Oprosti nam Katrin

Oprosti nam Katrin
Ilustracija

Oprosti nam Katrin

Umro je Đorđe Balašević, skoro će mesec dana. Slegle su se emocije, utihnule su In Memoriam emisije, nema više odavanja pošte po trgovima Ex Yu gradova.

Otišao je tiho, kao što je tiho i živeo, samo je pevao glasno i povremeno je glasno istupao protiv onih koje je smatrao kancerom ovog društva.

Možda nisu baš sve boje u slici njegovog života bile jasno poslagane, možda je taj mozaik tu i tamo imao poneki nejasan detalj, napokon, ničiji život nije savršeno  precizan slikar, a dobar broj je i onih koji prave tek obične žvrljotine. Fanovi su plakali, palili sveće, radio stanice su danima puštale njegove pesme, čak su i neki tv programi, gle čuda, posle skoro tri decenije, emitovali neke stare intervjue i koncerte.

Čovek ovde ne sme baš uvek da kaže šta misli, to bi moglo da ga dovede u ozbiljnu nepriliku, Balašević je bio jedan od tih.

Osim tog prokletstva, nosio je na sebi i prokletstvo deteta iz mešovitog braka, kako je on to rekao, bio je “bireligiozan”, a ni to nije popularno na ovim prostorima il si naš, il si njiov, nema sredine, a on je, eto, odabrao da bude svačiji, a ni to ovde ne biva.

Predsednica Vlade je dala pristojnu izjavu, grad Novi Sad je dan sahrane proglasio Danom žalosti, gradonačelnik Novog Sada je izrazio saučešće porodici i poštovanje preminulom umetniku, čak je i sam novi patrijarh dao izjavu, konstatujući koliko je poznati kantautor ostavio nasleđa iza sebe, zaduživši  tako mnoge generacije.

I sve bi proteklo u jednoj, tužnom događaju, prikladnoj atmosferi, da se jedan naš, manje poznati, samozvani somelijer, nije osetio pozvanim da baš to veče, kad je organizovan poslednji oproštaj od dobroćudnog Panonskog Mornara, oglasi i da nam do znanja da je eto i on tek običan čovek koji s vremena na vreme uživa. Mada smo već imali izvesna pređašnja saznanja o kojim prilikama se to dešava, ali da sad ne širimo.

Par nedelja nakon toga, isti taj, manje poznati samozvani somelijer, ničim izazvan, izvređao je jedno od najpoznatijih evropskih vina, iz kraja poznatog po vinima i iskusnim vinarima, a jedva da se na stanici, u najvećem gradu tog kraja, ugasio onaj fenjerčić zapaljen za dušu pokojnog Balaševića.

Neki i mrtvi mire, a neki celog života zavađaju.

Na kraju, nije preostalo ništa drugo, nego da se izvini, srećom u prozi. Mada,ne bi nas čudilo da je zapevao  “Oprosti mi Katrin, možda nisam bio fin…” , jer on sve može, sve zna i za sve ga je Bog dao, ali bi verovatno na kraju morao, “onako iz fazona”, da konstatuje, da i nije bila baš neka lepotica… al dobro sad.

M. E. P.

POSLEDNJE OBJAVLJENO
Ostavite komentar

Komentari

Nema komentara. Ostavite vaš komentar.

Ostavite komentar