Više organizacija civilnog društva na Kosovu osudilo je isključivanje studenata koji studiraju na srpskom jeziku iz programa finansijske i socijalne pomoći.
Najnoviji paket finansijske i socijalne pomoći namenjene studentskoj populaciji još jednom je isključio studente koji studiraju na srpskom jeziku, navodi se u saopštenju sedam organizacija civilnog društva na Kosovu koje su se ovim povodom obratile javnosti, institucijama i međunarodnim predstavnicima, uz ocenu da je reč o nastavku prakse institucionalnog isključivanja srpske zajednice.
U saopštenju se precizira da je reč o studentima Univerziteta u Prištini sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici i pridruženih visokoškolskih ustanova koje pohađaju pripadnici srpske zajednice, ali i bošnjačke, romske i drugih nevećinskih zajednica.
Uslovi prijave, obavezna registracija putem platforme „e-Kosovo” i zahtev da visokoškolska ustanova bude deo sistema akreditacije, u praksi su ove studente automatski isključili iz ove mere, upozoravaju organizacije civilnog društva.
„Ovo nije incident niti tehnički propust. Reč je o ponavljanju obrasca koji je već viđen tokom paketa pomoći za vreme pandemije COVID-19, kada su isti studenti na identičan način ostali bez podrške“, podseća se u saopštenju.
Kao posebno zabrinjavajuće se ističe to što se ovakve mere sprovode uprkos postojećem pravnom i političkom okviru.
„Briselskim sporazumom iz 2013. godine preuzeta je obaveza uspostavljanja Zajednice srpskih opština, čije nadležnosti, prema tekstu sporazuma i sprovedenim aranžmanima iz 2015. godine, izričito obuhvataju oblast obrazovanja“, ukazuje se u saopštenju.
Podseća se da ni trinaest godina kasnije, ZSO nije formirana, uprkos jasno preuzetim obavezama i kontinuiranom insistiranju Evropske unije i međunarodne zajednice. Posledica toga, kako se ocenjuje, jeste da srpski obrazovni sistem funkcioniše bez institucionalnog okvira koji je Priština prihvatila, a potom odbila da sprovede.
„Ohridskim sporazumom iz 2023. godine preuzeta je dodatna obaveza da se obezbedi ‘odgovarajući nivo samouprave za srpsku zajednicu’, uključujući formalne garancije za postojeće ustanove. Nijedna od ovih obaveza nije ispunjena“, dodaje se u saopštenju.
Umesto sprovođenja preuzetih obaveza, administrativnim merama poput ove sistematski se sužava prostor za funkcionisanje srpske zajednice, dok se nerešena politička pitanja koriste kao instrument pritiska na obične ljude, uključujući i studente, upozoravaju organizacije civilnog društva.
Mera čiji kriterijumi pristupa socijalnoj pomoći proizvode nesrazmerno negativne posledice po studente koji se školuju na srpskom jeziku predstavlja, kako se dodaje, oblik indirektne diskriminacije.
„Studenti koji se školuju na srpskom jeziku svoja prava ostvaruju kroz obrazovni sistem Republike Srbije, što je legitimno, pravno utemeljeno i u skladu sa međunarodnim standardima zaštite manjinskih prava“, poručuje se u saopštenju.
Organizacije civilnog društva na Kosovu zahtevaju da se prekine praksa korišćenja administrativnih kriterijuma za posredno isključivanje srpske zajednice iz socijalnih mera i da se, do rešavanja statusnih pitanja kroz dijalog, uspostave prelazni mehanizmi koji ostvarivanje socijalnih prava neće uslovljavati prihvatanjem institucionalnog okvira koji je i dalje predmet pregovaračkog procesa.
„Studenti nisu strana u političkom dijalogu. Oni ne mogu i ne smeju snositi posledice neispunjenih političkih obaveza. Korišćenje socijalne pomoći kao sredstva političkog pritiska, naročito prema mladim ljudima, predstavlja praksu nespojivu sa vrednostima na koje se institucije u Prištini formalno pozivaju“, poručuje se u saopštenju koje potpisuju:
- Social Knowledge for Real Accountability and Transparency – SOKRAT
- Advocacy Center for Democratic Culture – ACDC
- Communication for Social Development – CSD
- Ženski Inkluzivni Centar – ŽEC
- Mreža za građanski aktivizam – MGA
- Omladinska Parteška Aktivnost – OPA
- Centar za depolitizaciju kosovskog društva – CDKD
