu mržnju sa svog već tradicionalnog štanda u hali 1, kao što je onomad to činio u beogradskoj ulici Kneza Mihajla, ćar će im biti potpun (nije uputno vraćati se sa sajma knjiga bez knjige u PVC kesi).

Ima tome više od godinu i po dana, Udruženje nezavisnih pisaca je otvorenim pismom pozvalo reprezentativna udruženja izdavača, knjižara i pisaca da se odrede i podrže zahtev organizacionom odboru da se ratnom zločincu i čoveku koji svojim nastupima širi govor mržnje i podstuče nacionalnu netrpeljivost uskrati gostoprimstvo na Međuarodnom beogradskom sajmu knjiga . Odgovora nije bilo. Zašto? Možda ćemo jednom saznati? To jednom, možda je upravo ovaj trenutak, bar kada su u pitanju Udruženje izdavača i knjižara, Udruženja profesionalnih izdavača i Udruženja izdavača udžbenika, koji sada imaju priliku da utiču na kjarakter a bogami i ugled ove nekada kulturne i u svetu respektovane manifestacije.

Doduše, ako je suditi prema obaveštenju pristiglom onomad od Beogradskog sajma o raspodeli prostora, sve će biti da će se pravosnažnom presudom osuđeni ratni zločinac, Vojislav Šešelj kao i predhodnih godina (po povratku sa haške robije) šepuriti u hali 1 Beogradskog sajma promovisati svoju politiku duhovnog oca navrhvođe i njegove parapolitičke organizacije pred očima domaće i svetske javnosti, one političke i sve manje kulturne jer kultura, sve će biti ne stanuje više na ovim prostorima, bar ne kada je knjiga u pitanju, naravno, ukoliko reprezentativni izdavači i knjižari, pa i pisci ne dele mišljenje Šešeljevih učenika i sledbenika da je on, Šešelje prava mera i reprezent srpske pisane reči. A pošto ne reaguju, biće da se slažu.

POSLEDNJE OBJAVLJENO

Ostavite komentar