U Evropi se generacija monarhijskih naslednika znatno promenila u proteklim decenijama – i to ne samo po godinama, već i po rodnoj strukturi prestola. Do sredine dvadesetih godina ovog veka, u nekoliko od najvažnijih evropskih kraljevstava sledeće generacije naslednika su gotovo isključivo žene – što označava istorijski pomak ka „eri kraljica“ u uglednim evropskim dinastijama. Ovaj trend rezultat je promena u zakonima o sukcesiji, ali i prirodnim porodicama vladara koji nemaju muške naslednike neposredno posle sebe.
Mnoge evropske monarhije su tokom kasnog 20. i ranog 21. veka reformisale zakone o sukcesiji – prelazeći sa tradicionalnog muškog prefencijalnog nasledstva – gde sinovi imaju prednost nezavisno od redosleda rođenja – na apsolutnu primogenituru, po kojoj najstarije dete nasleđuje presto bez obzira na pol. Ova promena otvorila je vrata retkom fenomenu: Brojni prestolonaslednici u Evropi su danas žene.
Švedska je bila pionir moderne reforme naslednih zakona, usvajajući apsolutnu primogenituru još 1980. godine. U praksi, to je značilo da je kraljevska prestolonaslednica Viktorija postala prva u redu za presto ispred svog mlađeg brata – i to još pre nego što je on rođen. Ako se očekivanja ostvare, Viktorija će postati četvrta švedska kraljica u istoriji i prva od 18. veka.
U Belgiji apsolutna primogenitura važi od 1991. godine, što je omogućilo da Elizabeta, vojvotkinja od Brabanta, bude prestolonaslednica pre svoje braće. Po pretpostavci da se ništa ne promeni, ona će postati prva kraljica Belgije u istoriji te zemlje kada jednog dana nasledi svog oca, kralja Filipa, čime će biti krunisana snažna simbolična promena u jednoj od centralnoevropskih dinastija.
Holandska prestolonaslednica Katarina Amalija je najstarije dete kralja Vilijema Aleksandra i kraljice Maksime. Holandija praktikuje apsolutnu primogenituru od 1983. godine, a Amalija je naslednica prestola u kraljevini koja obuhvata i Arubu, Kurakao i Sint Marten. Kao buduća kraljica Holandije, ona je naslednica tradicije koju su u toj zemlji najčešće nosile žene – tri kraljice su vladale uzastopno do dolaska njenog oca na presto 2013. godine.
U Španiji pravila sukcesije još uvek prate muške-preference primogenituru, ali to u praksi ne menja činjenicu da je Leonor, princeza Asturije, prestolonaslednica i prva u redu za krunu svog oca, kralja Filipa VI. Ako nastavi ovim putem, očekuje se da postane prva kraljica Španije u modernoj eri – potomak dinastije Bourbon – od perioda 19. veka. Njena vojna obuka i formalno proglašenje pred španskim parlamentom 2023. dodatno potvrđuju njen status.
U Norveškoj apsolutna primogenitura važi od 1990. godine, što omogućava princezi Ingrid Aleksandri da zauzme tron posle svog oca, prestolonaslednika Hakona. Ona će biti prva kraljica Norveške još od ranog 15. veka, čime se nastavlja istorijsko kretanje ka ravnopravnosti polova u skandinavskim krunama.
Ovaj rodni preokret u evropskim sukcesijama nije slučajnost već posledica dugoročne reforme. Poslednjih decenija starije generacije monarhija sve više usvajaju sisteme koji ne favorizuju muškarce po rođenju, omogućavajući da najstarije dete, bez obzira na pol, bude prvo u redu za tron.
Dok su 20. vek i rane godine novog veka u Evropi još uglavnom obeležili muški prestolonaslednici i kraljevi, razvoj zakona i demografske strukture dovodi do situacije u kojoj su većina neposrednih naslednika – posebno u Holandiji, Belgiji, Švedskoj, Norveškoj i verovatno Španiji – žene.
Ovaj trend znači da će većina novog talasa evropskih monarha, ukoliko monarhije opstanu, biti kraljice, a ne kraljevi. To maltene znači da se evropske monarhije mogu suočiti sa jednim od najznačajnijih preokreta u istoriji – dolazi era kraljica.
Uprkos tome, postoje i izuzeci. Na britanskom prestolu, nakon duge vladavine kraljice Elizabete II, naslednici u narednim generacijama su muškog pola, pa će u Ujedinjenom Kraljevstvu promena ka ženskom nasledniku stići kasnije ili možda nikada ako se zakoni ne promene dodatno.
