Krhko dvonedeljno primirje između Sjedinjenih Američkih Država i Irana već je ozbiljno poljuljano nakon snažnih izraelskih udara na Liban, koji su odneli stotine života i ponovo rasplamsali regionalne tenzije. Teheran preti zatvaranjem Ormuskog moreuza ukoliko ne budu zaustavljeni napadi na Liban , dok Hezbolah odgovara raketnim napadima, što dodatno dovodi u pitanje održivost dogovora koji su i Vašington i Iran pokušali da predstave kao diplomatski uspeh. Prema podacima libanske Civilne zaštite, u izraelskom bombardovanju poginule su najmanje 254 osobe, dok je Hezbolah saopštio da je ispalio rakete na sever Izraela, optužujući Tel Aviv za kršenje primirja.
10.07 Hatibzade: SAD moraju da izaberu da li žele rat ili mir
Zamenik ministra spoljnih poslova Irana, Said Hatibzade izjavio je danas da je, nakon izraelskih napada u Libanu, Iran sinoć poslao poruku Beloj kući da Sjedinjene Američke Države „moraju da izaberu“ da li žele rat ili mir.
Hatibzade je za BBC rekao da sažeta poruka kabinetu američkog predsednika Donalda Trampa glasi – „ne možete imati tortu i jesti je u isto vreme“.
„Ne možete tražiti prekid vatre, a zatim prihvatiti uslove i odredbe, prihvatiti sva područja na koja se primenjuje prekid vatre, i navesti Liban, tačno Liban u tome, a onda vaš saveznik (Izrael) samo započne masakr“, kazao je Hatibzade.
On je kazao da SAD „moraju da izaberu“ da li žele rat ili mir.
„Ne mogu imati oboje istovremeno. To se međusobno isključuje, to je sasvim jasno“, rekao je Hatibzade.
Na pitanje da li će se Iran povući iz pregovora ako se izraelski napadi nastave, on je odgovorio da se Iran „u velikoj meri fokusira na dobrobit celog Bliskog istoka“.
Hatibzade je, na pitanje da li će Iran tražiti od proiranske militantne grupe Hezbolah da prestane da ispaljuje rakete na Izrael iz Libana, rekao da sporazum o prekidu vatre uključuje Liban, i da su Iran i njegovi saveznici bili spremni da „prihvate prekid vatre“.
Istakao je da će Iran „obezbediti bezbedan prolaz“ za brodove kroz Ormuski moreuz, ali da će do njegovog ponovnog otvaranja doći tek „nakon što Sjedinjene Države zaista povuku ovu agresiju“, povodom izraelskih napada na Liban.
U talasu izraelskih napada u Libanu juče je ubijeno najmanje 254 ljudi, a povređeno je više od 1.165 osoba.
09.40 Zelenski: Primirje otvara put diplomatiji i okončanju rata
Prelazak Sjedinjenih Država na diplomatiju u vojnom sukobu oko Irana i prekid vatre stvaraju dodatne mogućnosti za okončanje sukoba i jačanje bezbednosti, izjavio je predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski i dodao da Kijev od početka sledi sličan pristup u ratu Rusije protiv Ukrajine.
„Sjedinjene Američke Države su prešle na diplomatsko rešavanje situacije oko Irana, a svet to podržava. Prekid vatre uvek dodaje mogućnosti za diplomatiju i trebalo bi da prethodi stvarnom okončanju rata“, poručio je Zelenski u sredu uvečeu na Telegramu.
Zelenski je naglasio da Kijev od početka ima sličan pristup u ratu Rusije protiv Ukrajine.
„Naravno, nije lako ovo sprovesti u delo, i sada su na Bliskom istoku i dalje potrebni napori da se stabilizuje primirje kako bi funkcionisalo. Ali na kraju krajeva, svi bi trebalo da imaju isti cilj – veću bezbednost“, naglasio je Zelenski i dodao da je ukrajinska strana spremna da odgovori istom merom ako Rusi obustave svoje napade, prenosi Ukrinform.
Takođe, nazvao je prekid vatre na Bliskom istoku ispravnom odlukom.
09.35 Od danas otvorena sveta mesta u Starom gradu u Jerusalimu, posle postignutog primirja
Džamija Al Aksa, koja je bila zatvorena od početka iranskog rata otvorena je jutros ranom molitvom, saopštila je jordanska verska uprava koja upravlja tim kompleksom u Starom gradu u Jerusalimu.
Policija u Jerusalimu juče je saopštila da će ukinuti restrikcije u svim svetim mestima u Starom gradu od jutros, posle postignutog privremenog sporazuma o primirju u sukobu sa Iranom.
Policija je dodala da će stotine policajaca i volontera biti aktivni u obezbeđivanju grada.
Zbor rata koju su SAD i Izrael pokrenuli protiv Irana pre šest nedelja pristup svetim mestima bio je potpuno zabranjen, ili ograničen na nekoliko desetina vernika na hrišćanskim, jevrejskim i muslimanskim svetilištima. Mesta su bila zatvorena zbog opasnosti od napada raketa.
Zbog restrikcija je bilo ograničeno obeležavanje jevrejske Pashe, muslimanskog Ramazana kao i Uskrsa za katoličke vernike koji ga obeležavaju po gregorijanskom katedralu.
Ta mesta uključujući kompleks džamije Al Aksa, Zapadni zid i Crkvu svetog groba su sva u Strom gradu Jerusalima i spadaju među najsvetijim mestima na svetu za Muslimane, Jevreje i Hrišćane.
Restrikcije su ukinute na vreme za pravoslavne vernike koji u nedelju slave Uskrs, nedelju dana posle katolika i protestanata.
