Alternativa za Nemačku (AfD) napravila je još jedan veliki izborni proboj na istoku zemlje, više nego udvostručila rezultat u Meklenburgu-Prednjoj Pomeraniji i postala najjača stranka u toj pokrajini. Ipak, uprkos osvojenih 38,2 odsto glasova, AfD bi mogao ponovo da završi u opoziciji, jer ostale stranke ne žele saradnju sa njim.
Prema preliminarnim zvaničnim rezultatima izbora održanih 20. septembra, AfD je osvojio 38,2 odsto, dok je SPD aktuelne premijerke Manuele Švezig završio drugi sa 35,5 odsto. Levica je dobila 6,5, a Zeleni 5,7 odsto. CDU kancelara Fridriha Merca doživeo je istorijski debakl – sa samo 4,9 odsto prvi put nije uspeo da uđe u parlament jedne nemačke savezne pokrajine.
Razmere uspona AfD najbolje pokazuje poređenje sa izborima 2021. godine. Tada je stranka osvojila 16,7 odsto glasova, što znači da je sada rezultat popravila za čak 21,5 procentnih poena.
Pobeda koja možda neće doneti vlast
Međutim, izborna pobeda ne znači automatski i ulazak u vladu.
SPD, Levica i Zeleni zajedno imaju dovoljno mandata za većinu, pa bi mogli da formiraju takozvanu crveno-crveno-zelenu koaliciju. Švezig je već jasno stavila do znanja da želi da ostane premijerka, dok su Zeleni pokazali spremnost za pregovore.
Tako bi AfD, iako je dobio najviše glasova, ostao van vlasti. To je posledica dugogodišnjeg nemačkog „protivpožarnog zida“, odnosno odbijanja drugih velikih stranaka da ulaze u koalicije sa AfD.
Kopredsednica stranke Alis Vajdel tvrdi da upravo takva izolacija sprečava AfD da rezultate sa birališta pretvori u političku vlast. AfD istovremeno pokušava da se predstavi kao nova velika „narodna stranka“ koja potiskuje demohrišćane.
AfD raste i tamo gde je slabiji
Da rast nije ograničen samo na jednu pokrajinu pokazali su i izbori u Berlinu. AfD je i tamo više nego udvostručio rezultat i stigao do oko 16 odsto, ali je ostao daleko od prvog mesta. Izbore u nemačkoj prestonici dobila je Levica, dok je CDU izgubio vlast.
Rezultati dolaze samo dve nedelje nakon velikog uspeha AfD u Saksoniji-Anhalt, gde je stranka osvojila gotovo 44 odsto glasova. I tamo se, međutim, pokazao isti problem – visok procenat glasova nije dovoljan ako nijedna druga relevantna stranka ne želi da bude koalicioni partner.
Zbog toga se pred AfD postavlja pitanje kako izborni rast pretvoriti u vlast.
Pritisak na Merca sve veći
Najveći gubitnik poslednjih izbora istovremeno je CDU kancelara Fridriha Merca. Rezultat od 4,9 odsto u Meklenburgu-Prednjoj Pomeraniji najgori je za demohrišćane u istoriji te pokrajine, a CDU je prvi put ostao van jednog pokrajinskog parlamenta.
Kopredsednik AfD Tino Hrupala posle izbora zatražio je Mercovu ostavku, dok je kancelar poručio da ne namerava da se povuče.
AfD tako nastavlja da širi biračku bazu i ruši sopstvene rekorde, posebno na istoku Nemačke. Ali poslednji izbori istovremeno pokazuju granicu tog uspeha: stranka može da bude prva po broju glasova, a da ipak ostane bez izvršne vlasti.
U Meklenburgu-Prednjoj Pomeraniji sada se upravo takav scenario nazire – AfD slavi najveći rezultat u istoriji pokrajine, dok njegovi politički protivnici pregovaraju o vladi bez njega.
