“O majko, majko, svet je pakostan, Život je, majko, vrlo žalostan” – Na današnji dan rođen je Đura Jakšić

Wikipedia

Izvor:

Politički.rs

Na današnji dan, 8. avgusta 1832. godine, u Srpskoj Crnji je rođen srpski pisac i slikar Đura Jakšić.

Jakšić je bio najizrazitiji predstavnik romantizma u srpskoj književnosti i jedan od najdarovitijih srpskih slikara 19. veka. Pisao je lirsku, rodoljubivu, satiričnu, socijalnu i epsku poeziju.

Slikarstvo je učio u Segedinu, Temišvaru, Pešti, Bečkereku (sada Zrenjanin), Beču i Minhenu. Potom je bio učitelj i predavao je crtanje u Kragujevcu, Požarevcu i Jagodini.

Po prirodi je bio nemirna i buntovna ličnost, pa je često napuštao službe ali je i otpuštan.

Pisao je s romantičarskim patosom pesme o slobodi i stihovane lirske ispovesti. Njegove pesme “Na Liparu”, “Ponoć”, “Mila”, “Padajte braćo”, “Otadžbina”, “Ja sam stena” i “Noć u Gornjaku” spadaju u vrh srpske romantičarske poezije.

Napisao je drame u stihovima “Seoba Srbalja”, “Jelisaveta, kneginja crnogorska” i “Stanoje Glavaš”, kao i oko 40 pripovedaka.

