Zlato Karađorđevića stvarno postoji, zna se i gde se nalazi

Zlato Karađorđevića stvarno postoji, zna se i gde se nalazi
Wikipedia

Zlato Karađorđevića stvarno postoji, zna se i gde se nalazi

Blago koje je izneto iz Jugoslavije neposredno na početku Drugog svetskog rata i dalje postoji i, po svemu sudeći, nalazi se u američkoj centralnoj banci Federalnih rezervi (FED) u Njujorku, otkriva Nedeljnik u novom broju, na osnovu više dokumenata pronađenih u američkom senatu.

Dilema da li je zlato lično vlasništvo dinastije Karađorđević ili je reč o državnom blagu i dalje ostaje, iako je zahvaljujući tajnoj potrazi Karađorđevića za tim blagom i otkriveno da imovina i dalje postoji u SAD, piše Nedeljnik.

Da blago i danas postoji u američkim Federalnim rezervama, Nedeljnik je otkrio zahvaljujući podacima o stranom lobiranju u SAD koji se, po američkim zakonima, objavljuju na sajtu Senata.

Iz jednog od dokumenata za lobiranje, ispostavlja se da je “Aleksandar Karađorđević kao zakoniti naslednik podneo zahtev američkim vlastima za privatnu imovinu koja je pripadala njegovom pretku, a koja je poverena američkoj banci Federalnih rezervi Njujorka na čuvanje tokom Drugog svetskog rata”.

Koliko imovina tačno iznosi nije u ovom trenutku poznato, ali na osnovu više danas dostupnih izvora može se, konačno, razrešiti nepoznanica o tome koliko je blaga odneto u SAD na početku Drugog svetskog rata. Reč je o 41.667 kilograma zlata koje je tada vredelo 46 miliona dolara, piše Nedeljnik.

S obzirom na to da je unca zlata te godine vredela 33,85 dolara, a da je ovog ponedeljka na svetskim berzama vredela 1.839,30 dolara, onda današnja vrednost tada zaplenjenog zlata iznosi tačno 2,7 milijardi američkih dolara. Dobar deo tog zlata je vraćen u Jugoslaviju, ali je deo, saznaje Nedeljnik, i ostao u SAD.

Koliko tačno od tih 2,7 milijardi dolara u zlatu potražuje danas prestolonaslednik Aleksandar Karađorđević možda će se saznati ako američke vlasti odluče da obelodane svoju odluku o ovom zahtevu srpskog prestolonaslednika.

Zanimljivo je da prestolonaslednik Aleksandar Karađorđević i kraljevska porodica iz Srbije ne plaćaju aktuelno lobiranje u SAD, već troškove za njihove interese plaća izvesni Džon Džej Kafaro, slikoviti multimilioner iz Ohaja koji je do bogatstva došao zahvaljujući nasledstvu od oca koji je razvijajući tržne centre ostavio bogatstvo od 800 miliona dolara, piše Nedeljnik.

Prema pisanju Nedeljnika, zanimljiva je i osoba kojoj se plaća lobiranje i koja aktivno pokušava da omogući odmrzavanje imovine. Reč je o Alfonsu Damatu, bivšem američkom senatoru iz devedesetih, jednom od prvih albanskih lobista koji je zajedno sa Bobom Dolom 1990. posetio Prištinu, posle čega se otvoreno zalagao za kosovsku nezavisnost.

Čak i kada bi američki lobisti uspeli da ubede američke vlasti da zlato koje postoji u Federalnim rezervama treba da se oslobodi, pitanje je da li bi Karađorđevići uistinu mogli da dokažu da je to zlato vlasništvo njihovih rudnika, a ne Kraljevine Jugoslavije, navodi Nedeljnik.

NBJ je na samom početku Drugog svetskog rata (1939) iz centrale u Beogradu prenela u unutrašnjost zemlje sve monetarno zlato (u centrali je ostalo samo 2,30 kg zlata): u užičku filijalu (suterenski trezor) 9.611,30 kg a u sarajevskoj filijali ostalo je 1.089,80 kg. Ovu tonu zlata uzele su ustaše.

Najveći deo jugoslovenskih zlatnih rezervi sa početka rata bio je u Americi, a tamo je i ostao, piše Nedeljnik.

Nova S/ Foto. Wikipedia

POSLEDNJE OBJAVLJENO

Komentari

Nema komentara. Ostavite vaš komentar.

Ostavite komentar