Svaka nova presuda za ratne zločine na prostoru bivše Jugoslavije kao da otvara novu pukotinu u odnosima naroda na Balkanu, koji gotovo po pravilu pripadnike sopstvene zajednice vide kao heroje, a komšije kao zločince.
Stanovnici Kosova, lideri vlasti i opozicije, danima protestuju u Prištini zbog presude Specijalnog suda kosovskoj četvorci, koju odbacuju kao „nepravednu“.
„Žalosno je što političari u državama bivše Jugoslavije, napadaju međunarodnu pravdu i pojedinačne presude izrečene pripadnicima sopstvene etničke grupe kako bi učvrstili politički položaj“, kaže Bendžamin Vord, zamenik direktora Hjuman rajts voča (HRW) za Evropu i Centralnu Aziju.
Ovo je i način da dodatno ojačaju uverenje da su samo njihovi narodi žrtve, smatra Vord.
„Takvo postupanje šteti vladavini prava, produbljuje etničke podele i otežava proces pomirenja“, dodaje za BBC na srpskom.
„Ne u moje ime“ odgovor je demonstranata na prvostepenu sudsku odluku, donetu u ime naroda Kosova, da Hašima Tačija i još trojicu bivših pripadnika Oslobodilačke vojske Kosova (OVK) kazni sa ukupno 81 godinom zatvora zbog ratnih zločina počinjenih tokom 1998. i 1999.
„Iako govori o individualnoj odgovornosti, presuda se smatra nepravičnom jer može dovesti do narušavanja ugleda pravedne borbe koju je OVK vodila za slobodu i nezavisnost“, tvrdi Armend Bekaj, istraživač sa Odeljenja za mirovne i konfliktne studije Univerziteta u Upsali.
Tači je bio među osnivačima OVK-a, militantne gerilske grupe Albanaca koja se sukobljavala sa srpskim bezbednosnim snagama krajem 90-ih, zbog progona ove etničke manjine u tadašnjoj Jugoslaviji.
Sud je utvrdio da su Tači i ostali „odgovorni za ratne zločine protivpravnog pritvaranja 385 ljudi, okrutnog postupanja prema 49, mučenja 303 i ubistva 96 ljudi“.
„Sudije su u ovoj presudi izričito navele da se predmet odnosi na individualnu krivičnu odgovornost i da ni šire delovanje OVK, niti legitimnost njenih ciljeva nisu bili predmet suđenja“, kaže Vord.
Žrtve su bili kosovski Albanci koji su smatrani političkim protivnicima i saradnicima srpskih vlasti, kao i Srbi i Romi, navedeno je u obrazloženju.
Optužbe za zločine protiv čovečnosti su odbačene.
„Verujem da će Tači i ostali i dalje biti posmatrani kao simboli nezavisnosti i nacionalni heroji“, kaže Bekaj.
Pored Tačija, komandanta OVK, osuđeni su Jakup Krasnići, bivši portparol OVK i član Direkcije za politička pitanja, Kadri Veselji, načelnik obaveštajne službe OVK tokom sukoba, i Redžep Seljimi, koji je u periodu obuhvaćenom optužnicom bio načelnik Direkcije OVK za operacije.
„Ovo je jasna i zakasnela potvrda onoga što Srbija i srpski narod glasno govore već više od četvrt veka, da je takozvana OVK bila zločinačka i teroristička organizacija“, rekao je Ivica Dačić, ministar policije u tehničkoj vladi i aktuelni predsednik Socijalističke partije Srbije, koja je u vreme sukoba na Kosovu bila na vlasti u Beogradu.
Slobodanu Miloševiću, nekadašnjem predsedniku Jugoslavije i lideru SPS-a, suđeno je za ratne zločine na Kosovu pred Međunarodnim krivičnim sudom za bivšu Jugoslaviju u Hagu, ali je preminuo pre okončanja procesa.
Od visokih zvaničnika Beograda u Hagu su za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti na Kosovu pravosnažno osuđeni Nikola Šainović, potpredsednik Vlade Jugoslavije, Vlastimir Đorđević, bivši načelnik srpske policije, Dragoljub Ojdanić, nekadašnji načelnik generalštaba Vojske Jugoslavije (VJ) i Nebojša Pavković, komandant Treće armije.
Među osuđenicima su i Sreten Lukić, načelnik policije za Kosovo i Vladimir Lazarević, tadašnji komadant Prištinskog korupusa VJ.
Specijalni sud za Kosovo osnovan je uz podršku Evropske unije i Sjedinjenih Američkih Država, čiji predstavnici sada uglas traže poštovanje presude.
„Svako ko poznaje prirodu sukoba na Kosovu krajem devedesetih godina zna da su Slobodan Milošević i njegove snage bili uzrok sukoba i odgovorni za ogromnu većinu počinjenih zločina“, kaže Aidan Hehir sa Škole za društvene nauke Univerziteta u Vestminsteru.
„Srbija je trenutno važnija Zapadu od Kosova, pa će presude ovog suda, u kombinaciji sa politikom popuštanja prema Beogradu, verovatno imati značajne negativne posledice po međunarodni položaj Kosova“, dodaje.
Kosovski premijer Aljbin Kurti najavio je svojevrsnu diplomatsku ofanzivu Prištine kao odgovor na prvostepenu presudu.
„Potreban je dogovor o strategiji za što prikladniji i efikasniji odgovor na prvostepenu presudu, kako kroz pomoć timovima u žalbenim instancama, tako i na diplomatskom planu“, rekao je.
Opoziciona Demokratska partija Kosova (DPK), čiji je lider bio Tači, predala je u Skupštini predlog izmena zakona koji regulišu rad Specijalnog suda za Kosovo.
Pred Specijalnim sudom za Kosovo prethodno su osuđena još dvojica pripadnika OVK, Saljih Mustafa i Pjeter Šalja, zbog ratnih zločina.
Specijalni sud za Kosovo osnovan je da bi izveo pred pravdu odgovorne za ratne zločine i druga krivična dela koja su započeta ili izvršena na Kosovu između 1998. i 2000. godine.
Ovaj sud je specifičan po tome što mu je sedište u Hagu, među sudijama i tužiocima nema državljana Kosova, ali formalno deo kosovskog pravosudnog sistema.
Poput Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju, ova institucija je privremena i ima konkretan mandat – ugasiće se kada sudski postupci budu okončani.
„Mehanizmi tranzicione pravde i sudovi poput Specijalizovanih veća Kosova postoje upravo zato što je proces suočavanja sa prošlošću osetljiv i izazovan. Često je neophodna nezavisna institucija koja će ga voditi“, kaže Ela Metjus iz američke organizacije Centra za pravdu i odgovornost (CJA).
Kada je Specijalni sud za Kosovo formiran, EU i američka ambasada u Prištini saopštili su da je to „važan korak na putu Kosova ka evroatlantskim integracijama“.
„Suočavanjem sa prošlošću i osiguravanjem pravde za žrtve, Kosovo može postići pomirenje i izgraditi bolju budućnost“, stajalo je u saopštenju.
Ideja ostvarivanja tranzicione pravde putem pravosudnih institucija u suštini je mrtva, smatra 11 godina posle osnivanja, Aidan Hehir.
„S obzirom na izlive divljenja Mladiću u Srbiji i gotovo potpuno odbacivanje presuda Specijalizovanih veća na Kosovu, postoji dovoljno dokaza da sudski procesi i presude ne utiču na javno mnjenje“, dodaje.
Ratko Mladić, bivši komandant Vojske Republike Srpske, osuđen u Hagu za genocid i ratne zločine, sahranjen je uz određene državne i vojne počasti u Beogradu početkom septembra, a ceremoniji su prisustvovali i neki ministri Vlade Srbije, što je izazvalo osude mahom zapadnih i regionalnih zvaničnika.
Političari u regionu previše često odbijaju da prihvate međunarodne sudove „kao nepristrasne arbitre individualne krivične odgovornosti i umesto toga njihove presude osuđuju kao politički motivisane“, ukazuje Bendžamin Vord iz Hjuman Rajts Voča.
„Takav pristup produbljuje etničke podele i jača politizovane narative o položaju žrtve“, kaže.
Istovremeno, „otežava da pravosudni procesi doprinesu stvaranju zajedničkog razumevanja onoga što se dogodilo tokom oružanih sukoba u regionu“, zaključuje.
(BBC News, 09.22.2026)
