Zemlje EU u ponedeljak nisu uspele da postignu dogovor o produženju sankcija Rusiji, nakon što je u poslednjem trenutku propao deo sporazuma koji je predviđao skidanje sa sankcijske liste ruskih milijardera Ališera Usmanova i Mihaila Fridmana. Dogovor je blokirala Latvija.
Ambasadori zemalja članica EU trebalo bi da se ponovo sastanu u utorak rano ujutru kako bi pokušali da postignu dogovor. Francuska i Slovačka insistirale su na tome da Usmanov bude uklonjen sa sankcijske liste, navodeći, bez dodatnih objašnjenja, razloge povezane sa „nacionalnom bezbednošću“.
Fajnenšel tajms povezuje taj zahtev sa mogućom razmenom koja bi mogla da dovede do oslobađanja francuskih državljana zatočenih u Azerbejdžanu.
Luksemburg je potom zatražio da se isto učini i sa Fridmanom, koji tuži Evropsku uniju za 15 milijardi evra zbog zamrzavanja njegove imovine.
Zauzvrat, zemlje poput Poljske i baltičkih država pristale su na kompromis, ali pod uslovom da se sankcije produže na tri godine, umesto uobičajenih šest meseci.
Ukrajina je oštro reagovala na mogućnost ukidanja sankcija. Ministar spoljnih poslova Andrij Sibiha ocenio je da bi takav potez bio „neprihvatljiv“ i pogrešan signal Moskvi. Visoka predstavnica EU za spoljnu politiku i bezbednost Kaja Kalas pozvala je članice da zadrže sankcije i istakla potrebu za stabilnim i dugoročnim režimom sankcija.
Usmanov i Fridman nalaze se na listi sankcionisanih od 2022. godine, zbog navoda o njihovim vezama sa Kremljom.
Ko je Ališer Usmanov
Ališer Usmanov je 73-godišnji rusko-uzbekistanski milijarder koji je bogatstvo stekao u metalurgiji, rudarstvu, telekomunikacijama i ulaganjima u tehnološke kompanije. Njegovo poslovno carstvo obuhvatalo je kompaniju Metalloinvest, mobilnog operatera MegaFon, izdavačku kuću Komersant i udeo u tehnološkoj kompaniji Mail.ru Group, danas poznatoj kao VK.
Bio je i rani investitor u kompanije poput Fejsbuka i Alibabe. Procene njegovog bogatstva kreću se između 14 i 18 milijardi dolara. EU mu je sankcije uvela 28. februara 2022. godine. U zvaničnom obrazloženju Unija ga je opisala kao oligarha bliskog Kremlju i Vladimiru Putinu, navodeći da je delovao u ime ruskog predsednika u poslovnim pitanjima od političkog i strateškog značaja.
Usmanov je pokušao da poništi sankcije, ali je Opšti sud Evropske unije u februaru 2024. odbacio njegovu žalbu. Njegovo ime posebno se vezuje za ruski medijski i tehnološki sektor. Godine 2006. kupio je izdavačku kuću Komersant, jednu od najuglednijih ruskih medijskih grupacija. Nekoliko godina kasnije došlo je do smene glavnog urednika nakon kontroverze oko jednog političkog teksta, dok je list vremenom postao znatno bliži vlastima, piše „Večernji„.
Još značajnija bila je Usmanovljeva kontrola VKontaktea, najveće ruske društvene mreže. U januaru 2014. njen osnivač Pavel Durov prodao je svoj udeo Ivanu Tavrinu, tadašnjem čelniku MegaFona, kompanije pod Usmanovljevom kontrolom. Nakon te transakcije Usmanov i njegovi partneri kontrolisali su oko 52 odsto društvene mreže.
Durov je u aprilu iste godine smenjen sa mesta izvršnog direktora i napustio je Rusiju. Pre odlaska odbio je zahteve ruskih vlasti da ugasi zajednicu opozicionara Alekseja Navaljnog i preda podatke o administratorima ukrajinskih grupa povezanih sa protestima na Majdanu.
Durov je nakon odlaska tvrdio da je VKontakte dospeo pod potpunu kontrolu ljudi povezanih sa Kremljom. Usmanovljeve kompanije odbile su da komentarišu njegove navode. U septembru 2014. Mail.ru Group, koja je bila pod Usmanovljevom kontrolom, kupila je preostalih 48 odsto VK-a za 1,47 milijardi dolara i tako postala njegov stopostotni vlasnik.
U decembru 2021. Usmanovljeva holding kompanija USM prodala je većinski glasački udeo u VK-u osiguravajućoj kompaniji Sogaz. Jedan od ključnih vlasnika Sogaza bio je bankar Jurij Kovalčuk, dugogodišnji Putinov saveznik.
