Predsednik parlamenta i lider Nove srpske demokratije Andrija Mandić izjavio je da je oslobadjajuća presuda Apelacionog suda Crne Gore u slučaju pokušaja terorizma pobeda pravne države, te da želi da „oni koji su ih proganjali“ budu bolji ljudi, i da veruje da to može da se desi, te da ne želi da im se „iko sveti“.
On je na konferenciji za medije u skupštini Crne Gore kazao da nakon 10 godina „konačno postoji pravosnažna presuda vezana za jednu tešku optužbu, za jednu tešku lažu“ – slučaj „državni udar“.
„Ja sam uveren da današnja Crna Gora mora da se ponaša na način da pravda i istina bude dostupna za sve“, naveo je on.
Apelacioni sud Crne Gore u ponovljenom postupku potvrdio je oslobađajuću presudu u predmetu pokušaj terorizma na dan parlamentarnih izbora 2016. godine i oslobodio lidere bivšeg Demokrtaskog fronta Milana Kneževića i Andriju Mandića, saopšteno je iz tog suda.
Apelacioni sud odbio je žalbu Specijalnog državnog tužilaštva i potvrdio presudu Višeg suda u Podgorici kojom su ;Andrija Mandić, ;Milan Knežević ;i ostali optuženi oslobođeni optužbi za stvaranje kriminalne organizacije i pokušaj terorizma, uz obrazloženje da tokom postupka nije dokazano da su izvršili krivična dela koja su im stavljena na teret.
Milan Knežević je prvostepenom presudom Višeg suda u Podgorici, zajedno sa Andrijom Mandićem, drugim liderom tadašnjeg Demokratskog fronta (DF) , 2019. pred Višim sudom u Podgorici osuđen na pet godina zatvora.
Knežević i Mandić, dva ruska državljanina i devet srpskih državljana proglašeni su krivim za pokušaj terorizma na dan parlamentarnih izbora u Crnoj Gori 16. oktobra 2016.godine.
Apelacioni sud je medjutim, tu presudu ukinuo, ali tek nakon promene vlasti 2020.godine kada je Demokratska partija socijalista nakon trideset godina otišla u opoziciju.
U međuvremenu je došlo do promene na čelu Specijalnog državnog tužilaštva, glavni specijalni tužilac Milivoje Katnić je završio u pritvoru zbog sumnje na zloupotrebu službenog položaja u drugim slučajevima.
Ipak novo tužilaštvo je ostalo pri optužnici ;zatvažilo zatvorske kazne za Kneževića i Mandića. Njih je, međutim, Viši sud u ponovljenom postupku oslobodio.
Mandić je poručio je da se raduje da je Veće Višeg suda danas oslobodilo bivšu ministarku Vesnu Bratić iz pritvora.
Govoreći o njenom slučaju, kazao je da „oni ne žele da sudstvo bude organ vlasti s kojim može da manipuliše bilo ko“, te prihvataju samostalnu poziciju tužilaštva, ali da su u slučaju Bratić korištene metode koje „više priliče policijskoj državi“.
Specijalno državno tužilaštvo Crne Gore (SDT) prethodno je odredilo je danas pritvor od 72 sata bivšoj ministarki prosvete, nauke, kulture i sporta Vesni Bratić osumnjičenoj za zloupotrebu službenog položaja prilikom smene direktora škola u Crnoj Gori tokom 2021. godine kada je rukovodila resorom prosvete.
Tužilaštvo je nakon saslušanja procenilo da „postoji opasnost od bekstva i uticaja na svedoke“, pa je nekadašnjoj ministarki odredilo pritvor.
Vesna Bratić je bila ministarka u vladi Zdravka Krivokapića, formiranoj posle višedecencijske vlasti Demokratske partije socijalista na izborima 2020. godine.
U mandatu je bila svega dve godine, ali je po oceni značajnog dela stručne i političke javnosti napravila veliku štetu resoru obrazovanja i državnom budžetu, revanšizmom prema bivšim kadrovima DPS-a na čelu obrazovnih ustanova, a posebno prema direktorima škola.
Smenila je oko 150 ;direktora škola u Crnoj Gori, optužujući ih da nisu radili po propisima. Direktori su se žalili sudovima i do sada im je, prema podacima ministarstva prosvete, isplaćeno preko 450.000 evra za naknadu štete zbog nezakonitog otkaza.
Bratić je razrešenja pravdala i depolitizacijom školstva, dok je opozicija tvrdila da je na mesta smenjenih direktora dovela ideološki bliske kadrove.
Vesnu Bratić danas su podržale stranke nekadašnjeg Demokratskog fronta, Nova srpska demokratija (NSD) predsednika skupštine Crne Gore Andrije Mandića i Demokratska narodna partija (DNP) Milana Kneževića.
Predsjednik Jakov Milatović je tražio da ministra pravde predlog da se pomiluje ali je on to odbacio uz ocenu da je protiv zakona se u ovoj fazi mešati u rad pravosudnih organa.
