Prisilno buđenje može povećati rizik od ovih bolesti

Nova studija s Univerziteta Virdžinija otkriva da zvuk jutarnjeg alarma ne samo da može uticati na raspoloženje, već i povećati rizik od ozbiljnih kardiovaskularnih problema.

Ispitivanjem 32 učesnika, student doktorskih studija medicinskih sestara, Leonsi Kim, otkrio je da prinudno buđenje uzrokuje značajan skok krvnog pritiska, povećavajući rizik od srčanog i moždanog udara.

Image by Tumisu from Pixabay

Niko ne voli zvuk svog jutarnjeg budilnika. Ali ispostavilo se da, osim što može uticati na raspoloženje, može i ozbiljno ugroziti vaše zdravlje.

Naime, čin prinudnog buđenja podiže krvni pritisak, otkrila je nova studija sa Univerziteta Virdžinija. A ovo bi moglo povećati rizik od teških kardiovaskularnih problema kao što su srčani udar i moždani udar.

Student doktorskih studija medicinskih sestara na Univerzitetu Virdžinije, Leonsi Kim, proučavao je 32 učesnika kako bi otkrio kako iznenadno buđenje utiče na krvni pritisak. Proučavani su dva dana i nosili su pametne satove kako bi Kim mogao da im izmeri krvni pritisak.

Tokom prve noći dobili su instrukcije da se probude prirodno bez alarma. Druge noći im je rečeno da uključe alarm nakon što su spavali oko 5 sati.

Otkrio je da su oni koje je probudio alarm imali 74 posto veći krvni pritisak od onih koji su se probudili bez alarma. Ovo sugeriše da prisilno buđenje, posebno kada prethodno nije bilo mnogo spavanja, izaziva skok krvnog pritiska.

“Iako je to mala razlika od 2,38 mmHg, bio sam iznenađen nalazom studije koji je pokazao da je jutarnji skok krvnog pritiska usled buđenja alarmom bio znatno veći nego kada se probudimo prirodno”, rekao je Kim za Neewsveek.

“Naše nalaze treba potvrditi i ponoviti u većim populacijama.”

Jedan učesnik studije, Danijel Li, koji je student mašinstva, opisan je kao spavač “iznad proseka”. Međutim, on je efekte prisilnog buđenja, nakon samo pet sati, opisao kao “neprijatne”.

Li obično postavlja alarm kako bi bio siguran stiže na časove na vreme, navodi se u saopštenju za javnost o studiji. Međutim, nalazi ovog istraživanja naterali su ga da preispita način na koji se ujutro budi.

“Neću da postavljam alarm i pokušaću da se probudim prirodno kada budem imao više vremena, na primer vikendom”, rekao je.

Povećanje krvnog pritiska dovodi do većeg rizika od srčanog i moždanog udara. To je zato što visok krvni pritisak može oštetiti arterije i učiniti ih manje fleksibilnim, ograničavajući kiseonik i protok krvi u srce.

Naučnici već znaju da stres može biti faktor visokog krvnog pritiska, ali ova studija ga dublje razmatra u kontekstu sna.

Raniji dokazi su pokazali da oni koji ne spavaju dovoljno noću (manje od sedam sati) imaju tendenciju da imaju viši krvni pritisak, a samim tim i veći rizik od kardiovaskularnih bolesti, navodi se u saopštenju za javnost.

Kim je u svojoj studiji primetio da bi odrasli koji su već patili od kardiovaskularnih bolesti mogli da dožive više negativnih neželjenih efekata od jutrošnjeg skoka krvnog pritiska.

Sledeći korak u ovom istraživanju je analiza većeg uzorka učesnika kako bi se bolje razumelo kako prinudno buđenje može uticati na telo.

Iako ovo istraživanje snažno ukazuje na vezu između krvnog pritiska i buđenja, u saopštenju se navodi da je studija bila samo pilot i da je potrebno detaljnije testirati.

0 0 glasovi
Glasanje za članke

Ostavite komentar

0 Komentari
Ugrađene povratne informacije
Pogledaj sve komentare