Legenda kaže da su se nekada davno, na severnom delu stadiona Crvene Zvezde, tukla dva brata rođena protiv stotinu, a možda i hiljadu navijača iz istog tabora.
“Bilo je neverovatno kako su se oni držali. Masa je na njih nagrnula, on sa društvom i bratom, ne da su se držali nego su im čak posle i ti navijači sa kojima su se tukli prišli i rekli ovo nikada nismo doživeli, svaka čast! “, govorio je o tome mnogo godina kasnije, još uvek ushićeno, svedok događaja, tada mlađani radikal Vladimir Đukanović Đuka.
“Prišao sam mu i pokazao člansku kartu stranke. Njemu je bilo drago. Nije znao ko mu prilazi, kasnije sam mu ispričao tu priču”, pričao je Đukanović Đuka o svom prvom susretu sa Aleksandrom Vučićem.
Po tom događaju je Đorđe Balašević komponovao pesmu “I ja sam video Tita maršala”, Atomsko sklonište bilo inspirisano za pesmu “Dva brata rođena” (“Pakleni vozači”), a britanski režiser i scenarista Brajan Helgeland snimio “Legend”, film o usponu i padu londonskih gangstera braće Krej. Đuka je svojom pričom zauzeo svoje mesto u književnosti za decu pored braće Grim.
Dvadesetak godina posle događaja, dvojica braće zasluženo postadoše najmoćniji ljudi u Srbiji, i tokom svoje karijere i napretka nikad nisu zaboravljali na mladića koji im je prišao na stadionu kao kad ustreptala srednjovečna usedelica priđe Zdravku Čoliću za autogram. Gde god oni – tu i Đuka.
Najpre je Đuka ratovao na radio Fokusu protiv “žutih” a potom se lizao se “žutaćima” Vesićem, Šapićem, Trivankom, Malim i ostalim velikim ili malim šljamom koji su viziju Zorana Đinđića zamenili šuštećom vizijom Vučić Aleksandra.
Plakao za Šešeljem kad je odlazio u Hag, pljuvao Šešelja kad je Vučić od Šešelja pobegao, pa opet danas Šešelja grli i celiva.
Naricao za gladnim Tomom na stiroporu, pa gazio po istim tom mučeniku bajčetinsko-dedinjskom kad ga se Vučić odrekao.
Odlazio iz stranke – pa se vraćao, odlazio u političku penziju al’ se nije skidao sa režimskih medija – pa se vraćao…
I dok se tako, neki bi rekli neuračunjljivo ponašao, naš Đuka je uspeo da postane predsednik Skupštine Državne lutrije i da je malo kreči u noćnim časovima.
Čak se sam hvalio koliko je doprineo da se kocka raširi po Srbiji.
“Ističe da je u sektoru igara na sreću radio od 2007. godine, ‘bio sam pravnik sportskih kladionica ‘Mocart’ i ‘Meridian’, bavim se razvojem internet igara na sreću”, pisao je Istinomer.
To što se u drugim zemljama pretežno mafija bavi kockom, nekog bi navelo da pomisli da i Đuka ima s mafijom nekakve veze. Ne! Naprotiv. Naš Đuka je nepokolebljivi borac protiv kriminala i mafije, inače ne bi iz Lutrije potom sleteo u skupštinu i postao predsednik skupštinskog Odbora za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu i član Odbora za kontrolu službi bezbednosti Skupštine Srbije.
Ne bi Đuka do skoro bio član Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca da ima ikakve veze sa mafijašima.
Pa Đuka je taj koji isključivo zbog svoje stručnosti i morala vedri i oblači srpskim pravosuđem. Zato pred Đukom drhte i sudije i tužioci. On može i da postavi, on može i da smeni, on može da optuži, on može da presudi. On može kao advokat i da odbrani.
Zar bi neko dopustio takvu moć nekom a da taj neko nije moralan, častan, ugledan, poštovan, od reči, obraza, od zakona i principa. A takav je samo naš Đuka. U svece da ga metnemo.
Zar bi Đuka branio Koluviju i Jovanjicu da imalo sumnja da se tamo nije gajila šargarepa, ili Dijanu Hrkalović, ili Sašu Mirkovića, ili samog predsednika Vučića. Mislite da bi Đuka pristao da zastupa nekog ko nije nevin, ko nije pošten?
Mislite da bi Đuka bez razloga rikao sa Pinka i Hepija i Kopernikusa da ga ne pogađa bol i nepravda koja se činila i čini gore navedenim čestitim ljudima.
Mislite da bi Đuka bez razloga sa istih televizija napadao, optuživao, pretio i presuđivao svakom ko to zasluži? Naravno da ne bi, sve Đuka radi s razlogom.
Zlobnici bi rekli da Đuka tako pravi hajku, pokušava da reketira, da upozorava one koji baš nisu poslušni familiji da se urazume, da preti, da prenosi upozorenja “odozgo”… Svašta izmišljaju zlobnici.
A Đuka to radi samo zbog pravde i istine i ljubavi prema Srbiji.
Da je pameti u ovom narodu, Srbi bi se manuli Đilasa i Šolaka, ukinulo bi se pravosuđe posle izbora, a Đuka bi zvanično bio postavljen za vrhovnog kadiju da pošteno tuži, sudi i presuđuje. I mirna Bačka, i Jovanjica sva zelena, i svi veseli, srećni i nasmejani.
A za žene 25 po dupetu ako četvrtkom prijavljuju muževe, o Đuko čestiti edendijo. Aferim.
Прикажи ову објаву у апликацији Instagram