POSLEDNJE OBJAVLJENO

- Građani Rusije biraju poslanike Dume za narednih pet godina
  17/09/2021SVETIzvor: Sputnjik Širom Rusije danas počinju izbori za poslanike Dume za narednih pet godina, predstavnike 39 regionalnih i lokalnih parlamenata, kao i lidere devet regiona. Izbori se održavaju u atmosferi u kojoj Zapad već nagoveštava da neće priznati njihov legitimitet, a ruske vlasti upozoravaju na mešanja spolja i to pre svega iz Amerike. Prvi birači već iskoristili svoje pravo Prvi su na birališta, zbog vremenskih zona, izašli stanovnici Kamčatke, juče u 22 sata. Glasanje traje do 19. septembra, a glasačka mesta biće otvorena od 8-20 sati. Sastav donjeg doma ruskog parlamenta bira se mešovitim principom – 225 poslanika bira se sa stranačkih lista, još 225 iz jednomandatnih izbornih jedinica u jednom krugu. U još uvek aktuelnom sazivu skupštine većinu mandata ima „Jedinstvena Rusija“, a na predlog predsednika Rusije Vladimira Putina, nosioci liste na ovim izborima su ministar odbrane Sergej Šojgu, šef diplomatije Sergej Lavrov, ali i neki ljudi izvan politike – glavni lekar bolnice u Komunarki Denis Procenko, ombudsmanka za prava dece Ana Kuznjecova i kopredsedavajuća štaba „Sveruskog narodnog fronta“ Elena Šmeljeva. Kako je saopšteno iz Kremlja, ovi kandidati će sami odlučiti da li će posle izbora ostati na svojim trenutnim funkcijama ili će preći u Dumu. Centralna izborna komisija je potvrdila je kandidature još 13 stranaka – Komunističke partije, LDPR, „Jabloko“, „Zelena alternativa“, Partija penzionera i druge. Prema podacima CIK, pravo glasa ima više od 108 miliona ljudi, a kako je saopštilo Ministarstvo spoljnih poslova njima treba pridodati još dva miliona Rusa koji borave ili žive u inostranstvu. Širom zemlje biće otvoreno skoro 96.000 biračkih mesta. Građani u inostranstvu će moći svoje biračko pravo da ostvare u 144 zemlje, a što se tiče Ukrajine glasanje će biti organizovano u Kijevu, Odesi, Lavovu i Harkovu. Ministar spoljnih poslova pozvao je ruske građane u inostranstvu da izađu na izbore, istakavši da je svaki glas važan. Elektronsko glasanje biće moguće u sedam regiona – Moskvi, Sevastoplju, Kurskoj, Murmanskoj, Njižegorodskoj, Jaroslavskoj i Rostovskoj oblasti. Isto važi i za Ruse na teritoriji DNR i LNR. Prema najavama, premijer Mihail Mišustin, njegovi zamenici i više ministara glasaće elektronskim putem, a nije isključeno da će i predsednik Vladimir Putin takođe glasati elektronskim putem s obzirom da se nalazi u samoizolaciji zbog virusa korona. Imajući u vidu pandemiju virusa korona i tokom izbora biće na snazi epidemiološke mere: na ulazu na biralište građanima će meriti temperaturu, članovi komisija će biti zaštićeni zaštitnim staklom, a listiće će birači preuzimati beskontaktno. Kako stoje stvari s posmatračima Prvi put od 90-tih godina OEBS, odnosno ODIHR, neće slati svoje posmatrače na izbore, navodeći kao razlog za takvu odluku to što je Rusija ograničila njihov broj iz epidemioloških razloga. S tim u vezi, iz Rusije su poručili da im nije potrebno odobrenje Zapada niti će živeti po tuđim pravilima. Ipak, pored domaćih biće i međunarodnih posmatrača i to iz 55 država i 10 međunarodnih organizacija – ukupno njih 250, uključujući posmatrače iz Srbije. Putinova poruka Koliko su značajni ovi izbori potvrđuje i poruka predsednika Putina da se, bez sumnje, radi o najvažnijem događaju u životu društva i zemlje. Potreban nam je snažan parlament, ističe Putin i dodaje da su svi zainteresovani da u „Dumu uđu odgovorni, aktivni, autoritativni ljudi koji su u stanju da održe reč, ispune naloge i obećanja, opravdaju nade i poverenje građana Rusije“. „Savremeni svet je složen. Vidimo kako se brzo, ponekad nepredvidivo, menja. To bez sumnje stvara nove izazove, ali i otvara nove mogućnosti“, ukazao je ruski predsednik. Mešanje u izbore spolja Jedan od izazova sa kojim se Rusija trenutno suočava jeste i mešanje u izbore spolja, pre svega iz Amerike. Iz tih razloga prošle nedelje američki ambasador Džon Salivan je bio pozvan u rusko Ministarstvo spoljnih poslova na razgovor i tada mu je skrenuta pažnja da Rusija ima neoborive dokaze o mešanju i da je tako nešto nedopustivo. I dok su američka ambasada i Stejt department ostali pri tvrdnji da su bilateralni odnosi bili glavna tema razgovora, portparolka Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova je potom objasnila o čemu se radi. Pozivanje američkog ambasadora u Ministarstvo povezano je s tim što Vašington podržava projekat „Pametno glasanje“ iza kojeg stoji „Fond za borbu protiv korupcije“ (zabranjen u Rusiji kao ekstremistička organizacija), strani agent, a sve kompanije koje su učestvovale na tom projektu su na ovaj ili onaj način povezane sa Pentagonom, rekla je nedavno ona. S tim u vezi oglasio se i Lavrov, koji je rekao da Moskva očekuje odgovor Amerike zašto se meša u unutrašnje stvari Rusije. „Podatke smo mu (ambasadoru) predali, prilično ozbiljne. I to je to. Čekamo odgovor naših američkih kolega na pitanje zašto se to događa“, rekao je ministar. U međuvremenu, Evropski parlament je usvoji izveštaj u kojem se Brisel poziva da pooštri politiku prema Rusiji i, između ostalog, da ne prizna rezultate izbora ukoliko bude kršenja procedura. Iz Kremlja su poručili da jedan takav izveštaj, u kojem nema planova za uspostavljanje dijaloga s Moskvom kako bi se tim putem razmatrali nagomilani problemi, može da izazove samo žaljenje, dok je šef Odbora Dume za međunarodna pitanja Leonid Slucki ocenio da se radi o potpunom političkom i pravnom nonsensu: sud nije još ni doneo odluku a krivac je praktično kažnjen. Pročitajte jošPutin: Nećemo dozvoliti strano mešanje u izboreSlike koje su obišle svet: Putin u dubokoj žalosti nad odrom svog saradnika (FOTO/VIDEO)Pahor i Putin uvode Dan slovenačko-ruskog prijateljstvaPutin: Rusija treba da ostane velika nuklearna sila i osvajač svemira Like this:Like Loading......

Pročitajte još

Tags: ĐURA JAKŠIĆ NA DANAŠNJI DAN PESNIK ROĐENJE SLIKAR

Ostavite komentar Cancel reply

PROZORI DUŠE

Rajko Dvizac: Oni se ne stide, to je neki novi soj ljudi bez stida i srama

13/09/2021 politicki.rs

Mali mučenici iz leskovačkih fabrika (1914)

08/09/2021 politicki.rs

KULTURA

OMAŽ VUISIĆU: Povodom 95 godina od rođenja

08/09/2021 politicki.rs

%d bloggers like this: