MOŽDA IMA NADE ZA NAS: Nenadu Stojanoviću iz Male Drenove je san da ostane na selu i da se bavi vinogradarstvom
Srpsko društvo je dotaklo najnižu lestvicu u svojoj istoriji i postalo je stado ovaca koje raznorazni čobani teraju ka čoporu vukova. Predaka, sela i opanka smo se odrekli, štikle ne umemo da nosimo, po asfaltu ne umemo da gazimo, iz stanova uređenim po feng shuiu bacamo đubre kroz prozor. Mafijaške pevaljke, rijaliti kurve, narko dilerii, lažni doktoranti, feminizirani lažni pederi, stranački ljigavi i krvožedno pohlepni poltrončići su postali uzor srpskoj omladini i za to je ta omladina najmanje kriva. Isključivi i jedini krivci su roditelji koji su zbog svog kukavičluka dozvolili da im deca postanu šljam i masa bez ikakvog dostojanstva.
Ko nije hteo da se uklopi u silikonsko-heroinsko krdo drolja i obrijanih neandertalskih glavudža, pobegao je ili je na putu da pobegne iz Srbije, s namerom da se nikad ne vrati, i njima se nema šta zameriti. Retki su oni mladi koji koji su ostali i koji svojim talentom, obrazovanjem, marljivišću, radom i ljubavlju prema onom čime se bave, pokušavaju da opstanu i postanu kvalitetni, odgovorni i pravi ljudi i sačuvaju klicu naših predaka, kako se ne bi seme, iz koje možda nekad nikne bolja Srbija, potpuno i zavek zatrlo.
Jedan od njih je i Nenad Stojanović iz Male Drenove. Razgovor s njim je vodio naš novinar Stefan Unić.
Srbija je oduvek bila zemlja vina. Poslednjih godina to potvrđuje veliki broj mladih ljudi koji su odlučili da se bave ovim poslom, među kojima je i Nenad Stojanović.
TRSTENIK – Nenad Stojanović iz Male Drenove nadomak Trstenika je najmlađi vinogradar koji je podigao nekoliko novih zasada u svom vinogradu. On ima samo 21 godinu i vrlo je rešen da se ozbiljno posveti vinogradarstvu.
Nenad je treća generacija svoje porodice koja uzgaja vinovu lozu, što je ujedno i tradicija ovog kraja Srbije, pa nas nečudi što je Nenad pošao baš tim stopama.
-Ja vinograd radim iz duše. Bavim se ovim poslom jer ga rade i moj otac i deda. Za vinograd su zaista potrebni velika ljubav i volja, ali mora i da se isplati na kraju. Levački vinogradi su poznati po velikim površinama pod vinogradima, i moja porodica je oduvek imala nešto parcele pod lozom, uglavnom za svoje potrebe. Ono čega se sećam i što mi je posebno drago jeste da me je deda Bora svakodnevno vodio po ovim našim brežuljcima pod vinogradima, obilazili smo ih po čitav dan – priča nam naš mladi vinogradar i domaćin Nenad.
Mladi vinogradar za primer
Nenad danas pod lozom ima nekih pedesetak ari i svojski se trudi da mu vinogradi budu lepo urađeni, kako naš mladi domaćin kaže „pod konac“. Od sortimenta tu je samo stara sorta prokupca, koju je uspeo da sačuva.
-Ova 2020. godina je bila dobra, a rod je bio izuzetan. Kod nas vinogradi nisu u nekoj ekspanziji i ima jako puno napuštenih vinograda. Dogodine ću rezidbom da rešim kako bi čokot bio što bolji i doneo optimalnu količinu. Mogu reći da smo ove godine imali grožđe vrhunskog kvaliteta i jako smo zadovoljni. Takođe planiram da zasadim još nekoliko sorti grožđa, pa ću to učiniti ove godine – kaže nam Nenad.
Danas Nenad završava Visoku tehničku mašinsku školu strukovnih studija u Trsteniku, student je treće godine, ali istovremeno brine i o porodičnom vinogradu.
Nenad je zaista vredan momak, koji je rešen da nastavi porodičnu tradiciju Stojanovića, i tradiciju ovog kraja. On voli selo, voli vinogradarstvo i u razgovoru je rekao da će dati svoj maksimum kako bi ostvario svoj san, a to je podizanje porodične vinarije u Maloj Drenovi kako bi svoj trud pretočio u flaše na kojima će sa velikim ponosom da stavi pečat svoje porodice Stojanović.
Nekada se smatralo da kuća u Maloj Drenovi koja nema vinograd, nije na glasu, umesto vina pio se kominjak koji je mešavina vina, vode i šećera. Vinogradarstvo u ovom kraju nikada nije utihnulo. Smatralo se, napominje on da onaj ko nije imao vinograd nije mogao sebe da smatra uglednim Drenovčaninom.
Zemlja je posebna i podneblje kakvo odgovara vinogradima.
-Pričali su mi da se kominjak pio svakog dana, ali se vino čuvalo samo za slave. Vinogradi su zaštitni znak levačkog kraja. Vinski turizam bi ovde bio odličan. Naša zemlja je posebna i idealna za sortu prokupac i sorte koje planiram da zasadim, a jak parametar za vrhunska vina u toj branši je podneblje sa nekih 180 – 210 sunčevih dana, kakav je Levački kraj. Ja poseban akcenat stavljam na zdravu proizvodnju, što znači da nema prskanja vinograda. Narvno, svaka sorta zahteva različito prskanje i obrezivanje.Tajnama vinogradarstva me je najviše naučio moj deda Borislav. Želeo bih da ostvarim svoj san, a to je da ostanem na selu i bavim se vinogradastvom – završava Nenad.
Politicki.rs (M.M.)/ Stefan Unić
