Demokratski savez Kosova (DSK) ocenio je na današnjem sastanku poslaničke grupe da novi predsednik Kosova „ne može biti izabran proceduralnim improvizacijama“ već samo političkim dogovorom, a da bi eventualni neuspeh ovog procesa bio odgovornost Pokreta Samoopredeljenje kao navjeće stranke u Skupštini Kosova.
DSK je naglasio da ostaje posvećena rešenju koje garantuje „institucionalno jedinstvo, sveobuhvatnu zastupljenost i izbegava svaku tendenciju koncentracije vlasti u jednim rukama“.
„Poslanička grupa DSK ponovo potvrđuje svoj nepokolebljiv stav za potpuno poštovanje ustavnog poretka, normalno funkcionisanje institucija i očuvanje demokratske ravnoteže u zemlji. DSK smatra da svaka politička akcija u ovoj fazi treba da bude vođena državnom odgovornošću, a ne partijskim kalkulacijama“, navodi se u saopštenju DSK.
Dalje se navodi i da institucija predsednika treba da bude ujedinjujuća figura, iznad političkih strana, i u službi ustavnog poretka i stabilnosti Kosova.
„Kako je više puta istaknuto od strane DSK, pitanje izbora predsednika ne može se rešiti putem proceduralnih improvizacija, već samo kroz istinski politički dogovor, koji obezbeđuje institucionalno jedinstvo i demokratsku ravnotežu. U nedostatku takvog dogovora, svaki drugi pokušaj je osuđen na neuspeh“, navodi se u saopštenju.
Predsednik Kosova se bira u tamošnjem parlamentu, tajnim glasanjem, a uspešan kandidat mora da obezbedi dve trećine glasova u prva dva kruga.
U trećem i poslednjem krugu, kandidat mora da obezbedi većinu glasova svih poslanika.
Mandat aktuelne predsednice Vjose Osmani ističe u aprilu 2026. godine, ali se izbori organizuju pre isteka tog roka.
Pošto prvobitni pokušaji biranja predsednika nisu bili uspešni, Osmani je raspustila parlament, aktivirajući ustavni mehanizam koji potencijalno vodi ka novim vanrednim parlamentarnim izborima.
Prethodni, takođe vanredni izbori, su održani krajem decembra 2025. godine.
